Just being realistic.
Svako od nas ima neki problem.. da li je to ruka, noga, glava, fitilj..
Neke stvari su nepromenjive, ocigledne.. neke nisu..

Jedan od mojih najboljih prijatelja je kao mali oboleo od cerbralne paralize i otezano hoda.. Ali to je i najbolja i najtoplija osoba koju znam...  Osoba za koju mogu da kazem da sam ponosna sto mi je prijatelj... Njegova psihicka snaga nadomestila je sve njegove fizicke nedostatke....
Nase upoznavanje nije bilo tako idealno, naravno, prvo je bio sok i nelagoda, ali vremenom sam to savladala jer sam spoznala njegove prave vrednosti... Ali, da... u pocetku sam bila nervozna zbog njegovog hendikepa i on je to znao... i nikad nista nije rekao.... sacekao je da shvatim neke stvari i hvala mu na tome...  I zbog toga ga ne gledam sa sazaljenjem vec sa divljenjem...

Istina je da smo svi mi zivotinje, malo naprednije i malo sofisticiranije, ali ipak zivotinje... A zivotinje reaguje prema nesavrsenim clanovima svog copora tako sto ih odbacuju... Mi vise ne odbacujemo nesavrsene, guramo ih pod tepih... i to je uzasno... i to treba promeniti, sto pre... Jos jedna osobina koja nam je ostala je i taj prvi sok pri susretu, ali treba imati dobre volje, pa pogledati preko te prve prepreka... a iza se cesto krije vise nego sto na prvi pogled moze i da se pomisli... Dobra volja, to je jedino sto se racuna...

@ SF

Matori, nema potrebe da se pravdaš zbog svog stava. Svaki stav i mišljenje su za poštovanje, ako su dobronamerni i iskreni. Ti si se i ogradio, tj. iznosiš samo svoj stav, ne namećeš ga i to je ok. Tu nema ništa loše ni uvrnuto. Loše je kad se stavovi nameću, npr:"Ne treba biti sa osobom koja je invalid ili hendikepirana" ili obrnuto. Svako treba sam da izabere slobodnom voljom šta mu odgovara... bez uticaja sa strane, od bilo koga.
PS: Samo još dodam ovo: medicinski gledano, postoji razlika(u teoriji i u praksi) izmedju osoba sa hendikepom i osoba invalida. Osoba sa hendikepom uglavnom ima neki telesni nedostatak, ili nije u mogućnosti da se brine sama o sebi bez pomoći tzv.trećeg lica. Osoba invalid uglavnom nema telesni nedostatak, u mogućnosti je da se većim delom brine o sebi(ili čak potpuno), ali su odredjene telesne funkcije otežane. Po tom osnovu u fizijatriji i postoji kategorizacija na lake i teške invalide.

       

@ Anea

  Sasvim razumem o čemu pičaš. Sećam se kako je moja bivša devojka reagovala kad smo se upoznali. ALI strpljenje, trud i dobra volja zaista može učiniti čudo! Trebalo je dosta vremena, ali na kraju smo prevazišli i prijateljstvo i bili u vezi lepih šest meseci. Sa devojkom posle nje sam bio godinu dana... To što veze nisu opstale, to je druga priča. Poenta je da sam se uvek trudio da moju invalidnost nadomestim drugim kvalitetima, radom na sebi. Ne obazirem se previše na "savete": "Moraš da shvatiš da će teško koja devojka moći da prihvati to što si invalid" i sl... Uspeo sam dva puta da dokažem suprotno!