Uredništvo naučnog časopisa “Nauka” (Science) izabralo je dostignuća koja po njegovom mišljenju predstavljaju najveće naučne proboje u 2013. godini.

1. Imunoterapija u lečenju raka - korišćenje sistema imuniteta organizma za borbu protiv tumora, umesto terapije koja napada sam tumor - paradigmatski pomak kada je reč o pristupu istraživača karcinomima. Tehnika podrazumeva obučavanje imuno-ćelija da prepoznaju karakteristike ćelija raka i da ih napadnu. Za sada ima rezultata samo kod nekih pacijenata i nekih tipova raka.

2. Otkriće pravog razloga zbog kog spavamo
Glavni mehanički razlog je - čišćenje mozga. Dok mozak spava, kanali među ćelijama narastaju, što omogućava da cerbro-spinalna tečnost prodre u moždano tkivo i da iz njega ispira otrovne proteine koji tokom dana nastaju, uključujući i one koji su odgovorniza nastanak neuro-degenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest.
 
3. Genetski alat po imenu CRISPR, koji naglo dobija na popularnosti
CRISPR - skraćeno od “Clustered Regularly Interspaced Short Palindromic Repeats”, otkriven je u bakterijama, gde deluje kao sistem imuniteta protiv virusa koji ih napadaju. Struktura se sastoji od serija ponovljenih nizova, isprekidanih kratkim “prostornim” sekvencama. Naučnici CRISPR koriste kao genetski alat za presecanje DNK na precizno lociranim mestima- ako treba i na više mesta odjednom - tako da mogu da testiraju efekte mutacija unutar ćelija. Ove godine, desetine istraživačkih timova koristilo je ovu revolucionarnu tehniku za manipulisanje genomima biljnih, životinjskih i ljudskih ćelija.
 
4. Uspeh u uzgajanju mini-organa
Mini-organi odgajeni u laboratoriji - “organoidi” obezbeđuju naučnicima nov način za testiranje lekova i proučavanje bolesti na ljudskom tkivu. Ove godine, austrijski istraživači su odgajili minijaturne ljudske mozgove, trodimenzionalne kvržice tkiva velike kao seme jabuke.
 
5. Uviđanje važnosti mikroba za naše zdravlja
U telu žive bilioni majušnih organizama - mikroba. neki od njih, oni patogeni, izazivaju bolesti, ali većina je bezopasna, ili čak korisna za naš sistem imuniteta i sistem organa za varenje. Ove godine je ustanovljeno da mikroorganizmi u crevima utiču na lečenje raka i da igraju važnu ulogu u mršavljenju i zaštiti od astme i alergija.
 
6. Perovskajt - materijal koji omogućava jeftino i efikasno dobijanje struje uz pomoć solarnih ćelija
Novi materijal za izradu solarnih ćelija, nazvan perovskajt, ove godine se pokazao kao velika nada, jer obećava jeftiniju i efikasniju alternativu dosadašnjim solarnim ćelijama čija je osonova silicijum.
 
7. Dobijanje nove vakcine uz pomoć strukturne biologije
Analizom respiratornog sinsitalnog virusa (RSV), kojim se često deca često zaraze i može biti opasan za njih, naučnici su otkrili protein koji se razvija kada se virus veže za antitelo. Zatim su napravili mutiranu verziju ovog proteina, tako da deo koji vezuje antitelo-ubicu bude izraženiji. Pomoću njega, organizam se navodi da proizvodi više ovakvih antitela, koja ubijaju viruse.
 
8. Dobijanje ljudskih matičnih ćelija kloniranjem
Naučnicima je pošlo za rukom da dobiju embrionalne matične ćelije kloniranjem ćelija ljudske kože, na čemu se radilo više od 10 godina. Pošto matične ćelije mogu da se pretvore u ma koje tkivo u organizmu - i genetski tačno odgovaraju kloniranoj ćeliji - tehika se može koristiti za uzgajanje rezervnih tkiva i organa.
 
9. CLARITY, tehnika snimanja koja omogućava da se jasnije vidi mozak
Dopušta naučnicima da jasno viode kroz ceo, neoštećen mozak i da proučavaju njegove netaknute sisteme što je dosada za biologiju bio nedostian cilj.
 
10. Otkriće izvora kosmičkog zračenja
Ove godine su preonađeni dokazi da bar neka od kosmičkih zračenja potiču od zvezda koje eksplodiraju, odnosno supernova.

Izvor:Blic

Vecinom u oblasti genetike, medicine... ako, ako, bolestina uvek ima, averovatno ce ih i biti, tako da je to veoma, veoma vazan deo nauke.

Slažem se, život na prvom mestu.

Meni je ovo najsimpaticnije kad cujem:
"5. Uviđanje važnosti mikroba za naše zdravlja", pa mi smo kao klinci, kad nam ispadne iz ruke "masti i leba" (desi se kad tad), samo dunes da ocistis prasinu, pesak i zemlju i klopas dalje. Leba, masti i aleve paprike, a u drugu ruku mladi lukac... idi bre, mikroba kolko hoces i svi zdravi, rumeni, samo letamo oko koca i po dvoristima.

A danas, ovi klinci, sve alergije, pazi, drz ne daj, doktori, antibiotici, kurci palci; i na kraju: "vazan je imunitet"!
Pa ne i nije!

Dobro, malo sale nije na odmet. U Dalmaciji je moj pokojni dida govorio:  "Cistoca je pola zdravlja, a sporkica druga polovina!" 
Mikrobi, bre, mikrobi!