IZDAVAČI LJUTI NA MINISTARSTVO U biblioteke idu Kežman, Mateus, Suzana Mančić...

Sonja Šulović   | 29. 06. 2015. - 14:07h  izmena vesti 14:29h | Foto: RAS
Na listi knjiga koje je otkupilo Ministarstvo kulture našla su se velika književna dela, ali i knjige Suzane Mančić, Mateje Kežmana, Mateusa...



Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je u utorak zvanične podatke o otkupu knjiga za javne biblioteke. Na konkurs se prijavilo 238 izdavača, Komisija za otkup je izdvojila određeni broj naslova (vidi okvir), a na kraju su sa te liste bibliotekari birali. Za mnoge izdavače neprijatno iznenađenje bila je lista koju je sastavila komisija.
 
“Akademska knjiga” Iz Novog Sada je među prvima reagovala zbog izostavljanja njihovih šest naslova, među kojima su autobiografski roman Matjea Lendona o prijateljstvu sa Mišelom Fukoom, delo redovnog člana SANU Zorana Kovačevića, kanadskog filozofa i psihologa Pola Tagarda i jednog od najpoznatijih savremenih lakanovskih psihoanalitičara Masima Rekalkatija.
 
Ko je uskraćen?

- Smatramo da je ovim izborom Komisija uskratila mogućnost bibliotekama da odaberu najvažnija izdanja iz humanističkih nauka, a istovremeno je onemogućila budućim naučnicima i široj publici da prate savremenu teoretsku misao. A otkupljene su knjige “zvezda” kao što su Suzana Mančić, Mateja Kežman, Marija Šerifović, Lotar Mateus, Dejan Lučić... - kaže Bora Babić, direktorka “Akademske knjige”.
 
Pismo ministru

Ova izdavačka kuća u pismu upućenom ministru kulture Ivanu Tasovcu predlagala je da se raspiše novi konkurs za otkup knjiga i izabere nova komisija. Odgovor iz Vlajkovićeve glasio je da ministarstvo nema uticaj na donošenje odluka stručnih komisija.
 
Predsednik Komisije za otkup knjiga, kolumnista “Blica” Milan Vlajčić, kaže da je to telo ponudilo mogućnost izbora bibliotekarima i da ono ne donosi konačnu odluku.
 
Čemu elitizam

- Vodili smo se principom demokratičnosti, smatrali smo da treba zadovoljiti različita interesovanja i ukuse, težili smo tome da pokrijemo različite žanrove. Sve to podrazumeva napraviti i određene kompromise, ali svakako ne na uštrb kvaliteta i prelaženja granica dobrog ukusa. Iako je iznos ove godine nešto manji, možemo biti zadovoljni što je budžet za otkup 100 miliona dinara i što su biblioteke bile u mogućnosti da nabave naslove koje prethodnih godina nisu bile u prilici. Znate, ne može se nametati elitistički ukus. Ako bismo malo prelistali, na primer, autobiografija Kežmana je zanimljiva. Zaboravljamo i da u većini gradova Srbije ne postoje knjižare, ugašene su baš kao što su ugašeni i bioskopi - kaže Vlajčić.

Za izdavače sa kojima smo razgovarali sistem otkupa u kome niko ne preuzima odgovornost nije dobar, a predlažu da rad komisije traje tokom cele godine.

- Državni otkup knjiga bi trebalo da bude instrument kulturne politike i on kakav god da jeste predstavlja otvorenu poruku države o kulturnim vrednostima koje zastupa. Ukoliko zastupa ozbiljnu kulturnu vrednost, onda predmet otkupa ne mogu biti komercijalni naslovi, ne mogu biti knjige koje ne zadovoljavaju kritiku stručnu, naučnu, umetničku, vrednosnu... - smatra Gojko Božović, glavni urednik i direktor “Arhipelaga”.
 
Hamović: Da li je neko dodavao knjige na listu?
Pored Milana Vlajčića, Komisiju za otkup knjiga čine i dr Jerko Denegri, dr Aleksandar Belić, dr Miroslav Perišić, dr Veljko Brborić, dr Miloš Ković, dr Jovan Ljuštanović
 
Zoran Hamović, predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, traži od komisije da javno potvrdi legitimnost liste, ali i stručno obrazloženje za izbor.
 
- Budući da je reč o stručnjacima koji su do sada svojim delovanjem u kulturi i nauci potvrdili svoj stručni integritet začuđeni smo i skloni da verujemo da je neko drugi dodavao neprimerene naslove za otkup mimo volje članova komisije. Takođe kada je reč o izboru naslova i broju primeraka moramo se zapitati o stručnosti bibliotekara i njihovoj profesionalnoj odgovornosti - kaže Hamović.
 
On tvrdii da su uslovi otkupa, kao i javne nabavke već načinili "ogromnu štetu izdavačima, čitaocima i savesnim bibliotekarima", te da se hitno moraju menjati i urediti.
 
Bibliotekari i rijaliti emisije
- Kada je reč o izboru naslova moramo se zapitati o stručnosti bibliotekara i njihovoj odgovornosti. Izborom naslova koji proizlaze iz duha rijaliti emisija na televzijama biblioteke su pokazale šta njihove čitaoce zanima, ali nisu opravdale svrhu postojanja već krah savesti, idejno i profesionalno bankrotstvo - kaže čelni čovek udruženja izdavača Zoran Hamović.

Izvor: Blic