Искоришћење великих потенцијала Београдске берзе за привлачење инвеститора и најјефтиније финансирање развоја зависи од државе
Инвеститори који су досад улагали у акције на српском тржишту капитала углавном су унапред урачунали ризик, али истовремено, типују и на већу капиталну добит од оне која се остварује на развијеним берзама. Међутим, с јачањем званичног тржишта, листинга А, на којем се, засад, налазе акције Тигра и Енергопројект холдинга, а посебно уколико се на берзи појаве хартије садашњих јавних предузећа, може се очекивати да дођу улагачи који су спремни за дуготрајније присуство и стрпљиво чекање на добит, који су, истовремено, и далеко сензибилнији на политичке, социјалне и економске потресе, рекла је Гордана Достанић, директор Београдске берзе, гостујући прошле недеље у Политикином пословном клубу.
Последњих месеци претходне и почетком ове године Београдска берза је постала једно од најдинамичнијих тржишта капитала у Европи. Шта је био узрок тој великој живости?
Београдска берза, али и друге берзе у региону, постала је атрактивна мета за краткорочно инвестирање, ради остварења велике зараде, каква је, по правилу, незамислива на развијеним тржиштима.
Ту могућност масовно су препознали и индивидуални домаћи инвеститори који су својим налозима за куповину акција значајно подигли тражњу и подстакли раст цена од последњег квартала 2006. до априла ове године.
Расту тражње допринела је и очекивана продаја државних пакета и најава преузимања неких предузећа и банака, као и очекивање дивиденде, било у новцу или у новоемитованим акцијама.
Уобичајена сезонска корекција, која је на Београдској берзи, али и другим берзама у региону, ове године наступила крајем априла, успаничила је недовољно упућене и неискусне инвеститоре, премда су на стварном губитку били само они који су куповали акције кад су цене биле највише, а потом их продавали кад су почеле да падају.
Ове године, пре уласка у корекцију, индекс најликвиднијих акција БЕЛЕX15 је повећан за 92 одсто, што сведочи о огромним капиталним добицима које су инвеститори остваривали.
Међутим, чак и значајно „хлађење” ценовника акција ове године није поништило добитак, као што се десило лане, јер је скок индекса најликвиднијих акција од почетка године закључно с јулом, чак, 67 одсто!
У последњих неколико недеља оба индекса акција, BELEX15 и композитни индекс 100 акција BELEXline, опет су почела да расту. Да ли је то наговештај окончања овогодишње корекције и шта се може очекивати до краја године
Пратећи берзанске трендове у последњих неколико година сезонска корекција се, обично, окончава до краја јула, тако да је могуће да је започео процес благог опоравка, који би, према нашим очекивањима (ако је веровати досадашњим искуствима из кратке историје савременог домаћег тржишта), требало да се убрза у последњем тромесечју ове године.
Међутим, даљи развој српског тржишта капитала умногоме зависи од државе, која би требало да помогне његовом разигравању емитовањем и продајом нове берзанске робе – акција или обвезница садашњих јавних предузећа, али и муниципалних обвезница општина, или градова.
Београд би, примера ради, и без задуживања код банака, емитовањем и продајом дужничких хартија, могао да на берзи прикупи најјефтинија средства за градњу мостова, за завршетак обилазнице и за финансирање других инфраструктурних објеката.
То би не само повећало асортиман робе којом се тргује на берзи, већ би и продубило домаће тржиште капитала и привукло нове инвеститоре, пре свега велике стране инвестиционе фондове, али и наше грађане.
Може ли тржиште капитала да се развија аутономно без помоћи и подршке државе?
Не може. Држава не само да ствара регулаторне оквире за пословање берзе, формира институције, бира модел приватизације, већ је и власник „породичног блага” – капитално најјачих фирми, без чијег изласка на домаћу берзу, дугорочно нема ни развоја тржишта.
Уколико жели да подржи сопствено тржиште капитала држава би могла изношењем 10 одсто капитала Телекома, Јата, НИС-а или ЕПС-а да заметне велику међународну тржишну утакмицу, да разигра тржиште и привуче светски значајне инвеститоре.
Истовремено, на тај начин би тестирала и тржишну вредност тих компанија, тако да у случају продаје може да постигне економски реалну цену.
Држава би, такође, могла да без задуживања код банака на тржишту прикупи део капитала за реструктурисање тих компанија и подизање њихове вредности, било емисијом нових акција и њиховом иницијалном јавном понудом, било емисијом обвезница.
Уколико се, међутим, држава определи за продају капитала таквих компанија стратешком партнеру, без понуде портфолио инвеститорима, онда домаће тржиште капитала нема дугорочно шансу за опстанак и развој, а земљи гладној инвестиционог капитала прети његов извоз на друга тржишта.
Примера ради, држава Пољска је власник чак 98 одсто Варшавске берзе, што пољском тржишту није сметало да буде једно од најуспешнијих у Источној Европи.
И у нашем комшилуку има примера брижног односа државе према домаћем тржишту капитала, па се тако у Хрватској припрема иницијална јавна понуда акција Телекома на Загребачкој берзи, на којој су се прометале и акције Пливе пре преузимања, а затим процедуром иницијалне понуде акција Ине надомештен је „одлазак” фармацеутског гиганта са тржишта. На тај начин држава настоји да одржи и да даље „подгрева” интересовање инвеститора за хрватско тржиште капитала.
Да ли су коначно држава, привреда и грађанство препознали могућности које им берза нуди 18 година након њеног реоснивања?
Грађани су дефинитивно схватили да улагањем у акције могу да остваре далеко веће капиталне добитке него што им  доносе банкарске камате, поготово откад имају могућност да свој новац повере професионалним инвеститорима какви су приватни пензиони и инвестициони фондови. У ствари, сад домаћи инвеститори могу своју штедњу да „конвертују” у разне облике.
Држава и привреда, међутим, још нису почеле да користе тржиште капитала за финансирање развоја, или за реструктурисање јавних предузећа, изградњу капиталних и инфраструктурних објеката.
Ни иницијално приватне компаније, међу којима има и оних које најављују излазак на велике стране берзе, попут Лондонске, још нису показале спремност да се појаве на домаћој берзи, где су највидљивије потенцијалним инвеститорима.
Ако финска Нокија котира своје акције на домаћем тржишту и на Лондонској берзи, с доминантним прометом „код куће”, што јој не смета да привуче велике светске купце, не знам како би мале, недовољно познате компаније биле препознатљиве на некој од светских берзи где је понуда огромна. По мом мишљењу, брже би скренуле пажњу на себе у мањој конкуренцији на берзи каква је Београдска која је под лупом светских улагача и светских дистрибутера информација попут Блумберга и Ројтерса.
Да ли је српско тржиште капитала потпуно изграђено или недостају још неке институције?

Недостаје рејтинг агенција која би се бавила рангирањем емитената хартија, што би олакшало доношење инвестиционих одлука.
Али, да ли ће се тог посла у Србији прихватити нека од светских рејтинг агенција, или ће бити формирана домаћа, још није познато.

Београдска берза се припрема за увођење такозваног FIX протокола. Шта ће то значити за инвеститоре
Реч је усвојеном стандарду комуникације између учесника на тржишту капитала који ће у Европској унији бити уведен најкасније до марта следеће године.
Тај универзални језик, попут берзанског есперанта, који и наша берза уводи, олакшаће, на пример, инвеститору из Хонгконга да купује, посредством наших брокерских кућа, на Београдској берзи.
И то показује да нема разлога да се наше компаније, у условима у којима тржиште капитала постаје глобално, без обзира на то где се акције котирају, селе на неку од светских берзи.
С друге стране, доношење подзаконских аката на Закон о електронском потпису, то би омогућило и домаћим индивидуалним инвеститорима, клијентима брокерских кућа, да из свог стана дају електронске налоге трговања свом берзанском посреднику.
--------------------------------------------------------------------------
Листинг А најстрожи на Београдској берзи 
Београдска берза има најстроже услове за листинг А међу берзама које су настале у републикама некадашње СФРЈ.
Услови за листинг А усклађени су с онима који важе у земљама ЕУ, тако да инвеститори имају висок степен сигурности уколико свој капитал пласирају у акције листираних компанија, које су изложене сталној контроли, каже Достанићева.
--------------------------------------------------------------------------
Берза није коцкарница
Улагање на берзи је веома озбиљан посао, који захтева добру информисаност, аналитичност и спремност на одређени ризик, али и стрпљење.
За мале инвеститоре је боље да своја средства повере професионалцима, инвестиционим и пензионим фондовима, него да се сами упусте у трансакције без претходних знања. Јер, берза, ипак, није коцкарница.
--------------------------------------------------------------------------
Опасна паника
Паника није добар савезник инвеститорима који због сопствене неупућености и недовољно искуства похрле да продају акције кад им цена крене наниже, као што се то дешавало на Београдској берзи ове године крајем априла и почетком маја.
Старо је берзанско правило да ваља куповати кад сви продају, а продавати кад сви купују, подсећа Достанићева.
--------------------------------------------------------------------------
Нисам нигде акционар
Да сам портфолио менаџер инвестиционог или пензионог фонда брижљиво бих се опходила према уложеном новцу инвеститора, као што бих се трудила, као инвестициони саветник, да на најбољи начин посаветујем клијенте где да уложе своје паре, а све на бази опсежних анализа.
Међутим, као директор берзе, не могу да препоручим никоме где да уложи новац, а све акције које сам добила бесплатно по ранијим законима, продала сам по најнижим ценама, одмах чим су се појавиле на берзи тако да нигде нисам акционар, како не бих дошла у ситуацију да доказујем да нисам у евентуалном сукобу интереса, рекла је Достанићева.

Весна Арсенић


Politika