BEOGRAD - Štrajk više neće biti alat kojim će nezadovoljni radnici moći da pritiskaju svoje poslodavce - ocenjuju sindikalci Nacrt zakona o štrajku.

Novi propis, koji će važiti od iduće godine, zaposlenima zabranjuje ”paradu” izvan radnih prostorija, a u nekim delatnostima je obustava rada sasvim zabranjena ili veoma ograničena.

Iako su razgovori o ovom zakonu u samoj završnici, još nema konsenzusa između partnera - države, sindikata i poslodavaca. A još nije dogovoreno ni da li bi radnici trebalo da budu plaćeni tokom bojkota ili bi im primanja bila zamrznuta.

Sindikati smatraju da je ovaj nacrt rađen po direktivi Međunarodnog monetarnog fonda i da je veoma represivan.

"Odredba po kojoj zaposleni imaju mogućnost da izraze nezadovoljstvo svojim socijalno-ekonomskim položajem samo na svom radnom mestu obesmišljava instituciju štrajka. U vreme kada većina firmi ne radi i radnici traže zaostale zarade, oni moraju na ulice ili ispred Vlade da bi uopšte bili primećeni. A kada dođe neko zrelije vreme, onda ćemo pregovarati za stolom", kaže Ljuban Žigmund iz Saveza samostalnih sindikata.

Poslodavcima, pak, prija da se štrajk ubuduće organizuje samo u krugu preduzeća, ali i oni traže pravo na obustavu.

"Uvođenje ”lokauta” podrazumeva da i poslodavci mogu da zatvore firmu dok traje štrajk, ukoliko procene da im preostali deo radnika nije dovoljan da nastave nesmetano sa poslovanjem" , kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

A u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike cene da je ovaj nacrt zakona bolji od dosadašnjeg.

"Ovo ne znači da radnici ne mogu na ulice, ali to je onda već protest i u tom slučaju mora da bude organizovan u skladu sa Zakonom o okupljanju građana, odnosno prijavljen MUP", objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar.

Martinović dodaje i da će ubuduće štrajk moći da organizuje i policija, ali da je on apsolutno zabranjen za vojsku, BIA, državne službenike na položaju, Hitnu pomoć:

"Minimalan proces rada potreban je samo u delatnostima od opšteg interesa, odnosno na poslovima koji su važni za život i zdravlje stanovnika, kao što je, na primer, vodovod i energetika. A tehnološki minimum proizvodnje moraće da održe i zaposleni u preduzećima u kojima bi zaustavljanje procesa rada dovelo do nenadoknadivih gubitaka i štete, a to su hemijska i metalska industrija".



Izvor: Glas Javnosti