Za većinu građana Jugoslavija je bila sinonim za sigurnost i bezbednost u svim segmentima života



Studija koju je agencija „Ninamedija” uradila na uzorku od 1.200 naših sugrađana pokazala je da skoro tri četvrtine građana Srbije veruje da se najbolje živelo u vreme Josipa Broza Tita, dok ukupno 11,4 odsto građana smatra da se najbolje živelo tokom osamdesetih – posle Titove smrti, a pre dolaska na vlast Slobodana Miloševića. Svega šest odsto naših sugrađana smatra da se najbolje živelo devedesetih u vreme Slobodana Miloševića, a još manji procenat njih kaže da se u Srbiji najbolje živelo posle 5. oktobra 2000. godine.

Žene u nešto većem procentu smatraju da se bolje živelo za vreme Tita, dok nešto veći broj muškaraca kaže da su osamdesete bile najbolje godine. Iako se najveći procenat mlađih ispitanika u odnosu na ostale starosne grupe izjašnjava da se u Srbiji najbolje živelo tokom devedesetih, čak 62 odsto mladih od 18 do 29 godine smatra da se najbolje živelo u zemlji od koje je danas ostala samo geografska karta na zidu nekog jugonostalgičara.

Dr Žarko Trebješanin, profesor psihologije na Beogradskom univerzitetu, nije iznenađen rezultatima ovog istraživanja i dodaje da je idealizacija prošlosti – deo ljudske prirode.

„Kada je sadašnjost prefarbana brigom za preživljavanje, a budućnost strepnjom, povećava se sklonost da se prošlost posmatra kroz ružičaste naočari. Svi smo mi skloni da idealizujemo prošlost, a ako se Titovo vreme „poklopilo” sa našom mladošću, onda smo skloni dvostrukoj idealizaciji tog vremena koje je prohujalo sa ratovima devedesetih”, kaže dr Trebješanin.

Na pitanje – da li je iznenađen podatkom da mladi koji nikada nisu živeli u SFRJ ili su rođeni kada je država počela da puca po šavovima nacionalizma smatraju da se najbolje živelo za vreme Tita, on odgovara:

„Ti mladi ljudi od rođenja slušaju priče o lepoti života u Jugoslaviji koji je za njihove roditelje bio sinonim za siguran posao, besplatno školovanje i lečenje, dobijanje kredita i odlazak na letovanje i zimovanje. Kada te priče uporede sa njihovim detinjstvom i odrastanjem pod sankcijama, bombama i inflacijom, dolaze do zaključka da je zemlja koja se prostirala od Vardara pa do Triglava bila – rajsko mesto”, kaže Žarko Trebješanin.

Sociolog Boris Jašović ocenjuje da je u društvu napravljen prećutni konsenzus o tome da se najbolje živelo za vreme Tita i dodaje da bismo slične odgovore dobili i od prvih komšija.

„Iz vizure običnog čoveka, Jugoslavija je bila država blagostanja. Filozofi, sociolozi i političari mogu da debatuju o tome da li su u toj zemlji  bile ugrožene građanske slobode, ali za većinu osoba Jugoslavija je bila sinonim za sigurnost i bezbednost u svim segmentima života, a o tom osećanju sigurnosti najslikovitije govore rečenice tipa ’mogao si da spavaš u parku i da budeš miran’. Odrastali smo sa osećanjem da živimo u bezbednoj zemlji – školstvo i zdravstvo su bili besplatni i dostupni, a sigurnost radnog mesta garantovana. Danas živimo sa tegobnim osećanjem opšte nesigurnosti, a novi zakon o radu će „ozakoniti” tu našu nesigurnost – zbog toga veliki broj osoba ima nostalgični odnos prema prošlosti”, zaključuje ovaj sociolog.

On dodaje da ne bi ozbiljno shvatio odgovore mladih koji veruju da se najbolje živelo za vreme Obrenovića i Karađorđevića i dodaje da „najveći broj đaka i ne zna kad su bili Prvi i Drugi srpski ustanak” a kamoli kako se živelo u vreme kada je Jugoslavija bila kraljevina.

K. Đorđević

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Ako je siromaštvo vrlina, ja sam svetac.

• Normalno je da političari imaju više para od građana. Borba protiv tajkuna zahteva veću logistiku.

• Ko se obogati u Srbiji, taj je pod budnim okom političara, policije, rođaka, komšija...

• Tajkuni se bore jedan protiv drugog. I u toj borbi troše političare.

• Hartija sve trpi: od milionskih čekova do kartonskih naselja.

• Mi nismo bogat narod. I zbog toga smo siromašni.

• Uspešni pretražuju po Guglu, a neuspešni po kontejneru.

• Skupština ne radi. Poslanici će morati da ručaju za svoje pare.

Dragutin Minić


http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/socijalna-nepravda-u-srbiji-i-svetu/Najbolje-se-zivelo-za-vreme-Tita.lt.html

Kasikara lajk dis

Za većinu građana Jugoslavija je bila sinonim za sigurnost i bezbednost u svim segmentima života

Zato smo se potrudili da je što bolje razjebemo.  

Zivelo se super, samo nije bilo kafe, deterdzenta, ulja, luksuzne robe,farmerke su bile cudo i kupavale su se samo u komisionima, kola je imala svaka peta porodica i vozila ih samo parnim ili neparnim danom i to kad posle cekanja od nekoliko sati uspe da kupi benzin, inflacija je bila od 20-50 %. Dobro su ziveli komunisti na vlasti i privilegovani sloj drustva, kao i danas u ostalom. Bezbednost je bila super, ali nisi smeo nista da kazes a kamoli da uradis. Niti su svi isli na more niti je skolovanje bilo jeftinije nego danas, sve su to price o "starim dobrim vremenima". To je isti sablon kao kad danas svaki covek koji je izbegao iz Hrvatske ili iz Bosne prica, kako je imao veliku kucu kola, dobao placen posao i sve moguce ali eto tamo mu ostalo, jos nisam sreo nikoga da kaze da je bio siromasan i ziveo u maloj kucici i jedva sastavljao kraj sa krajem. 

Ti mora da pricas o devedesetim.

Putovalo se tada ali se putovalo najvise u okviru zemlje, imao si i more i planine i sve sta ti je bilo potrebno unutar granica. Kao kad bi sad odlazak na Srebrno jezero smatrao vrhuncem letovanja. A tako nesto je dostupno i danas ljudima koji rade i koji nemaju dece.

Al tada nije bilo mobilnih od 500 evra, kompova od hiljadu, automobila od 50 000 da ti bodu oci i podsecaju na standard koji neko ima a ti ne. Bilo je ujednacenije a imao si i izbora i to je glavna razlika.

Studija koju je agencija „Ninamedija” uradila na uzorku od 1.200 naših sugrađana pokazala je da skoro tri četvrtine građana Srbije veruje da se najbolje živelo u vreme Josipa Broza Tita, dok ukupno 11,4 odsto građana smatra da se najbolje živelo tokom osamdesetih – posle Titove smrti, a pre dolaska na vlast Slobodana Miloševića. Svega šest odsto naših sugrađana smatra da se najbolje živelo devedesetih u vreme Slobodana Miloševića, a još manji procenat njih kaže da se u Srbiji najbolje živelo posle 5. oktobra 2000. godine.

Žene u nešto većem procentu smatraju da se bolje živelo za vreme Tita, dok nešto veći broj muškaraca kaže da su osamdesete bile najbolje godine. Iako se najveći procenat mlađih ispitanika u odnosu na ostale starosne grupe izjašnjava da se u Srbiji najbolje živelo tokom devedesetih, čak 62 odsto mladih od 18 do 29 godine smatra da se najbolje živelo u zemlji od koje je danas ostala samo geografska karta na zidu nekog jugonostalgičara.

Dr Žarko Trebješanin, profesor psihologije na Beogradskom univerzitetu, nije iznenađen rezultatima ovog istraživanja i dodaje da je idealizacija prošlosti – deo ljudske prirode.

„Kada je sadašnjost prefarbana brigom za preživljavanje, a budućnost strepnjom, povećava se sklonost da se prošlost posmatra kroz ružičaste naočari. Svi smo mi skloni da idealizujemo prošlost, a ako se Titovo vreme „poklopilo” sa našom mladošću, onda smo skloni dvostrukoj idealizaciji tog vremena koje je prohujalo sa ratovima devedesetih”, kaže dr Trebješanin.

Na pitanje – da li je iznenađen podatkom da mladi koji nikada nisu živeli u SFRJ ili su rođeni kada je država počela da puca po šavovima nacionalizma smatraju da se najbolje živelo za vreme Tita, on odgovara:

„Ti mladi ljudi od rođenja slušaju priče o lepoti života u Jugoslaviji koji je za njihove roditelje bio sinonim za siguran posao, besplatno školovanje i lečenje, dobijanje kredita i odlazak na letovanje i zimovanje. Kada te priče uporede sa njihovim detinjstvom i odrastanjem pod sankcijama, bombama i inflacijom, dolaze do zaključka da je zemlja koja se prostirala od Vardara pa do Triglava bila – rajsko mesto”, kaže Žarko Trebješanin.

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/socijalna-nepravda-u-srbiji-i-svetu/Najbolje-se-zivelo-za-vreme-Tita.lt.html

Nije mi poznato koliko je mator ovaj Tadicev pajtos, ali da pojma nema na kojoj planeti zivi se vidi iz izlozenog.

I ovaj dole sociolog, je izgleda sa planete Srbija protiv Jugoslavije, a dalje od granica Srbije nisu vidi se ni mrdnuli, i ne samo to obadva polupismena majstora, nemaju pojma o onome sto se danas u naucnoj literaturi naziva:

"Neoliberalna Revolucija" ciji se "zvanicni pocetak" u svetu, skoro  poklapa sa Titovom smrcu.

Nadri Psiholog je verovatno Cedinovac dakle neoliberalna baraba koja sigurnost i blagostanje svrstava u kotegoriju nepotrebnih dobara za mase, ali ih svrstava u privilegije bogatih, i priklanjajuci se takvoj "ideologiji," i iskazuje ove besmislice koje treba da izgledaju kao strucno misljenje.

Nadri sociJolog iz "vizure obicnog coveka...." stavljajuci sebe u NEOBICNE ljude, dakle one koji imaju neki drustveni status, status pripadnistva Eliti, koja je opljackala i porobila vlastiti narod, je skoro zadivljen nekim novim zakonom o radu koji ce jos vise oskakatiti kako stanovnistvo Srbije tako i tako i rasprcanu privredu Srbije.

Onaj ko prati dogadjaje u svetu je upoznat sa cinjenicom da su danasnje drzave EEZ(Evropska Ekonomska Zajednica) bez obzira sto nisu bile pod, Srbima omrazenim Titom, bile jos bolji drustveni  sistem zvani "Drzava Blagostanja" i da je pocetkom "Neoliberalne Revolucije" zapocet proces koji je imao za cilj unistenje "Drzave blagostanja" i stvaranje Fasitoidnih ekonomsko-drustvenih  tvorevina koje sa danans nazivaju "Korporativna drustva."

Kleptokratija u Jugoslaviji je kasnila citavih deset godina sa startom Neoliberalne revolucije iz nekoliko razloga, a daleko bi me odvelo da o tome sada pisem.
Na kraju Jugo-Kleptokratiji je bilo potrebno i prolivanje reka bratske krvi (verski ratovi) kako bi prikrila prave namere, Restauraciju najprimitivnijeg kapitalistickog poretka pod nazivom Demokratija.

Da oba doktora i ne spominju ostatak sveta, kao  ni cinjenicu da je drzava blagostanja postojala sve do kraja sedamdesetih u samoj Evropi(i drugde), pa i da je stepen blagostanja bio daleko veci nego u samoj Jugoslaviji, ukazuje ne samo na ogromno neznanje vec i na enormnu alijenaciju i homofobnost tzv. Nasih "strucnjaka," od drustva iz kojeg su potekli.

Dakle umesto da zahtevaju, pa i da se bore za bolji zivot za celo drustvo cija su inteligencija ovi doktori prosipaju pamet koje bas i nemaju bas mnogo.

Dok ovakvi frtalj informisani, budu doktori, i budu predavali studentima od nauke i prosperiteta srpskog drustva nece biti nikakve vajde.

I da zakljucim iskustva iz samoupravljanja u bivsoj Jugoslaviji  se u ovom momentu izucavaju na prestiznom Stanford Univerzitete SAD i drugde, a u Beogradu i vas celoj Srbiji NIGDE, sto pokazuje nivo na kome se nalaze srpski kvazi doktori Megatrendovstine i slicnih ustanova za prodaju "znanja."

cerski

Ti mora da pricas o necem sto nisi vide ni doziveo.
Jeste da su razlike bile manje, ali su ipak postojale. O blagostanju ili nekom super zivotu nema ni govora, pa ljudi su i onda bezali u inostranstvo(samo tada pasos nije mogao bas lako da dobije svako) da zive u barakama i rade najgore poslove da bi kad se vrate u "Jugu" mogli da se hvale pred ovdasnjom bedom. Cinjenica je jedino da su ljudi bili skromniji i bili zadovljniji onim sto imaju nego danas.

Слоба победио ДОС, Ђинћиће, Коштуњаве, Тадићевце са све напредњацима.
 
Реално и ја бих тако гласао.

Penzioneri su uvek voleli Slobu.

,,O zali boze matore,oni se zatvore cim gazde podviknu''