Нађа Елена Команечи (румунски: Nadia Elena Comăneci (* 12. новембар 1961. Георги Деж) је румунска гинастичарка, која је за вежбу на двовиснидком разбоју на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу прва у историји гимнастике добила максималну оцену 10

 Име

Нађа Команечи је рођена у Румунији у градићу Георги Деж (данас Онешти) 12. новембра 1961. године као ћерка Георгија и Стефаније-Александрине. Док је бил трудна њена мајка је гледала руски филм у којем се главна јунакиња звала Нађа, скраћено од рускогНадежда, што значи нада. Одлучила је да својој ћерки да то име. Нађа има и млађег брата који се зове Адријан.

Почетак спортске каријере

Команечи је почела да тренира гимнастику у шестој години, у групи познатог тренера Беле Кароља, који је те године покренуо експерименталну гимнастичку школу која је била у непосредној близини куће у којој је становала. Са девет година почела је са првим такмичењима, а са десет је већ наступала на међународним такмичењима.

Први већи међународни успех дошао је на Европском првенству, када је победила у вишебоју и у свим појединачним дисциплимама, осим у партеру где је била друга. Те 1975. године је већ била проглашена гинастичарком године. Касније још два пута осваја титулу европске првакиње 1977. и 1979. постављајући тиме још један рекорд.

Олимпијски успеси

У својој 14-тој години Команечи постаје звездом Олимијских игара у Монтреалу 1976. Вежба на двовисинском разбоју прва је у историји Олимпијски игара оцењена максималном оценом 10, а такав стандард је поновила у још 6 вежби. На тим је Играма остварила укупно 5 медаља, од тога злато у вишебоју, двовисинском разбоју и греди, сребро у екипном такмичењу те бронзу у вежби у партеру. Тиме је постала једна од најмлађих освајачица олимпијског злата у историји!

На Играма у Москви 1980 поновно бриљира, освајајући злато на греди и у партеру (у партеру је поделила прво место с Нели Ким), те још два сребра: у екипном и појединачном вишебоју.

Године после такмичења 

Године 1981. за време егзибиционе турнеје по САД Нађин тренер Бела је са супругом пребегао и тражио азил. По повратку у Румунију Команечи је стављена под присмотру тадашњег Чаушескуовог режима због бојазни да би и она могла пребећи. Забрањена су јој путовања ван земље, па се посветила тренинрењу румунnских гимнастичарки.

Нађа никад није хтела да потврди приче о тортурама које је трпела. Ипак је и сама побегла 1989. и данас живи у Америци. До тада ју је малтретирао и сексуално злостављао Чаушескуов сина Нику.

Нови живот у Америци

У новембру 1989. године, неколико недеља пре револуције у Румунији, Команечи бежи из Румуније. Тражи и добија дозволу за борвак у Америци. Али Нађа није имала сеће ни када је напустила Румунију. Премда ју је у обећаној земљи очекивао њен тренер Бела Карољи, она му се није јављала. У заточеништву ју је држао човек који јој је омогићио бег из Румуније, узевши јој слободу за 5.000 долара. Константин Панаит, који јој је омогућуо бег, брзо је сватио да би у Америци могао да заради на румунској гимнстичаеки, па се почео да наплачује њене интервјуе и гостовања у теленизијским емисијама. Претпоствља се да је тако зарадио 200.000 долара, али Нађа од тога није добила ни цента. Нађа Команећи се уз пмоћ једног пријатеља, годину дана касније, ослободила Пенаута и настанила у Монтреалу, где је освојила своје најсјније злато.

Бавила се промотивним активностима, рекламирала гимнастичке справе и тренинге и радила као фотомодел. Верила се 1994. године са америчким гимнастичрским шампионом Бартом Конером, којег је први пут упознла још 1976. Свадба је била заказана за 26. април 1996. године у манастиру Кашин близу Букурешта. Пожелела је дајој венчани кум буде тадашњи преседник Румуније Јон Илијеску. Политичар је био опрезан и рекао је да је Нађина жеља леп гест и према земљи и њеним родитењима, а да због свог званичног положаја није могао да преузме „кумовски статус“, али је био домаћин тог догађаја. На ту „свадбу века“ позвани су били Роберт де Ниро, Арнолд Шварценегер, Џими Конорс, Ион Циријак, Илија Настасе и прва дама Америке Хилари Клинтон. Многи нису дошли, али један податак, који вреди забележити јесте онај да је Нађин супруг прешау у православље.

Нађа је добила америчко држављанство. Данас често путује и пропагира спорт и гимнастику у различитим деловима света. И даље је активна у разним спортским сферама. Са супругом је отворила приватну гимнастичарску школу у Норману. Заједно се такмиче у ревијама и зарађени новац дају у добротворне сврхе.

Занимљивости   

    * Током Игара у Монтреалу коришћен је семефор који уопште није могао да прикаже десетку. Када је Нађа добила 10,0 та оцена је на семафору била приказана као 1.0. Публика је негодовала, а млада четрнаестогодишњакиња је била звбуњена, јер је у том тренутку помислила да је добила оцену 1, а не 10 и била је разочарана. Због ње је у Монтреалу је било теже доћи до улазница за гимнастику неги за гледање полуларне кошарке.
    * У њену част је један елемент на двовисинском разбоју добио њено име, команечи. Тај елемент је и данас резервиран само за најквалитетније гимнастичарке, због тежине извођења.

Izvor: Wikipedia

Prvi put cujem