Eh, ljudi moji, opet ja sa mojim doživljajima. 

Dakle, desilo mi se danas nešto što me je navelo da razmišljam (o čudna li čuda  ) o tome koja je najgora kazna koju vam neko, zasluženo, može dodeliti? 

---

Prvo da ispričam priču: dakle, pre jedno nedelju-dve dana imali smo zadatak u okviru jednog predmeta na faksu da uradimo seminarski rad sledeće sadržine: intervju sa školskim psihologom. Pored intervjua (tj. transkripta) trebalo je isti i analizirati. S obzirom da sam lenština u duši, a pritom i anarhista (''zajebi sistem kad god možeš, a da prođeš nekažnjeno'' - znam totalno tinejdžerski, ali ja sam kanda još u tom fazonu) - lepo odlučim da izmislim celokupan intervju. 

I nije to bio nikakav problem - izmislim ga ja za čas, uradim analizu, i sva srećna predam rad u predviđenom roku.
Da bi moj imaginarni intervju dobio na realitetu, saznam kako se zove psiholog u mojoj bivšoj gimnaziji (nije radio na tom mestu dok sam ja išla u školu), i napišem kako sam sa njim, to jest njom - radila intervju. Rezonujući da nema šanse da me provale, jer sam ja jedina iz te gimnazije u celoj generaciji. Savršen zločin. 

Ali avaj! Danas prepodne smo imali ispit kod tog istog profesora kome smo predavali rad. Da ne smaram, rad predstavlja 20% od ocene. I on nam pre ispita kaže da se tri koleginice i ja javimo njemu posle ispita, jer ima nešto da nas pita u vezi sa našim radovima.  Odmah sam znala da nešto nije u redu, te da sam, srpski rečeno - najebala. Usput saznam i to da su te tri devojke radile rad zajedno - i to sa istim psihologom sa kojim i ja, s tim da su ga one zaista uradile, a ja izmislila! 

Lepo mi posle ispita odemo u njegov kabinet; ja prethodno, grozničavo, na samom ispitu smišljam kako da se izvučem, ali i da njih ne dovedem u nevolju, jer je krivica moja i isključivo moja. Smislim priču u koju ne bi ni lud poverovao - kako sam zapravo radila intervju sa pedgogom te škole, a samo sam navela ime psihologa, jer sam mislila da pedagog ne dolazi u obzir. Priča glupa i providna, ali nisam imala kud - ili to ili da priznam.

Digresija: mogla sam popiti takvu kaznu da ne znam gde se nalazim - od toga da me suspenduju sa faksa u narednih godinu dana, preko zasedanja veća o mom slučaju, itd. (Još je uprava faksa donela odluku da će se plagijatorstvo i slične malverzacije debelo sankcionisati). Ja - van sebe! 

Odemo mi kod njega, ja preuzmem krivicu na sebe, kažem da one nisu ništa krive, i ispričam svoju prilično neuverljivu priču. Iako sam zvučala potpuno samouvereno i kao da govorim istinu, istinu i samo istinu, tako mi boga  , čovek mi nije poverovao. Pri tom mi je rekao da je nazanimljivije to što je rad odličan, i što mi je dao svih 20 (maksimalnih) poena. Još mi je malo držao lekciju o tome kako takve stvari ne smeju da se rade, naročito sad kad smo apsolventi, blablabla. Ja - samo ćutim kao mutava, jer videh da će me svaki dalji pokušaj odbrane samo još više uvaliti u govna.

I onda dolazi deo koji me je ostavio bez daha. Čovek, taj profesor, mi kaže kako me uopšte neće sankcionisati; čak šta više - ostaviće mi svih 20 bodova iz tog seminarskog, kao da se ništa nije desilo. 
Isprva sam mislila da me zajebava, ali ne - bio je ozbiljan. Sve se završilo time što sam mu se izvinula, zahvalila, kao i koleginicama koje sam sopstvenom krivicom dovela u tako groznu poziciju.

I razmišljam posle toga - bokte mazo, kako sam dobro prošla. I prolazi dan, dođe i noć, i sve što više o tome razmišljam - sve se više osećam kao govno. Ne zbog toga što sam izmislila rad (nije ni prvi, ali poslednji jeste  ), nego zbog toga što me je taj čovek na taj način ''kaznio''.

I sve me više grize savest, jer je bio korektan koliko ne zaslužujem. OK, da se razumemo: nisam dileja pa sad da idem kod njega, i da mu kažem da me kazni, jer me peče savest što je bio tako korektan.

Nego, razmišljam - da mi je napravio sranje, da je digao ceo faks na noge zbog toga (a mogao je; pritom je jedan od glavnih baja tamo - osnivač katedre za psihologiju - mogao me zakopati, tako da završim karijeru pre nego što sam je i počela ), kako bi mi onda bilo? Verovatno bih bila besna, i to najviše na sebe, ali i na njega... Ovako, besna sam kao ris na sebe, jer sam pokušala da ''zajebem'' čoveka, koji mi je na ovaj način uzvratio... 

---

Dakle, ono što hoću da raščistimo: da li je ponekad zaista najgora kazna za nekoga - biti dobar prema njemu?
Znate ono kad deca kažu za svoje roditelje - bolje da me istuče, nego da priča sa mnom o tome što sam uradio.

To sam i ja, uostalom, kad sam bila mlađa stalno govorila: lakše bih podnela da me majka oleši od batina. Ali, ona to nikada nije uradila, nego mi je jasno objasnila zašto je to što sam uradila loše.
Verujte mi, to je bolelo više nego sve batine ovog sveta.

Da li je to što je meni ovaj profesor uradio zapravo pedagoška intervencija (a i inače predaje pedagošku psihologiju  ), ili je možda nekako znao da je ovo što mi je uradio za moju savest upravo najveća kazna?

Koja je za vas, na kraju krajeva, najgora kazna koju vam neko može izreći? Da li se kazna teško podnosi shodno učinjenom (ne)delu, ili su ipak tu neki drugi momenti u pitanju?

Zanima me šta vi o tome mislite!

*jaoj meni ako neko sa faksa posećuje Burek

Da je meni moj profesor statistike tako ocenio seminarski, otrcao od faksa do gajbe, sav srecan. A ne da radim isti rad tri puta zbog izmisljanja formula.

Ne znam u cemu je problem, niti kakva je to kazna. Ja bih ga jos castio pivom sto me ispostovao.

Prvo, nisam siguran kako je lakse izmisliti intervju i otici lepo i zapisati izgovoreno. Ne bih rekao lenjost vec fiks ideja

Drugo, profesori vole te mangupske fore a posebno su fascinirani jer je rad odlican. Dakle teorije nema da bi ikako najebala. Mogli su eto vaspitno da te vrate da opet uradis stvaran intervju i to je to. Te njihove kazne su tu pro forme tj gotovu nikada se ne primenjuju u praksi. Vec sam govorio kad je jednog kolegu licno uhvatila profesorka da diktira na bubicu i.............nista spektakularno, promenili formu ispita

Trece, znam za mnogo gluplji slucaj gde je decko lagano predao identican rad u istom roku kad i kolega koji je isti taj rad prepisao iz predhodnog roka. I naravno, bla bla pises izjavu najebo si, secemo ti ruke i.......nista

A sto se tice najgore kazne, uvek ce najteze pasti ako izdas necije poverenje, to je onaj "kroz" distanciran "zasto?" pogled   Realno, na fakultetu nemam toliki osecaj da me zaboli ukoliko razocaram profesora. Uglavnom prodje kroz recenicu "Ispao sam debil, jebiga" i to je to...........spavam mirno

Jbg tako ti je to kad imash savest...

Kontam da se svako provlaci kako zna i ume, a ti nisi niti glupa osoba niti neko koga ne zanima to sto radi i ko nema ni potencijala, a sigurno nisi ni toliko lenja kakvom se predstavljas(secam se da si imala perioda i perioda kad te nije bilo nigde na forumu a u privatnim porukama si govorila da se rasturas od ucenja, u sta verujem, jer ti je faks takav a i pokazujes veliku zainteresovanost za to sto radis)...Tako da kontam da nisi uradila nista strasno, a sigurno je tako i profesor mislio, zato i nije hteo da te kazni, a nisi uradila nista katastrofalno niti si sabotirala nekog tako da nema potrebe da se lose osecas - kad bi videla kako se kod nas na faksu gaze i sta rade osetila bi se ko najveca cvecka (:

   Verujem da je njegov cilj bio jednostavan: da te postedi. Svestan je da nisi uradila nista tako strasno, ali je opet svestan da nije svejedno da li je plagijat ili ne. Ipak, odlucio je da ti pruzi drugu sansu, jer verovatno si vredna toga. Ali nemoj da ti ovo dize samopouzdanje, vec bas ima za cilj da te drzi na mestu. Mada, kontam te, i ja bi se osecao shiticno, ali brzo to prodje... Znaj za ubuduce... 

Jednom varalica uvek varalica 
Jel sam ti pomogao?
Pa verovatno je skapirao da i nije tako strashno, da mozda i nije tako losh taj virtuelni interviju ili je skontao da si mozda htela da izigravash zrtveno jagnje kako bi izvukla koleginice pa te je josh i nagradio.

Heh, ovde se zaista mogu čuti zanimljiva mišljenja.
Na stranu to što mi većina njih imponuje. 

Da, u pravu ste, i nisam učinila bog zna šta. Uostalom, rad i nije bio plagijat, već moje lično delo, samo što je bio izmišljen.   
Drugo, nisam nikoga time ni uvredila, ni povredila, niti je to što sam napravila na ikoga ostavilo posledice.

Ali ipak, toliko je korektno odreagovao prof. da sam još uvek u čudu. 

Ja sam uvijek govorila da je savjest uvijek najbolja kazna

Zato i nemam poriv da se svetim i pametujem 'iToldUSo' fazoni, posto znam da savjest itekako dobro obavlja posao.

Medjutim, kod nekih ljudi, zaista treba primjeniti drugi, osvetnicki pristup, prosto jer nemaju savjest. Mada opet .. ne znam ko bi to mogao da me povrijedi/uvrijedi, a da pritom nema savjest i da mi je bitan u zivotu ..

Elem, bolje da si lupila neko x ime, nego sto si navela covjeka koji postoji  

Kad laze nek laze do kraja... pa jest to nekako bolje... samo ko ce popamtiti sve detalje...