Nedavno usvojena Nacionalna strategija za mlade u senci „važnijih“ zbivanja u zemlji

Budućnost gurnuta pod tepih

U Srbiji se čak ne zna ni da li su mladi oni sa 26 godina, 18 ili sa 30, koliko imaju mnogi koji još žive s roditeljima. Lepo sročena vizija za mlade u Srbiji u 21. veku lebdi između stvarnosti i želja

BEOGRAD - Mladi koji danas imaju 20 godina imali su tri godine kada su počeli prvi oružani sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije, četiri godine kada su proglašene sankcije, sedam u vreme sklapanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, jedanaest kada je bombardovana Srbija, a petnaest kada je ubijen premijer. Odrasli su u izolaciji, bez odgovarajuće društvene brige, zatečeni siromaštvom koje nisu prouzrokovali, a sada se od njih očekuje da prođu kroz tranziciju i da u bliskoj budućnosti povedu društvo napred - kaže se u uvodnom tekstu Nacionalne strategije za mlade koju je srpska vlada usvojila pre mesec dana.

Strategija nudi viziju za mlade u Srbiji u 21 veku, pa pored ostalog navodi da treba da budu aktivni i ravnopravni učesnici u svim oblastima društvenog života, da imaju jednaka prava i mogućnosti za pun razvoj svojih potencijala, aktivnu ulogu u porodičnom životu, obrazovanju, zapošljavanju, da putuju...

Međutim, velika je razlika između vizije i trenutnog stanja, a ne zna se ni ko su zapravo „mladi u Srbiji“. Stručnjaci smatraju da mladost, kao životno doba prestaje kada pojedinac, uz biološko i psihološko sazrevanje, dostigne primeren stepen socijalne autonomije, odgovornosti i samostalnosti. Prema prošlogodišnjem istraživanju nevladine organizacije „Građanska inicijativa“, većina (70 odsto mladih) uzrasta od 21 do 30 godina živi sa roditeljima, što znači da nisu samostalni. Gornjom granicom mladosti obično se smatra i zasnivanje porodice, a prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, prosečna starost mladoženje je 32 godine, dok nevesta ima 28,2 godine. Istovremeno, naša država u kategoriju mladih najčešće formalno-zakonski ubraja osobe do navršenih 26 godina života.

Prema istraživanjima nacionalnih službi i nevladinih organizacija, najveći problemi i teškoće mladih su stan, zaposlenje, dostupnost obrazovnim i kulturnim institucijama, putovanja i Nacionalna strategija predstavlja samo početnu poziciju za organizovanje mladih. Suzana Kostić, predsednica nevladine organizacije „Hajde da“, koja je učestvovala u izradi ovog važnog dokumenta smatra da će podrška vlade i Ministarstva za omladinu i sport institucionalizovati omladinsku politiku za koju se civilni sektor bori već desetak godina.
- Mladi nisu problem jedne zemlje već njen najvažniji resurs, za koji je presudno angažovanje državnih institucija. Ministarstvo za omladinu i sport je „imalo sluha“ za tako nešto, što je na kraju izrodilo Nacionalnu strategiju za mlade - kaže Kostićeva.

Strategija je nastala tako što se 12 tematskih grupa bavilo pitanjima zapošljavanja, obrazovanja, bezbednosti, zdravlja, slobodnog vremena..., i što su kroz debate i dijaloge, u kojima su učestvovale vladine i nevladine organizacije, stručne grupe i omladina, locirani glavni problemi sa kojim se mladi u Srbiji suočavaju.

- U početku cilj je bio da mlade informišemo i damo im podsticaj da se bore za svoja osnovna prava. U međuvremenu, mladi iz Novog Beograda su lobirali kod opštinske vlasti da dobiju Omladinski centar, Kragujevčani su dobili regionalnu kancelariju, omladina iz Jablaničkog okruga aplicirala je za preduzetničke projekte - ističe Kostićeva, koja smatra da je to samo najava novih akcija, koje omogućava strategija. Pored samoorganizovanja i informisanja o svojim pravima Suzana Kostić smatra da mladi moraju biti svesni svoje odgovornosti.
- Naša organizacija „Hajde da...“ morala je nekada da plaća dnevnice i organizuje primamljive izlete kako bi podstakla mlade da se okupe i razgovaraju o svojim problemima. Danas smo, međutim, samo supervizori 21 omladinske organizacije koje deluju na teritoriji Srbije - sa ponosom navodi Kostićeva.

KONKURSI ZA PROJEKTE NA SAJTU MINISTARSTVA

Ministarstvo za sport i omladinu, koje je predložilo strategiju i koordiniralo čitavim projektom počelo je ovih dana da prikuplja sredstva za njihovo ostvarenje.
- Pored novca iz budžeta, dodatna sredstva za ostvarivanje projekata za omladinsku politiku izdvojiće domaće i strane kompanije, kao i međunarodne organizacije - najavljuje ministarka Snežana Samardžić-Marković.
Konkursi za projekte mogu se pronaći na zvaničnom sajtu ministarstva.


Izvor: Glas Javnosti