Најава: Кајмакчалану у походе четврти пут

Најава: Кајмакчалану у походе четврти пут

Драга браћо и сестре,

велика нам је част да вас позовемо да кренете са нама средином септембра 2019.     године у Грчку, јер ћемо на Кајмакчалану обележити 103 године од Боја за Кајмакчалан, једне од најславније епопеје србске војске и Првог светског рата, а у месту Евзони општина Поликастро.    .    .     101 година од Пробоја Солунског фронта.

Србска војска након славних победа у лето и јесен 1914.     на Церу и Колубари морала је крајем 1915.     године услед Тројне инвазије (Аустро-Угарска, Немачка и Бугарска) да се повуче ка југу, односно Краљевини Грчкој, преко албанских гудура и црногорских планина све до Јонског мора.    .    .     Овај догађај је до тад незабележен у историји и познат је као Албанска голгота.

После опоравка србских ратника на Крфу, Виду, Корзици и Африци, две србске армије су пребачене на Солунски фронт.     који је имао две године мировања после Освајања Кајмакчалана у септембру 1916.     године.     Да би 15.     септембра 1918.     године после два дана велике артиљеријске паљбе широм фронта, србска војска са француским јединицама пробила Солунски фронт и незадрживо ослобађала Вардарску Македонију.

Немачке, аустроугарске и бугарске јединице биле су у паничном бегу, а онда је 29.    09.    1918.     Бугарска је капитулирала, што је био велики успех.     Наредна два месеца је ослобођена читава територија Краљевине Србије и етнички простор Срба који је окупиран од Аустро-Угарске монархије.

ПЛАН ПУТА:

Први дан - петак 13.    09.    2019

Крећемо из Београда око 20 сати аутобусом.     Задржавамо се у Параћину, Нишу и Врању, да покупимо путнике, али само на бензинским пумпама, нећемо улазити у град.

Други дан - субота 14.    09.    2019

Ујутро око 07:00 сати стижемо у место Битољ, јужни део Вардарске Македоније.     Ту ћемо посетити војничко гробље на коме се налазе изгинули србски ратници у ослободилачким ратовима 1912-1918.

Прелазимо границу и улазимо у северни део Грчке и одмах одлазимо на Кајмакчалан нашу капију слободе.     Попећемо се до спомен костурнице коју је краљ Александар I Карађрођевић сазидао за своје дивјунаке.     Тамо ћемо имати такође историјски час и рецитације на тему Великог рата.

Након тога одлазимо у смештај, подно Кајмакчалана у једну бању.     Ноћимо у собама које су са три или четири лежаја.

Трећи дан - недеља 15.    09.    2019

Ујутро крећемо до Солуна, где ћемо око 09:00 сати посетити Зејтинлик, једно од највећих србских војничких гробаља ван Србије.     Попричаћемо са чуварем деда Ђорђем Михаиловићем и чути приче о томе како је Зејтинлик настао и још понешто.     Прекопута гробља је сувенирница.

Зауставићемо се само у северном делу Грчке, да посетимо Споменик војницима који су пробили Солунски (Македонски) фронт 1918.     године у малом месту Евзони, општина Поликастро.     Ту ћемо положити венац и испричати историјски час.

Око 14 сати кренућемо за Србију.      План да стигнемо у Београд је увече око 22:30 сати.

Могућа је корекција плана пута услед непредвиђених околности на путу.

НА ОВОМ ПУТОВАЊУ ЈЕ ЗАБРАЊЕНО НОШЕЊЕ ПОЛИТИЧКИХ И НАВИЈАЧКИХ ОБЕЛЕЖЈА (заставе, мајице, пароле, беџеви, качкети, транспаренти и сл.    ), КАШЊЕЊЕ НА АУТОБУС, КАО И АЛКОХОЛИЗАМ!

Дозвољено је ношење србских националних обележја!

Цена пута је 7.    200 RSD односно 60 EUR.     У цену је урачунато путовање, смештај и доручак.     Здравствено осигурање је обавезно, а то свако себи плаћа.

Напомена: Уплаћени новац се не враћа!

Све информације и резервације можете добити путем следећих контаката:
Телефон: +381 63 283563 (Станко)
Ел.     пошта: srbskisvetionik@gmail.    com
Портал: srbskisvetionik.    org.    rs

* * *[/center]

РЕКЛИ СУ О ПРОБОЈУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА:

Србски војвода Живојин Мишић:
- "Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом од брзине продирања зависи цео успех офанзиве.     Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима.

Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге.     У смрт, само не стајте! С непоколебљивом вером и надом јунаци напред у отаџбину!".    .    .

Француски маршал Франше д'Епере:
- "Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добацивања хране француским трупама које напредују, само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напред", извештавајући француску владу.

Немачки цар Вилхелм II Алберт:
- "Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат.     СРАМОТА!" - приликом слања телеграма бугарском краљу Фердинанду октобра 1918.     године.    .    .

Бугарски краљ Фердинад:
- "Ово је крај свих нас.    .    .    ", приликом потписивања капитулације крајем септембра 1918.     године

Наши преци на Солунском фронту су имали само једну поруку за нас: - "Децо, немојте нас заборавити!.    .    .    ".