ma pricas napamet, ja govorim o projugoslovenskoj opciji koja je postojala i pre drugog svetskog rata. tacno je da je bilo konverita koji su presli sa jedne na drugu stranu ali toga je uvek bilo i bice, kao sto je bilo i komunista koji su preko noci postali nacionalisti

i ne mozes ljude osudjivati zbog projugoslovenske orijentacije, bilo je dosta onih koji su se za to iskreno zalagali

много је то шта-би-било-кад-би-било ... битна ствар је само да ако је постојао тренутак за стварање велике Србије то је била или 1918-та или да су околности биле другачије могла је бити 45-та ... после стварања авнојевских граница то више није било могуће

a mozda ni 1918 nije bilo moguce, pre svega sto ona prica da je to nudjeno pasicu je po meni lazna. ali svakako da bi sustina velike srbije ako je bila u etnicki homogenoj teritoriji i odredjenoj ideologiji bi skroz propala, jer ja ne znam na kojoj bi strani bila srbija u drugom svetskom ratu da se zagovarao strogi etnicki princip 

Nije lažna ta priča, Pašiću je ponuđen separatni mir sa Austrijom i proširenje Srbije do Une i Cetine, ali je problem što je i tada na tom području bilo previše nesrba koji se ne bi uklopili u velikosrpsku državu, kao što se nisu uklopili ni u širu jugoslovensku državnu zajednicu.

Radilo bi se na srbizaciji tih prostora, to je sigurno, ali se to ne bi održalo na duže staze, kao što nije uspelo čak ni u pravoslavnoj Makedoniji gde je bilo povoljnije vršiti srbizaciju nego među katolicima i muslimanima. Nije dovoljno da ljudi govore istim (ili veoma sličnim) jezikom da bi se uklopili u isti nacionalni okvir.

Druga opcija je bila kolonizacija i preseljavanje domicilnog stanovništva, često i nasilnim metodama, to je pokušano na Kosovu i učinak je bio minimalan, otišli su dobrovoljno uglavnom etnički turci, ali šiptari i pogotovo domaći muslimani nisu želeli da se sele u Anadoliju jer ih za tu zemlju ne vezuje ništa, osim vere.

U svakom slučaju, velikosrpska ideja je i tada bila potpuno nerealna imajući u vidu zacrtanu (zamišljenu) teritoriju i nacionalni i verski sastav stanovništva na tom prostoru.

U tom smislu je zanimljivo i ono sto je hteo da uradi kralj aleksandar ali to je druga tema, a pogotov jer su ga ubili.

ali ja ti i dalje tvrdim da, ako mislis na londonski ugovor, tu nije bilo nudjenja velike srbije, vec se nesto spominjalo pre bih rekao onako u diplomatskoj igri

Londonski ugovor je predviđao da sve zemlje saveznice dobiju određene kompenzacije za svoje učešće u ratu na strani Antante. I po tom ugovoru bi Srbija dobila velika teritorijalna proširenja, možda ne baš do Alpa i reke Soče, kako je na kraju ispalo sa granicama Jugoslavije, ali Vojvodinu, Bosnu i delove južnog primorja sigurno. I svetski rat je bio klasični sukob oko podele i preraspodele teritorija i kolonija. Svako bi tu po nešto dobio, to je bio cilj svih zaraćenih strana, nije to bila diplomatska varka.

Poenta cele priče je sledeća, u kojoj god varijanti, da li bi se to zvalo Velika Srbija ili proširena Srbija, na tim novim teritorijama procenat nesrpskog i nepravoslavnog stanovništva je bio ogroman, praktično su pravoslavni Srbi bili manjina i u Vojvodini (35%) i u Bosni (44%) i na Kosovu (25%), o južnoj Dalmaciji (od Omiša do Dubrovnika) da ne pričam. Tamo je pravoslavnih bilo u jednocifrenom postotku.

To je glavni problem ostvarivosti velikosrpske ideologije, ona je u osnovi ultrapravoslavna (tzv. svetosavska), ali na zacrtanim teritorijama su muslimani i katolici bili većina stanovništva i nikako nisu mogli da se uklope u srpsku naciju, osim da kolektivno menjaju veru, što je opet bilo na granici petparačkog SF štiva. 

Znači, čak i da je tada stvorena Velika Srbija, to se nikada ne bi održalo na duži rok, to bi bila nestabilna tvorevina zasnovana na tiraniji i diktaturi sa jedne strane i separatizma i političkog terorizma sa druge strane, baš takva je bila i Kraljevina Jugoslavija. Sa jedne strane diktator kralj, vojska i žandarmerija (uglavnom Srbi), sa druge strane VMRO, balisti, ustaše, folksdojčeri itd.

Isto bi bilo i u hipotetičkoj velikoj Srbiji, samo što bi u tom slučaju verska i nacionalna mržnja bila 10-struko izraženija nego u kraljevini Jugoslaviji gde su katolici Hrvati i Slovenci formalno bili ravnopravni pravoslavnim Srbima.

Da zaključim, velikosrpska ideologija je potpuno nerealna i neostvariva, bila i početkom XX veka kao i danas, osim ako se ne "reformiše" i ne usaglasi sa realnošću, u smislu da smanji megalomanske teritorijalne apetite i svede svoje pretenzije isključivo na teritoriju gde su pravoslavni Srbi ogromna većina stanovništva.


Da se vratimo na temu, postojeće nacionalističke organizacije (Obraz, Dveri, Pokret 1389) su sve na isti kalup, što će reći da nemaju nikakve šanse na ostvarenje svojih ideoloških ciljeva, osim što mogu dodatno da destabilizuju Srbiju i naprave više štete već dovoljno ojađenom srpskom narodu, pogotovo onim pripadnicima našeg naroda koji nemaju privilegiju da žive u Šumadiji ili Beogradu, u 100% srpskom okruženju. Sećam se pre početka rata 90-ih, reče neki Srbin prečanin lako je srbovati u Beogradu, ali nek dođu ti "veliki" Srbi da vide kako je teško srbovati u Vukovaru, Sarajevu, Mostaru ili Zadru.

To ja poručujem obrazovcima, dverašima i ostaloj bratiji, dosta mitingovanja po Beogradu, održite vi miting u "srpskoj" Prištini ili "srpskom" Prizrenu, pa ako preživite onda dođite ovde da orgijate po beogradskim izlozima.

Циљева није ни било и ти то врло добро знаш!

Ma jeste, pune 4 godine Srbi i ostali su ginuli jer nisu imali ništa pametnije da rade u svoje slobodno vreme. Nego eto onako, zajebancije radi, da ubiju dosadu, išli da ratuju i ginu.

Смараш!
Срби су ратовали јер су их напали... А ти демантуј!
А баш то трајање од 4 године говори о безглавости и недостатку правог СРПСКОГ циља...

На другој страни не демантујем постојање разноразних пљачкашких и мафијашких циљева разноразних домаћих скотова и издајника...

Ko je bre napao Srbe? Gde? Šta je po tebi parametar da je neko napadnut? To što se dva pijanca pobila u nekoj seoskoj birtiji i onda Hrvat patosirao Srbina. I to je, po tebi, napad na ceo srpski narod. Daj, molim te.

Činjenice su sledeće. Srbi do zuba naoružani, osvajali teritoriju koju su hteli i kako su hteli. Ni jedna jedina opština u kojoj su na popisu 1991. Srbi bili većina (računajući srpske opštine i u Hrvatskoj i BiH) nije bila pod okupacijom ili nesrpskom vlašću ni jednog sekunda, sve do kraja rata i akcije Oluja i kasnije Dejtona. Dalje, zar je tebi je logično da napadnuti drži pod svojom kontrolom skoro 80% ukupne teritorije BiH, a napadač drži  20% i okružen je sa svih strana. Čemu više guslanje tih gluposti, kad u to ne veruje niko normalan.

A to da Srbi nisu imali plan je baš onako bajkovito. Da nisu imali plan, rat bi bio završen posle 3 meseca. Došli bi ljudi iz EEZ, garantovali bi Srbima sva moguća manjinska prava u okviru avnojevske Hrvatske, i rat bi bio završen. Tuđman bi dobio nezavisnu Hrvatsku u avnojevskim granicama, Srbi bi dobili autonomiju i međunarodne garancije ljudskih i kolektivnih prava i kraj zabave. Slično i u Bosni.

Svedočio je pokojni Milan Babić ko je i po čijim nalozima izazivao incidente po mešovitim selima, ko je smislio balvan revoluciju i zašto itd. Ko je planski minirao pokojnog Jovana Raškovića i njegove pokušaje političke nagodbe sa Tuđmanom u vezi rešenja srpskog pitanja u Hrvatskoj itd.

Ali ne, plan je postojao i on je glasio "svi Srbi u jednoj državi", za početak se to maskiralo terminima tipa pravo Srba na opstanak u krnjoj Jugoslaviji, nastavak kontinuiteta SFRJ u izmenjenim granicama itd. Tačno, osim Šešelja zvanično velika Srbija nije javno pominjana kao krajnji cilj, ali se u suštini ceo rat svodio na to, samo pod imenom SRJ ili tome slično.

Zato je moj druže agonija trajala pune 4 godine, zbog plana nikad javno proklamovanog, ali itekako postojećeg.