Добар провод на мору тамо нема везе с овом причом. Труде се они свима да се допадну, али се не треба заваравати.

Турска је опасност за цео регион. Имају више становника него све овдашње државе заједно, а притом југоисточну Европу и даље сматрају својом интересном зоном, иако за сад показују више занимања за неке друге ствари (Кавказ, Ирак, бивша совјетска цен. Азија).

Такође могу лако манипулисати муслиманским становништвом овде, јер и даље имају велики утицај на њих.

Анкета је чист промашај где су прави српски непријатељи, а не ови тарзанчићи.

"И Вук услов за ЕУ"
20. новембар 2008. | 09:16 | Извор: ФоНет, Дневник
Нови Сад -- У једном интерном документу ЕУ о позицијама земаља чланица Србија на путу евроинтеграције има додатни услов-шефа дипломатије Вука Јеремића, пише Дневник.

Тај лист се позива на документ у који је имао увид и који је направљен након што су представници држава чланица ЕУ после годишњег извештаја Европске комисије о Србији одржали неколико састанака, на којима су износили своја виђења о њеном европском путу.

Дневник пише да ЕУ у том документу не доводи у сумњу да ће Србија пре или касније, када испуни услове за чланство, постати део Уније, али и да је више земаља изразило негодовање због Јеремићевих изјава.

Немачки представници су те изјаве оценили као "некоректне, али и штетне по Србију". "Јеремић својим наступима ствара атмосферу у којој, шта год ЕУ да учини за Србију, то неће бити довољно и на тај начин за неуспехе своје владе унапред покушава да оптужи ЕУ", сматрају немачке дипломате.

Ни Британцима се нису допали последњи Јеремићеви наступи, које су оквалификовали као "штетне како за стабилност у региону и улогу ЕУ тако и за саму Србију".

И из Рима, који традиционално има веома "просрпски став", једина критика је стигла на изјаве Јеремића. Став сличан Италији, у свему па и у томе, има и Шведска.

Врло оштри у својим коментарима били су Белгијанци, а разлог томе, судећи по ономе што су говорили, биле су изјаве Јеремића. Белгијске дипломате су посебно критиковале његов став да због економске кризе влада Србије неће моћи да испуни сва обећања и да зато ЕУ треба да уради нешто више за Србију.

Лавина критика на последње Јеремићеве наступе стигла је и из Мађарске. Будимпешта се недвосмислено изјаснила за то да се учини све да Србија добије статус кандидата и визну либерализацију у идућој години, али претње – како су последње Јеремићеве изјаве оквалификовале мађарске дипломате – морају престати, иначе ће највеће последице трпети Србија.

Чешка се као будући председавајући ЕУ заложила за убрзавање европских интеграција Србије, али ни она није најбоље примила наступ Јеремића у Прагу.

*************************************

Највећи српски непријатељи се закачили са својим поданицима у Србији.  
Кад они признају да нас Европа условљава без потребе и да не жели јаку и стабилну Србију, шта треба да очекују од нас непријатеља Европе ?
Е.У. је модерна НДХ, а Срби опет иду ћутке под усташки т.ј. европски нож. Што рече Бора 'Србин је луд Србин је проклет, убијеш га једном, он оће опет'

Бугарска и треба да остане на 0% пошто се овде гласа о НАЈВЕЋЕМ непријатељу Србије. Бугари нам јесу непријатељи, али свакако не највећи!

Najveci neprijatelj Srba su Ameri.

FYROM    - 1 (1.4%)
Federacija BIH    - 3 (4.2%)
Hrvatska    - 38 (53.5%)
Albanija    - 21 (29.6%)
Bugarska    - 0 (0%)
Turska    - 1 (1.4%)
Madjarska    - 0 (0%)
Slovenija    - 0 (0%)
Crna Gora    - 7 (9.9%)

За Македонију могу да кажем да нам народ не жели ништа лоше. Ми смо им најближи од свих осталих народа СФРЈ, то они кажу. А држава једноставно слуша шта САД кажу, јер се једино САД отворено залажу за име "Македонија". Због тога раде свашта само да би удовољили Америма. Најгоре што могу да нам ураде је да признају Косово (што су већ и урадили) и то је то. Ништа више.

Федерација БиХ ће нам у будућности јако загорчати живот. И не само нама већ целој Јевропи. Наравно мислим на муџахединске кампове и присуство Ал Каиде и вехабизма. Да не пишем много о томе, ето чак и ЦИА има извештаје званичне о томе.

О Хрватској нећу ништа да кажем овде, писао сам на другим темама. У сваком случају еnemy no.1 !  

Албанија нам је итекако велики непријатељ, али званично имамо феноменалне односе с њом. Нигде се не помиње покушај копнене агресије албанске паравојске и НАТО снага директно са територије Албаније, а ево сада полако се потенцира и прича о органима убијених Срба и у свему томе се помиње и Албанија тако да : Албанијо, мама ми рекла да се више с тобом не дружим.

Бугари су нам га завлачили само тако у најгорим моментима. Књиге из историје из 7. разреда у руке и све је јасно.

За Турке ми није јасно зашто се налазе на списку. С њима смо раскрстили пре 123456789 година. Данашња Турска више није та османлијска Турска. Нит ми интересујемо њих, нит они треба да интересују нас.

Мађарска дефинитивно има претензије на нашу територију, само што се то још увек не да видети. Једноставно још није време да се потеже то питање на међународном нивоу. Ал кад тај моменат дође, мораћемо да будемо далеко спремнији него сад око питања о Космету

Словенци су невиђена гамад с којом је најбоље да немамо никакве односе. Чак ни економске, јел чим чујем да се ту мешају Словенци добијем оспице. Максимум себичности, газе и уништавају све само да би остварили своје циљеве + изигравају Германе(!?) и дистанцирају се од порекла свога. Нека им је далеко лепа кућа...

Црна Гора ће радити исте ствари које ради Македонија. Значи слушаће шта кажу велике силе и обављати прљаве послове у замену за одржавање државности. Једина разлика у односу на Македонију је што су у новоформираном Монтенегру многим Србима испрали мозак о "несрпској Црној Гори", а последње што нам треба је још Срба који стварају нове државе и раде директно против Србије (типа Хрватске).


Поздрав

Кад је у питању ЕУ онда си нико и ништа      
Хана Дал   
четвртак, 20. новембар 2008.

Прошле недеље сам учествовала у делегацији Комисије за уставна питања Европске скупштине (AFCO). Делегација је ишла у Праг у званичну посету земљи која преузима председавање Европском Унијом. Наивно сам веровала да ће то бити куртоазна посета. То, међутим, није био случај. Силно сам се преварила. Испоставило се да је тајни задатак мојих сапутника био да запрете, преплаше, и понизе Чешку Републику како би ратификовала Лисабонски споразум пре него што започне мандат председавајућег. Исто тако, мислила сам и да ће се у својству представника Европске Уније сви држати извесних правила лепог понашања. Веровала сам и да ће чланови делегације гледати на себе као на дипломатске изасланике, те да ће се због тога се у извесној мери уздржавати. Претпостављала сам још много тога, али се испоставило да нисам била у праву.

Делегација је требало да се састане са представницима чешког парламента, Сената и са министром спољних послова. Предвиђено је да се дан заврши јавном дебатом на универзитету. Током састанка са представницима чешког парламента британски члан Европске скупштине је на почетку изјавио како сматра да Чешка не може да преузме председавање уколико не ратификује споразум.

Међутим, ствар је у томе да је ова ситуација доспела пред чешки уставни суд, јер неки сматрају да је Лисабонски споразум у супротности са уставом. А стога, наравно, ни парламент ни Сенат не могу да ратификују споразум док суд не донесе одлуку.

А ево како стоје ствари: сматрам да је непристојно што посланик Европске скупштине мисли како је квалификован да легитиман демократски процес оцени као проблем и истовремено оспори фундаментални принцип једнакости свих чланица Уније. Шта умишља за себе? Не само да крши сва правила пристојног понашања у гостима, већ се није устезао ни да констатује како је председник Клаус будала јер је подржао одржавање судског процеса и изјавио да се противи томе да се Чешка одрекне дела суверенитета, како налаже Лисабонски споразум.

Током паузе сам упитала једног другог члана комисије да ли заиста сматра да наша делегација има права да се тако обраћа. А рекла сам да се као опозиција сматрам пристојнијом и да одмеравам оно шта ћу рећи када представљам Европску Унију. Он се са мном сложио, и то је био крај разговора.

Следећа станица нам је био Сенат. Сенат је одавно најпипавија инстанца када је у питању Лисабонски споразум. Замислите следећи сценарио седимо на званичном ручку у Великој дворани и састанак почиње куртоазним речима и размењивањем поклона. Тада европска делегација почиње да гњави. Наши домаћини се нису тако лако предавали. Председници Комитета чешког Сената за европска питања и Комитета за спољне послове су се храбро бранили.

Позвали су ме за говорницу и одржала сам дуг говор током кога сам прокоментарисала шест тачака на којима се заснива судски процес о Лисабонском споразуму, посвећујући највећу пажњу питањима о којима би свуда требало разговарати. Где престаје равнотежа демократског дефицита? Парламент добија већи утицај у оквиру Европске Уније, али истовремено на њу преноси и више сопствених надлежности. Шта ће се десити са правосудном политиком уколико дозволимо Европској Унији да доноси законе у овој области? Шта је са тумачењем по коме ће оквиру Лисабонског споразума Повеља о основним правима бити правоснажни, обвезујући правни документ за грађане ЕУ? Изјавила сам да су то валидна питања и да Чеси не би требало да дозволе да се због тога на њих врши притисак, али и да мислим како би требало да се поносе што имају тако самосвесну демократију. Због тога се немачки конзервативац Елмар Брок разбеснео. Не само што није успео да обузда изливе гнева током мог говора већ је кренуо за мном и вређао ме када је требало да обиђемо замак. Ја сам на то учтиво али и одлучно одговорила да је превршио сваку меру и да би требало да се обузда. Док се све то дешавало телефоном сам разговарала са једним новинарем који је хтео да попричамо у вези са мојом недавном победом у бици за заштиту подземних вода.

Покушајте да замислите ову слику – знојави Немац који фркће и виче на жену у поодмаклој трудноћи у прашком Сенату током званичне посете. Било је баш непријатно. Додуше, не толико за мене, колико за Европску Унију, која је сматрала како треба да очита буквицу Чесима што немају снаге нити достојанства да преузму кормило. Неки су чак и изјавили како би требало препустити Француској још један мандат. Припретили су и да управо овакви проблеми који потичу од једне мале земље могу довести до укидања председавања по кључу и увођења сталног председавања у коме ће учествовати шест највећих земаља. Мислим да је то рекао неки Немац.

Непријатан тренутак због кога човек помало западне у смех је једна ствар. На крају сам ушла у једну просторију и захтевала од Брока да престане да ме прати, што је он коначно и учинио. Међутим, политичка озбиљност целе ситуације је нешто сасвим друго. Убрзо ћемо усвојити Споразум који ће кроз концепт двоструке већине у Савету омогућити највећим земљама Европске Уније да стекну још већу моћ. Управо усвајамо споразум који лишава све земље права да имају свог европског комесара. Када се нека од мањих земаља усуди да изрази забринутост по том питању, добија упозорење да то не чини. Причају нам како је Европска Унија заснована на принципу једнакости свију и да ћемо имати праведну сарадњу. Али, у исто време, Европска Унија показује и своју тамну страну – мала земља се може притискати и вређати без икаквих последица. Човек се запита, да ли су се наш премијер и министар иностраних послова осећали као овце када су пре неколико година морали да саопште осталим земљама како Данска неће ратификовати споразум из Мастрихта јер је превише Данаца гласало против тога.

Питам се, да ли за министре постоји уџбеник под насловом „Не умишљајте да сте неко и нешто када је у питању ЕУ.“ Тако ћете само доживети непријатност кад вам саопште да сте „ви и ваш глупави народ могли да имате демократски референдум, али нас баш брига! Зато што смо ми Европска Унија!“

Vas nitko ne sili da uđete u EU ...

Sile nas ovi na vlasti....Budale

Pa "ovi na vlasti" su rekli da zele Srbiju u EU ... zašto radikali nisu pobijedili kad vam je Europa tako mrska?

Zato sto su to ista govna.Niko ovde ne pita narod.Tako je bilo i za vreme Slobe.Narod pljuje po njemu a on uvek pobedjuje.Sta mislis kako?