pećine

Fruška Gora nije bogata pećinama, ali za ljubitelje speleologije postoji par zanimljivih lokacija.

Grgurevačka pećina nalazi se u blizini sela Grgurevci. Veoma je mala, tj sastoji se od jedne male odaje koja se nastavlja u duboko vertikalno okno u koje se ne može spustiti bez opreme. U bočnim kanalima brojni su stalagtiti i stalagmiti, istina malih dimenzija. Boje su žuto-crvene. Takođe postoji i pećinski nakit u obliku korala. Taloženjem kalcijum-bikarbonata nastala su zrna, slična zrnima grožđa, što predstavlja retkost u ovom podneblju. Ako se od Letenke krene ka Rohalj bazama, samo dva kilometra dalje dolazi se do lovacke kuce sa leve strane puta. Ispred nje se odvaja makadamski put levo koji vodi nizbrdo za Grgurevce. Iza ogradene lovacke kuce, u pravcu zapada zaobljen je vrh, do koga su suma i siprag raskrceni. Taj vrh je samo 50 metara udaljen od lovacke kuce. Do njega se moze doci i kolima, ako se pored doma nastavi 70-80 metara asfaltom i kolskim, sumskim putem, skrene levo. Put u luku obilazi vrh i stize na prosirenje, gde je bio kamenolom. A tu, sa leve strane ulaz je u pecinu.

Perina pećina nalazi se na Popovici, i veruje se da je u pitanju stari napušteni rudnik. Ulaz u pecinu nalazi se u jednoj jaruzi, vrtaci. Zatrpan je granjem, liscem i kamenjem. Odmah po ulasku kanal se siri i nakon nekoliko metara pecina postaje znatno visa-oko 120 centimetara. Posle dvadesetak metara hodnik se opet naglo suzava i naglo skrece udesno, uz izvesno prosirenje. Narednih desetak metara pravac kanala je zapad-istok, sa sirinom i visinom od preko metra, a zatim naglo skrece ka jugu. U ovom delu hodnik ima veliki nagib, pad, da bi, posle jos jednog suzenja, skrenuo ka jugu i zavrsio se vertikalnim oknom, rupom znatno vecom od prethodnih kanala. Dubina ovog vertikalnog okna je oko pet metara. Sa dna se dolazi do jednog prosirenja, platforme, gde se kanal racva u tri pravca. Ova tri tunela su najniza tacka pecine. Jedan od kanala je sirok i dug oko 8 metara, a preostala dva su znatno uza i jedva se njima moze ici. Pećinskog nakita nema, a do same pećine se stiže kada se krene šumskom stazom od Ledinaca ka Popovici, i zatim skrene jednom jedva primetnom stazicom desno (ako idete u pravcu popovice) i spustite se tom stazom par desetina metara, u dno malene uvale gde je i ulaz.

serbiatravelers.org

Братац ево ти карта са путевима





Најбоље ти преко Пазове и Инђије да идеш, можеш да бираш оћеш на Дунав на Чортановце или у планину на манастир Крушедол и горе према Венцу.

a u kakvom su stanju putevi na samoj fruskoj gori? npr. vrdnik - popovica ?

Углавном у лошем.

jel ima asfalt ?

Fruška Gora
Veliko, zatalasano, pošumljeno "ostrvo" u Sremskoj ravnici



Koliko god da novosađanima za odlazak u južnije krajeve uvek treba u proseku po sat vremena duže nego beograđanima, toliko su na neki način povlašćeni blizinom Fruške Gore, jednog očaravajućeg, šumovitog ostrva zatalasanih brda koja na svojoj najvišoj tački dostižu "planinsku" visinu od 538 metara, čija se kičma glavnog grebena pruža u smeru istok-zapad u dužini od preko 50 km. Fruška Gora svojom malom visinom može da zavara svakoga ko je sklon stvaranju predrasuda na osnovu brojki - po konfiguraciji terena, prostranstvu koje zauzima, biljnom i životinjskom svetu, hidrografiji, u pitanju je prava planina, nimalo nalik Avali ili Kosmaju koje bez problema možete da presečete s jednog na drugi kraj za nepun sat vožnje.

Bogata mreža puteva, kako asfaltnih, tako i makadamskih, kao i šumskih staza, pružaju izvanredne preduslove za cikloturizam i sve MTB discipline, ali u isto vreme sastav tla (ilovača) odvraća od nekog ozbiljnijeg skretanja sa asfalta po vlažnom vremenu; u protivnom ćete vrlo brzo na pogonskoj sekciji bicikla nakupiti dovoljno blata da obrtanje točkova postane nemoguće (bacite pogled na ilustraciju ispod). Srećom, čak i u uslovima kada su pešačko-bajkerske stazice usled vremenskih uslova nepristupačne, razgranata asfaltna mreža pruža vam sasvim dovoljno prilika da improvizujete večito različite trase kretanja kroz istinski očaravajuće, bogate i raznovrsne šume, tako blizu, a naizgled tako daleko od civilizacije.



Fruška Gora vam zaista nudi priliku da zadovoljite sve kondicione i tehničke zahteve i ukuse - od čisto drumaških vožnji u dužini od par desetina do par stotina kilometara, preko uslova da po vasceli dan opušteno tumarate vijugavim šumskim stazicama i divite se prirodi, do ekstremnih tehničkih izazova na kojima svoje umeće balansiranja na dva točka možete da izbrusite do perfekcije. Strme padine Fruške Gore učiniće da se dobro preznojite penjući se na glavni ili neki od sporednih grebena iz njenog razuđenog stabla, terajući vas da dobro razmislite kuda krenuti ako želite da izbegnete guranje ili nošenje bicikla. Fruška Gora je i poprište sada već čuvenog Fruškogorskog MTB maratona, prestižne manifestacije koju nijedan ozbiljan MTB takmičar u Srbiji ne propušta i koja predstavlja pravi izazov kojim možete da proverite sopstvenu kondicionu i tehničku spremnost (MTB maraton je jedna od trasa koje možete pokupiti iz našeg spiska predloženih vožnji).

Sem bogate mreže asfaltnih i šumskih puteva, Fruška Gora nudi i brojne dodatne sadržaje koji će vaše tumaranje njom učiniti jednim vrlo bogatim i raznovrsnim iskustvom. Zbog velikog broja pravoslavnih manastira Frušku Goru nazivaju i "malom Svetom Gorom". Brojni planinarski domovi i odmarališta omogućiće vam da lako pronađete prenoćište (zavirite u Bazu jeftine spavke) i tako isplanirate čak i višednevni boravak na ovom prostoru. Brojni potoci kriju i veći broj minijaturnih vodopada, a na Fruškoj Gori i u njenom neposrednom okruženju će vas iznenaditi i nekoliko jezera (na žalost, nadaleko čuvenom Ledinačkom jezeru pristup već duže vreme nije moguć - pod "bezbednosnim" izgovorima ovo omiljeno kupalište novosađana ponovo je pretvoreno u kamenolom). Zbog svojih prirodnih lepota i vrednosti, Fruška Gora je proglašena za jedan od pet Nacionalnih parkova u Srbiji, što je status koji ona svakako zaslužuje.

Iz Novog Sada se do Fruške Gore vrlo jednostavno stiže - dovoljno je da pređete Dunav i već ste tu. Čak i od Beograda do Fruške Gore stižete za tek nekih 45 minuta do sat vožnje kolima, bilo da se opredelite da joj pristupite sa juga, iz smera Rume i Iriga, ili grebenskim putem, preko Inđije. Možete stići i vozom do Sremskih Karlovaca (na ovoj relaciji vozi i čuveni turistički voz Romantika). Sve u svemu, i za beograđane je Fruška Gora veoma dostupno izletište, do koga lako stižete ne samo za jednodnevno, već i za poludnevno tumaranje biciklom. Pogledajte na stranici sa vožnjama neke od ideja za vaš pedalofiličarski Fruškogorski užitak...

freebiking.org

Па сва места су повезана асфалтним путевима, а има и земљаних путева доста којима се углавном иде до викендица или су то пешачке стазе.

Zna li neko gde se nalazi Kozje brdo na Fruškoj Gori? Bilo bi super ako bi moglo da se obelezi na google mapama

E to je blato...takvo blato nigde nema kao kod nas...