Ako vas put nanese u Amsterdam, Pariz, London, Padovu ili bilo koji evropski grad, obavezno posetite najbliži park, gde ćete pronaći mir i osveženje.



ovek je oduvek voleo da uživa u umetnički oblikovanim prirodnim prostorima, u vrtovima punim biljaka raznih boja, oblika i opojnog mirisa. Svi drevni narodi gradili su vrtove po uzoru na sopstvenu viziju blagostanja u raju i gotovo sve stare civilizacije imale su svoj mitski vrt, Izraelci Eden, Asirci Eridu, Hindusi Ida-Varšu, Etrurci Svetu šumu. Zato su za njih vrtovi koje su gradili prevashodno imali religijsko, magijsko i mistično značenje.

Uvek su bili skriveni iza visokih zidina carskih palata, hramova ili manastira, daleko od pogleda običnog, neukog sveta. Vijugavim stazama oivičenim cvetnim gredicama šetali su ili se u hladu visokih stabala odmarali samo odabrani. Ovde su, okruženi lepotom prirode koju je čovek pripitomio, negovao i oblikovao, preispitivali snagu svoje vere. Vremenom su ovakvi vrtovi postali mesta za uživanje i odmor, čija lepota podstiče intelektualnu i umetničku kreativnost.

Tako su ih Stari Grci podizali u blizini hramova i koristili kao mesta za filozofska razmišljanja i rasprave. Krajem 16. i početkom 17. veka pojedini vladari počeli su da otvaraju kapije vrtova podignutih oko njihovih velelepnih palata i zamkova. Dozvolili su i svojim podanicim da bar na kratko zavire u taj čaroban svet bajkovite prirode. Međutim, prvi javni gradski parkovi, kakve imamo i danas, nastali su u vreme industrijske revolucije, u prvoj polovini 19. veka i do 1860. gidine svi veći engleski i francuski gradovi posedovali su lepo uređene javne zelene površine, a njihovim stopama ubrzo su krenule i ostale evropske prestonice.

Lepota tih parkova koje su osmislili i odnegovali izuzetno talentovani zaljubljenici u prirodu i danas mame uzdahe divljenja bezbrojnih posetilaca i nepresušan su izvor najrazličitije inspiracije mnogim umetnicima. Uostalom, zar slavni Bernard Šo nije rekao: "Vrt je najbolje mesto da čovek potraži Boga". I zaista, stanovnici velikih gradova vole svoje parkove. Bilo da su uređeni u francuskom, engleskom, italijanskom ili orijentalnom stilu, javni parkovi i vrtovi predstavljaju savršen spoj kulture jednog naroda i prirode koja ga okružuje. Upravo zato svaka, makar i sasvim kratka šetnja tim lepo uređenim prostorom u srcu nekog bučnog, zagađenog, modernog grada okrepljuje dušu i telo.

Čak i kada je čovek na kratkom proputovanju ili dužem odmoru u nekom nepoznatom gradu. Stoga, ako vas uskoro put nanese u Amsterdam, Pariz, London, Padovu ili bilo koji drugi evropski grad, obavezno posetite najbliži park, gde ćete, umorni i isrcpljeni od poslovnih sastanaka ili obilazaka istorijskih znamenitosti i šopinga pronaći savršen mir i osveženje. Možda se baš park koji ste odlučili da obiđete nalazi na listi najlepših evropskih parkova.

Kekenhof, Lis, Holandija



Ovo je najveći cvetni park na svetu i u njemu svakog proleća procveta čak 7 miliona cvetova različitog cveća i preko 600 različitih vrsta lala, a među njima i čuvena crna "baba jaga"!

U ovo doba godine, nijedna poseta Holandiji ne može se ni zamisliti bez obilaska nepreglednih polja lala. Opčinjenost Holanđana ovim cvetom, turskog porekla, zbog kojeg se svojevremeno u toj zemlji dogodio i krah berze, najbolje se vidi u gradiću Lisu, udaljenom desetak kilometara od Amsterdama. Ovde se nalazi najveći cvetni park na svetu, Kekenhof, koji je 1840. osnovala grupa uzgajivača lala.

U njemu svakog proleća procveta čak 7 miliona cvetova različitog lukovičastog cveća i preko 600 različitih vrsta lala, a među njima i čuvena crna "baba jaga"! Mada ovaj park danas pokriva površinu od čak 72 hektara, jedan njegov deo smešten je na mestu na kojem se u 15. veku, na imanju grofice Jakomine Bavarske, nalazio vrt sa začinskim biljem, što se vidi i iz njegovog imena koje u prevodu znači "kuhinjska bašta". Kako je otvoren samo dva i po-tri meseca godišnje, u parku se svakog proleća gotovo svakodnevno okuplja na desetine hiljade turista iz celog sveta, opčinjenih lepotom ogromnog tepiha satkanog od raznobojnih lala i mirisnih narcisa i zumbula.


Versajski park, Pariz



Andre Lenotr i hiljade njegovih pomoćnika, na lepoti Versajskog parka, od kojeg su napravili prevo remek-delo, radili su punih 30 godina

Kada je francuski Kralj Sunca Luj 14. odlučio da sebi sagradi novi dom, dostojan njegovog "božanskog veličanstva" angažovao je najbolje graditelje, arhitekte i umetnike toga vremena koji su projektovali i izgradili čudesan dvorac. Ali, angažovao je i mladog pejzažnog arhitektu Andrea Lenotra koji je podigao niz vrtova i tom prostoru dao još veličanstveniji izgled.

I zaista, dok šeta njegovim drvoredima, obilazi cvetne leje i staklenike, divi se arabeskama u travi, hoda između savršeno oblikovanih statua ili jednostavno sedi na klupi, zagledan u čudesne "raspevane" vodoskoke i osluškuje zvuke muzike koji iz njih dopiru, čovek se ne može otrgnuti utisku da je Versajski park bio i ostao kralj među parkovima.

Da bi postigli ovo umetničko remek-delo Lenotr i hiljade njegovih pomoćnika radili su punih 30 godina. Savršen sklad oblika i boja koji su postigli u ovom veličanstvenom parku i danas, kao i pre gotovo 350 godina, ostavlja bez daha svakog posetioca. Jer, ovde, iza svakog drveta ili žbuna, na kraju svake staze i leje posetilac nailazi na neverovatna iznenađenja.

Tu su savršeno oblikovani i negovani travnjaci, romatični šumarci sa potocima ili jezercima, skriveni ružičnjaci, spektakularni vodoskoci. Voda je ovde zaista sveprisutna. Na svakom koraku čuje se njen šum, bilo da je to muzička simfonija koju kreira prskanje mlaznica iz fontana ili umirujući žubor šumskih potoka.


Luksemburški park u Parizu



Park je izuzetno posećen i omiljen jer nudi uživanje u savršeno oblikovanim cvetnim lejama i čuvenom voćnjaku sa preko 180 stabala pomorandži, urmi, nara i lovora

Posle Versaja, to je drugi po veličini park u glavnom gradu Francuske i najromantičnija turistička destinacija u Gradu svetlosti. Parižani su veoma ponosni na ovo ostrvo zelenila, smešteno u neposrednoj blizini čuvenog Latinskog kvarta, koje krasi prelepa fontana Mediči, kao i veliki broj skulpura francuskih vladara, ličnosti iz grčke mitologije, ali i slavnih ličnosti kao što su Betoven ili Flober.

Park je izuzetno posećen i omiljen među stanovnicima francuske prestonice jer svakome nudi ponešto.

Ljubiteljima prirode mogućnost da uživaju u savršeno oblikovanim cvetnim lejama i nadaleko čuvenom voćnjaku, deci mogućnost da se istrče i puštaju zmajeve na Oktogonu, osmougaonom trgu, starijima da igraju šah ili bridž u posebno uređenom delu parka, a ljubiteljima tenisa šest terena.

Park je izgrađen u italijanskom stilu, početkom 17. veka oko palate Luksemburg, na zahtev kraljice Marije Mediči. Oivičen je ogradom od kovanog gvožđa sa pozlaćenim vrhovima i u njemu je smešteno niz značajnih građevina. Velika atrakcija je i staklenik podignut 1839. sa kolekcijom od preko 180 stabala pomorandži, urmi, nara i lovora. Zanimljivo je da su neka od izloženih stabala pomorandži stara čak 300 godina.


Hajd park u Londonu



U oazi zelenika u srcu Londona jedna od najvećih atrakcija je popularni Ćošak govornika, gde svako ima pravo da održi govor, uz obavezan uslov da nogama ne dodiruje tlo, makar se popeo na gajbicu od piva

U srcu Londona nalazi se veličanstven zeleni prostor, veličine 130 fudbalskih terena! To je jedan od najvećih parkova u Engleskoj i jedan je od značajnih simbola Londona.

Dug je nešto više od dva kilometra, a širok gotovo ceo kilometar. Mada je još kralj Džejms Prvi, daleke 1637. godine, Hajd park otvorio za javnost, zanimljivo je da je on i danas vlasništvo britanske kraljevske porodice, kao, uostalom, još sedam kraljevskih parkova u engleskoj prestonici.

Henriku Osmom koji je 1536. taj prostor oduzeo sveštenstvu Vestminsterske opatije služio je kao omiljeno lovište. Kada posetilac danas prošeta ovim parkom, za tili čas zaboravi da se nalazi u strogom centru jedne evropske metropole.

Ovo je savršeno mesto za odmor i opuštanje. Pored hranjenja pataka i labudova ili vožnje čamcem jezerom Serpentajn koje celom dužinom preseca park, i šetnje uz čuvenu jahačku stazu Roten Rou, jedna od najvećih atrakcija u Hajd parku je i popularni Ćošak govornika, na severoistočnom kraju parka.

Ovde svako ima pravo da pred onima koji žele da zastanu i saslušaju ga, održi govor o čemu god poželi, pod uslovom da poštuje zakon o javnom redu i miru. Ovde zaista gotovo da nema teme koja je tabu, a jedini uslov je da govornik nogama ne dodiruje tlo, dovoljno je da se popne na običnu gajbicu od piva. Najveći broj govornika dolazi vikendom i praznicima i tada u ovom delu Hajd parka ume da bude veoma živo.


Botanička bašta u Padovi



Pored Geteove palme, posađene davne 1586, jedno drvo ginko bilobe i magnolije, najstarija su stabla u Evropi, a u bašti se uzgaja preko 6.000 različitih vrsta biljaka.

Ako se nađete u Padovi, i ako vam se ukaže prilika, nemojte da je propustite da posetite najstariju botaničku baštu na svetu. Odluku o osnivanju ove botaničke bašte doneo je 1545. godine Senat Mletačke Republike sa ciljem da studenti Univerziteta u Padovi u njoj gaje i proučavaju lekovite biljke, zahvaljujući čemu je Padova ubrzo postala najveći evropski centar za proučavanje lekovitog i egzotičnog bilja.

U okviru Botaničke bašte izgrađene su laboratorije, zgrade herbarijuma i biblioteke, kao i niz fontana i složen sistem za navodnjavanje. Zanimljivo je da je najstarije stablo u ovoj jedinstvenoj botaničkoj bašti palma posađena 1586. godine kojoj su iz milošte nadenuli ime Geteova palma.

Naime, posle posete Botaničkoj bašti 1786. godine slavni nemački pesnik pominje baš ovo stablo u svom eseju "Metamorfoza biljaka". Smatra se, međutim, da su pored Geteove palme, jedno drvo ginko bilobe i jedna magnolija, koji su posađeni sredinom 18. veka, tri najstarija stabla u Evropi.

Ovde se trenutno uzgaja 6.000 različitih vrsta biljaka i svaka je obeležena posebnom pločicom sa latinskim nazivom i osnovnim terapeutskim svojstvima. Zbog izuzetnog doprinosa ove ustanove nauci, obrazovanju mladih, očuvanju brojnih retkih biljnih vrsta i očuvanju prirode Unesko je Botaničku baštu u Padovi stavio na Listu svetske baštine.

Izvor: B92