Da li sam ovu temu već načinjala? Ako jesam, izvinjavam se. Suština je da me zaista zanima mišljenje stručnjaka(ali i nas "ostalih"), šta sve... koje sve osobine oslikavaju odgovornu osobu, društveno odgvornu, porodično odgvornu, profesionalno odgovornu... ukoliko se to može razdvajati? Naime, verujem da su neki pokazatelji (statistike, Srbija prema drugim zemljama) odraz ne samo naše niske ekonomske situacoje, već i naše neodgovornosti, lične, kolektivne... Recimo, odnos prema čistoći ulica, gradova? Pa odnos prema starijima; odnos prema životnom osiguranju: osnos prema deci... Primer: čim deca napuste dvorište obdaništa, vaspitačice im u Švedskoj oblače male prsluke (one drečave žute kao što nose i vozači sada i kod nas kada napuste vozilo, a na putu su). Em ih vide učesnici u saobraćaju, em i vaspitačica lakše uoči ako neko dete izostaneiz grupe... U tom smislu bih da "nadignemo dževu"  i uradimo nešto korisno.

Не може то у Србији. 

Како ми доврага да деци купимо прслуке, када нам је земља у економском распаду?

За чишћење улица се слажем, ја никада не бацам папире или омоте на улицу, увек тражим канту, јер ми је просто то бацање и баханалисање по улици одлика дивљака и неандреталаца.

Однос према животном осигурању? Поново, како уз ове мале плате данас, просечан човек да плати осигурање?

А и данас свако има другачије мишљење о одговорности. Да ли си одговоран ако свако јутро устанеш да одеш у продавницу, факс, посао, вратиш се, имаш кера, дете, а притом се бориш да ти живот буде колико - толико нормалан.

Kakav narod takva i drzava. A ovaj se mentalitet nece jos duuugo vremena promeniti tako da dzaba ti prica.

Psihologija o tome nema zvaničan stav.

Ipak treba napraviti razliku izmedju licne i kolektivne odgovornosti.
Zivotinje npr...
Pingvini ili ptice su u stanju da nedeljama nakon sto se mladunci izlegu brinu o njima i donose im hranu... a vecina zmijskih vrsta nakon izleganja mladih iz jaja ne pokazuje apsolutno nikakvo interesovanje za njih.
Radi se o pitanju relativnosti odgovornosti, i mozda jos bitnije, kod ljudske vrste, o pitanju kulturnog nasledja. Na vrhu liste prioriteta u Svedskoj su zivotni standard i porodica, i to decenijama unazad. U Nemackoj bi to bili posao i novac. Kod nas su, verovatno zbog lose ekonomske situacije i "velikih" politickih tema kojima su svi zaokupljeni, konkretne, zivotno bitne stvari pomalo skrajnute, i zato je nerealno ocekivati da u odnosu na njih postoji stepen odgovornosti kao na drugim mestima.

Ali, evo, navešću neke stvari koje ne iziskuju novac:
- da se u ambulantama, čekaonicama... vidno istakne natpis damajke sa troje i više dece imaju prednost
- da se u autobusima, vozovima... vidno istakne da treba ustupiti mesto starijima, trudnicama... učestalo, kao nekada!
- da se kažnjavaju pojedinc koji bacaju otpatke na ulicu, kroz prozor automobila, oko kontenjnera, van kontejnera...
- da se kažnjavaju pojedinci koji prave gužvu, gomilu, umesto "liniije" za čekanje u redu...

aha, znaci bitno je da je formalno tu natpis, a to sto ga niko ne postuje nije vazno 

Čuj, natpis... Nama treba neko kolektivno batinanje, pa prevaspitavanje... Tu ni zakoni ne pomažu, kakvi crni natpisi.

Ne znam, ovdje je izgleda najveci problem sto u cekaonici ne pise da trudnice imaju prednost ... 

 

жена је то навела само као неке примере...нема потребе за кидисањем

Hmm  da vidimo:

prva dva primjera koja je navela su cista formalnost; evo u autobusima i cekaonicama u sarajevu stoje svi ti natpisi pa jel to znaci da se i postuju? -pitanje ne zahtjeva odgovor-
druga dva primjera su spadaju u domen fantastike; mislim da je cak i VB nedavno ukinula svoj zakon o cekanju u redu, a ovo za bacanje otpadaka i kaznjavanje .. pa nek mi neko objasni kako se to moze sprovesti u djelo? tako sto ce na svakih 3m stajati po jedan policajac i kontrolisati? -_-

То је можда у Босни тако, у Београду тако није. Ја увек када чекам неки ред, небитно где, ама баш увек су пропуштане труднице и старије особе, исто тако је и уступано место у басу онима којима је то потребно.

За бацање отпадака и баханалисање по улицама Београда, криви су сељаци и шумари који су дошли из тамо неке планине и који немају основно понашање из куће.

sta da ti kazem, vozim se i ja autobusima u beogradu i u zivotu nisam vidjela da je neko ustao starijoj osobi.

osim toga, poenta nije to da li je u beogradu bolje nego u sarajevu (  ) nego da neki natpis u busu ne garantuje tj, sigurno nece podstaknuti nekog seljobera da ustane starijoj osobi. ako ga nisu roditelji vaspitali, nece ni papir.

То што ти ниси видела не значи да није истина. Ја сам по басевима скоро сваки дан, скоро цео дан, никада се проблем није правио око тога да ли треба да се устане или не.

Али океј, то није тема.

Ја од када знам за себе натписи су поштовани, чак и више од стране млађих особа него старијих.

Da, bolje da vjerujem tvojim rijecima nego svojim ocima 

Postoji distinkcija između odgovornosti prema sebi i odgovornosti prema drugima.
Trudim se da te dve slike spojim u jedan okvir vodeći se uglavnom jednim principom:"Ono što ne želiš da tebi neko učini, ne čini ni ti drugome."

мисссим....ти си,као оно,64 колено у београду

Већи стереотип нећеш наћи

Веруј коме хоћеш, искрено, заболе ме.


А ти сиии каооо оноооо.....шта? Шта тебе боли рацку које је мени колено из Београда и одакле сам?

па оно...вероватно ниси сишао са планине као остали који неће да пусте трудницу преко реда па зато питам

Као прво ниси ме питао, јер да си ме нормално питао ја бих ти нормално одговорио. Питао си ме безобразно.

Уосталом удостојићу те одговора. И мајка и отац су ми рођени Београђани и ту су генерацијама уназад.

Тако да, ја себе могу да сматрам рођеним Београђанином.


И не, нисам сишао са планине. И увек пуштам старије особе испред мене, без обзира где сам и која је ситуација. А о трудницама и људима са инвалидитетом да не причам.

Ја барем знам за основно понашање и опхођење према другим људима.

И не баханалишем се као последњи клошар по Београду, као што ради 70% људи који дође са стране.

To se može postići vaspitanjem i visokim kaznenim merama. Šacni kompiluk! Šta misiš kako su u tome uspele Švabe. Drobe roditelji, drobe, ali i pokazuju ličnim primerom, a onda kada nekoga pandur vidi - tras 500 marke, svojevremeno. A onda taj neko kuka kako je platio 500 marke, pa ti ode od "uva do uva" i nem ati bolje reklame za čistoću.
Dalje, ne mogu da verujem da su nam klonje i dalje srednjevekovne. Ne mogu da verujem da i dalje pišamo pored, kao da svim muškarcima u ovoj zemlji drhte ruke, popišana daska (TREBA  JE PODIĆI!!!), popišano okolo... i kao da sve žene imaju reckav otvor na bibanici, jer piške u cik cak mlaz nekakav, ne razumem, majke mi... O kenjanju neću ni da pričam. Briše li iko dupe u ovoj zemlji papirom? Prsti pa o zid, majko božja. Doduše, poneko voli papirom, ali onda papir baci na pločice gde posle treba da stane.
Elaborat o wc-ima, nisam to htela.
Htela sam da kažem da smo pobrkali vaspitanje i odgovornost i to nije slučajno. Vaspitavajući nas, roditelji nas uče i odgvornosti. Kad je moje dete prvi put bacilo papir kroz prozor auta, stala sam i terala ga da ide da mi donese. Jednostavno je.

Neko gore napisa "kakav narod takva i država, zato džaba vam priča".
Dodao bih, apatija je ubila mačku!