Као прво ниси ме питао, јер да си ме нормално питао ја бих ти нормално одговорио. Питао си ме безобразно.

Уосталом удостојићу те одговора. И мајка и отац су ми рођени Београђани и ту су генерацијама уназад.

Тако да, ја себе могу да сматрам рођеним Београђанином.


И не, нисам сишао са планине. И увек пуштам старије особе испред мене, без обзира где сам и која је ситуација. А о трудницама и људима са инвалидитетом да не причам.

Ја барем знам за основно понашање и опхођење према другим људима.

И не баханалишем се као последњи клошар по Београду, као што ради 70% људи који дође са стране.

To se može postići vaspitanjem i visokim kaznenim merama. Šacni kompiluk! Šta misiš kako su u tome uspele Švabe. Drobe roditelji, drobe, ali i pokazuju ličnim primerom, a onda kada nekoga pandur vidi - tras 500 marke, svojevremeno. A onda taj neko kuka kako je platio 500 marke, pa ti ode od "uva do uva" i nem ati bolje reklame za čistoću.
Dalje, ne mogu da verujem da su nam klonje i dalje srednjevekovne. Ne mogu da verujem da i dalje pišamo pored, kao da svim muškarcima u ovoj zemlji drhte ruke, popišana daska (TREBA  JE PODIĆI!!!), popišano okolo... i kao da sve žene imaju reckav otvor na bibanici, jer piške u cik cak mlaz nekakav, ne razumem, majke mi... O kenjanju neću ni da pričam. Briše li iko dupe u ovoj zemlji papirom? Prsti pa o zid, majko božja. Doduše, poneko voli papirom, ali onda papir baci na pločice gde posle treba da stane.
Elaborat o wc-ima, nisam to htela.
Htela sam da kažem da smo pobrkali vaspitanje i odgovornost i to nije slučajno. Vaspitavajući nas, roditelji nas uče i odgvornosti. Kad je moje dete prvi put bacilo papir kroz prozor auta, stala sam i terala ga da ide da mi donese. Jednostavno je.

Neko gore napisa "kakav narod takva i država, zato džaba vam priča".
Dodao bih, apatija je ubila mačku!