Tijana Grumić, Uroš Pavlov, Ivana Dukić, Jovana Bešević, Bogdan Ristić, Katarina Arsić, Milutin Matić i Srećko Ćeferjanović finalisti su sedmog po redu takmičenja “Besede u Zoranovu čast“. Oni su na najbolji i najinspirativniji način govorili na temu “Reforme u Srbiji mogu da uspeju samo ako osećanje nade i volje pobedi nad osećanjem praznog mudrovanja i cinizma”, a snage će odmeriti 12. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.



REFORME - Osmoro mladih ljudi, svako na svoj način, kroz svoje besede oživelo je ideje Zorana Đinđića, pokazavši kako vide reforme u Srbiji, koji su naši nedostaci i šta prvo treba reformisati. Za Jovanu Bešević iz Beograda, koja je završila je psihologiju ideologija, život i delo Zorana Đinđića imaju veliki lični značaj.

 
 - Ja sam dete protesta, devedesetih sam bila sam osmi razred i nosila sam bedževe, šetala ulicama i borila se za bolje sutra, pa sam osećala da sam dužna da pokažem da danas još ima ljudi u kojima žive Đinđićeve ideje. Kada sam imala najveće probleme u životu ili kada bih posustala na fakultetu, slušala sam njegove govore, koji su me inspirisali i vraćali mi volju - objašnjava Jovana.

 Uroš Pavlov iz Srpske Crnje, student istorije na filozofskom fakultetu, prijavio se na takmičenje u besedama jer mu se sviđa ideja moderne Srbije koju Đinđić predstavlja, pa je govorio o tome kako ne treba uvek izabrati lakši put za ostvarenje reformi i kako je ponekad onaj koji vodi preko trnja, ustvari pravi put do uspeha.



- Đinđić je bio jedna od najsvetlijih tačaka inače jako mračne epohe. On je jedan od retkih uzora omladini, takvi više ne postoje u Srbiji, pogotovo ne na političkoj sceni - priča Pavlov.

 Milutin Matić iz Svilajnca obraća se mladima jer smatra da su oni pokretačka snaga i na njima sve ostaje i smatra da bi mladi trebalo da se trgnu, osveste i pomognu zemlji da krenu napred, da nastave tamo gde je Đinđić u reformama stao.
 Glumica Katarina Arsić iz Niša, iako ima 24 godine, dobro se seća ideja Zorana Đinđića i utiska koji je ostavio na nju.

 - Smatram da treba prvo promeniti sebe, iskoreniti u sebi sve loše, pa tek onda menjati državu i naciju. Šteta je što više nema takvih ljudi, posebno za državu, a pitanje je da li će ikada neko sličan da se pojavi na ovim prostorima - priča ona.

Izvor: 24sata