Nacionalni park Fruška gora se nalazi u Vojvodini, u Srbiji, nedaleko od Novog Sada. Proglašen je 1960. g. Najviši vrhovi su Crveni čot (538 m), Orlovac (512 m) i turistički centar Iriški venac (490 m). Pruža se duž desne obale Dunava, duga 80, a široka 15 km. Stvaranje planine počelo u mezozoiku, pre 90 miliona godina; naučnici je nazivaju „ogledalo geološke prošlosti“ — na njoj su pronađene 164 životinjske fosilne vrste, stare oko 123 miliona godina. Fruška gora bogata je šumama hrasta, graba, bukve, lipe i drugog drveća; sa zaštićenih preko 50 biljnih vrsta.



Na planini postoji i više arheoloških nalazišta (neolit, bakarno, bronzano i rimsko doba), kao i stari fruškogorski manastiri (ukupno 17), nastali od kraja 15. do 18. veka, poznati po specifičnoj arhitekturi, bogatim riznicama, bibliotekama i freskama.

Park čini usamljena ostrvska planina u Panonskoj niziji. Prema jugu i severu Fruška gora je jako razuđena planinskim i rečnim tokovima, pri čemu se od glavnog uskog grebena pružaju pojedinačni, bočni grebeni, najčešće sa vrlo strmim padinama.

Pašnjaci i plodno zemljište, vinogradi i voćnjaci, ukrašavaju padine i niže delove Fruške gore, dok su površine koje se nalaze visinama iznad 300 metara nadmorske visine pokrivene gustim, listopadnim šumama.

Na Fruškoj gori postoje više izletišta i odmarališta. Letenka je poznato izletište i dečje odmaralište, na Brankovcu se nalazi odmaralište Pošte. Testera je dečje odmaralište, a nedaleko od nje na Andrevlju se nalazi odmaralište u državnom vlasništvu. Kod TV tornja se nalazi hotel, kao i na Iriškom vencu koji je ujedno i poznato izletište. Na Stražilovu, izletištu iznad Sremskih Karlovaca, se nalazi grob Branka Radičevića. U Vrdniku se nalazi banja “Termal” sa termalnom vodom, popularno odmaralište Ranč Platan i Vrdnička kula koja je sagrađena u rimskom dobu.

Фрушка Гора је планина која заузима северни део Срема а некада давно је била острво Панонског мора. Правцем исток-запад простире се на дужини од 78 км, а правцем север-југ максимално је широка 15 км. Заузима површину од око 500 км2.
     То је ниска планина чија је највиши врх (Црвени чот) на 539 м. Висине веће од 400 м има само централни део планине, док су источна и западна периферија ниже и имају форму платоа.
     Тогом дуге историје многи народи и царства су градили своје тврђаве на овом стратршки важном простору. Овде су се кроз читаву историју одвијале велике битке. У долинама потока су скривени многи српски манастири.
     Ово подручје је највеће налазиште липе у Европи.Изузетну вредност  Фрушке горе представљају шуме храста , букве, липе, граба, тополе и врбе. На великим површинама су воћњаци и виногради.
Од животиња срећу се: лисица, куна, дивља мачка, шакал, зец, срне, дивље свиње,  јелени, зец, фазан, дивље патке ,орао крсташ, патуљсти орао, ... Велики број печурки се среће по шумама и ливадама а једна од особености су и орхидеје које се могу наћи на овој дивној планини.




свака црвена тачка је познатије излетиште

Фрушка Гора може носити сама назив “Велико излетиште” јер је препуна прелепих-погодних места на којима се може направити роштиљ, одиграти фудбалица или једноставно одморити у природи.

   

Од пролећа па до јесени у сваком тренутку на Фрушкој Гори неко је на излету или кампује.За првомајске празнике бар десет хиљада људи борави у природи на неком од излетишта.Главна излетничка места налазе се уз пут који иде превојем Фрушке Горе и ту је на свакој мањој и већој ливадици направљена клупица са столом.Највеће-најпознатије излетиште је Стражилово које се налази у близини Ср.Карловаца




Фрушкогорски манастири чине јединствену скупину густо распоређених манастира насталих у временском раздобљу од 15 до 18 века стим да код већине храмова постоје и остаци старијих грађевина.
Током историје постојало је више од тридесет манастира на простору Фрушке Горе (Сремског Атоса како због бројности храмова и њихове важности називају ову малу планину) а данас постоји 16 ововремених манастира стим што су неки у рушевинама или само делимично обновљени
( до другог светског рата сви су блистали у свој својој лепоти)


fruskagora.rs

Најпитомија планина у Србији!

moram priznati da si me ti naveo da otvorim ovu temu

Dodajem: Preuzeto sa fruskagora.rs

ФРУШКОГОРСКИ МАРАТОН



Сваке године у мају за викенд око Ђурђевдана на Фрушку гору (тачније Поповицу -излетиште- викенд насеље )се сјати мноштво људи свих доба да у доброј атмосфери и доброме друштву уживају у фрушкогорским лепотама.
На избору су бројне стаза а свако може одабрати коју ће препешачити (можда претрчати? )
Све стазе су кружног типа.Почетак и крај је на Поповици а може се бирати источна или западна варијанта сваке стазе (источне стазе су основне)
СТАЗА РАДОСТИ И ЗАДОВОЉСТВА(3,25 км)-имате ли мало дете?Ово је стаза за вас.Проведите пријатих пар сати шетајући се по ливадама, шуми и видиковцима у околини Поповице.Успут (на видиковцу) деца ће бити почашћена с тортом.
Не верујете-проверите.
СТАЗА ЗА ПРИПРАВНИКЕ (17 км, КТ1-КТ2-КТ7-КТ8-КТ1)Сам назив каже да је ово најкраћа и најлакша стаза.
МАЛИ МАРАТОН (32 км од КТ1 доКТ8 па КТ1)Огромна већина људи иде на овај маратон .Кренете у 9 а на циљу сте поподне око3-4 (нормално пешачење).Успут ћете видети војне објекте(сада порушене), Стражилово(гроб Бранка Радичевића), манастир Гргетег(ту се можете окрепити чајем), видећете телевизијски торањ на Иришком венцу и прелепу природу.
СРЕДЊИ МАРАТОН (око 57 км од КТ1до КТ10-КТ20-КТ21-КТ22-КТ1) Ово су већ озбиљније ствари.Ово је и стаза за оне који крену на Велики али на време схвате да је боље да буду скромнији.Онај ко крене овом стазом доћи ће и до Врдника а тамо је ПАСУЉ(погледај велики маратон)
ВЕЛИКИ МАРАТОН (81 км КТ1до КТ22-КТ1) то је то,то је оно право.Оно што се доживи у тих 20-так сати (обичног хода) оправда све могуће жуљеве и сваки умор.Да кренемо од ПАСУЉ-а у Врднику.Органицација маратона на градској пијаци спрема пасуљ у великим казанима и да ли због тога што се тако спрема(војнички принцип добре хране) или једноставно после 30 км будеш  гладан, али то буде најбољи пасуљ који је човек икада јео (наравно битан елемент је и пиво које се купи у оближној продавници). После Врдника иде се у Јазак, где се налази прелепи манастир а након тога иде по мени најлеппши део пута:Стаза кроз шумовиту долину(а сумрак је), нема гужве ,чују се птице, чује се шума, ма милина.Пролази се поред гроба Бошка Палковљевића Пинкија (тамо је извор -погледати на страници камповања) па до Бешеновског Прњавора .То је тако мало место у таквој недођији да се мора бити тамо да би се то видело(има продавница која ради).Након тога је већ прави мрак и батерије су неопходне (месец помаже ако га има) Кроз шуму се иде до омладинског насеља Летенка где обично буде дивна логорска ватра, затим кроз шуму до мотела Андревље(пазити на маркацију јер једне године сам промашио контролну станицу те сам се морао враћати ) па до дечијег одмаралишта Тестера.Након тога кроз дивну долину до Долине Кестенова (планинарска кућица где се или поред ватре или у објекту може одморити(и одустати и чекати сутра) Следећа контролна станица је Црвени Чот (највиши врх Фрушке Горе-539 м) а пут дотле је због висинске разлике изузетно напоран .Одатле преко мотела Осовља стаза води до манастира Беочин (ту сам одустао ‘95.год.) а одатле преко успона (ту сам 96 од умора имао привиђења)до хотела на Бранковцу.Ту већ почиње да свиће.Иде се ободом планине до мотела Змајевац а затим се ужасном низбрдицом(ужасна је вероватно зато што је тада са болним ногама тешко ићи низбрдо)спушта у долину у којој се налазе Лединци -последња контролна станица пред циљ. Следи затим јак успон, па проз шумицу до циља (ако се иде лаганим темпом на циљ се стиже око 8 сати и то као у најбољем случају 200-ти по реду ).ТО ЈЕ КРАЈ

Сваки учесник на старту добија књижицу а на циљу завршни печат и диплому (потребно је имати све успутне печате са контолних станица)


fruskagora.rs

Е рачунај да је мој профа из физике (преко 70 година) ишао на ултра маратон, значи на ову највећу стазу на мапи + још неки путићи, 108км ваљда

Препоручујем да се проба, шетња природом и ако се крене изјутра може се стигне и у Јазак на војнички пасуљ и кувану ракију Доживљај ипо!

Sto se mene tice... ja uvek mogu da se organizujem, ali organizacija ostatka moje ekipe je... nisu bas svi ljubitelji i eto odmah rasula...

Ја сам други пут ишао соло са девојком, нико други није хтео да иде.. и провели се феноменално

stvarno mesto za uživanje ja na leto bajsom palim na dan dva na Frušku goru...

jel moze neko da mi kaze put od BGD-a do tamo bez prelaska reka i prolaza kroz NS.
automobilom da je prolazio tuda.

kako stići?

Frušku Goru presecaju brojni putevi. Sama planina nalazi se 60 km daleko od Beograda, i oko 10 km od Novog Sada. Stari put između ova dva grada prolazi kroz Sremske Karlovce i prelazi istočni deo planine. Takođe postoji put koji kreće od Novog Sada, prolazi kroz Sremsku Kamenicu i ide do Iriga, velikog sela sa zapadne strane planine.


Do planine se najlakše stiže nekim od mnogobrojnih prigradskih autobusa koji povezuju Novi Sad sa fruškogorskim selima. Autobusi saobracaju često tokom celog dana, a u zavisnosti od toga na koji deo planine idete, kreću sa glavne autobuske stanice (bul. Oslobođenja 1) ili sa prigradske autobuske stanice (ispred železničke stanice).


Generalno, autobusi sa dvocifrenim brojevima koji počinju sa 7 odvešće vas na neko mesto na Fruškoj Gori. Uglavnom kreću sa glavne autobuske stanice (bul. Oslobodenja br. 1). Karta se kupuje kod šofera, a pri kupovini je poželjno reći šoferu odredišnu destinaciju, jer su cene različite u zavisnosti od toga dokle idete. Navodimo svega nekoliko zgodnih primera:


72 Paragovo - ide se do poslednje stanice, zatim nastavi malo napred, pređe put i stiže do livadice. Odatle kreće staza uz brdo do planinarskog doma "Zanatlija" na Glavici, kuda prolazi nekoliko obeleženih pešackih staza.


74 Popovica - siđe se na poslednjoj stanici, i stazom kroz šumu dolazi se do malenog jezera u dolini.

76 Stari Ledinci - siđe se na poslednjoj stanici, i zatim nastavi peške nekih tridesetak minuta u pravcu u kom je autobus išao, makadamom, i stiže se do izvora, a zatim putem uzbrdo (desno od izvora) se dolazi do ledinačkog jezera, okruženog kamenim liticama.


8 Beočin Selo - siđe se na poslednjoj stanici i nastavi u pravcu u kom se autobus kretao. Ubrzo se stiže do manastira Beočin, a zatim dolazi do staze koja vodi na Crveni Čot, najviši vrh planine.


Autobusima broj 61 ili 62 mozete stici do Sremskih Karlovaca, starog gradića kod kog se nalazi veoma lep deo planine pod nazivom Stražilovo. Od Stražilova vodi 800 metara dugačka šumska staza do vrha brda na kome je grob pesnika Branka Radičevica.


Bilo kojim vozom koji staje u Sremskim Karlovcima možete do Fruške Gore doći iz Beograda ili Novog Sada. To su svi putnički vozovi koji saobraćaju izmedu ova dva grada, osim brzih (aka poslovnih) koji se ne zaustavljaju u S. Karlovcima.

Do izletišta Glavica može se stići veoma lako. Iz Sremske Kamenice treba poci od autobuske stanice kod Instituta uzim asfaltnim putem na jug, koji prolazi izmedu . . Instituta za kardiovaskularne bolesti i Policijske skole. Po izlasku iz naselja prelazi se nadvoznjakom put Novi Sad - Ruma. Posle 100 metara put skrece desno, ka staroj zgradi Instituta. Ne treba njime poci, vec nastaviti pravo, blago uzbrdo, pored niza vikendica. Kada se dode do kraja vikendica i pocetka sume sa obe strane puta, tu je sa leve strane planinarski dom “Zanatlija”.

Do Glavice se može doci i autobusom koji saobraca od Novog Sada do Paragova kada se izade na poslednjoj stanici i krene oko 150 metara ka Fruskoj gori, skrene se levo, prede mostic na Novoselskom potoku, a zatim livadom blago uzbrdo. Posle 200 metara staza skrece levo u sumu i, dosta strmo, za desetak minuta stize se do planinarskog doma. Od izlaza iz autobusa do Glavice treba oko 20 minuta hoda.


serbiatravelers.org