Verovatno nema roditelja koji nije smatrao da će biti pravedan, uvek donositi ispravne odluke, biti beskrajno strpljiv, ali da će istovremeno dete da odgaja dosledno, odlučno, ali s puno razumevanja za potrebe svog najvećeg blaga. U idealnom životu ovaj scenario je moguć.

U stvarnom životu i roditelji greše, gube živce, viču, a ponekad i donose pogrešne odluke. Da biste uspeli da bar malo sebi olakšate zahtevnu roditeljsku ulogu, pogledajte ovu listu stvari na koje nikada ne biste smeli prisiljavati svoje dete.

Da jede ako kaže da nije gladno

Doktori savetuju tri velika obroka dnevno i pet manjih, međutim treba imati na umu da je svako dete drugačije. Uostalom, naša nas tela upozoravaju kada moramo da jedemo, a kada da pijemo. Razmislite jeste li ikada videli dete koje neće glasno dati do znanja ako je jako gladno. Verovatno niste. Prema tome, zaključak je jasan.



Da bude nešto što nije

Ako je vaše dete stidljivo, prigrlite tu njegovu osobinu, a nemojte pokušavati da je menjate. Ne terajte ga da se druži s puno dece, ako želi da se igra samo s jednim najboljim prijateljem. Isto vredi i za glasnu decu.

Da se izvinjava ako ne zna šta je loše uradilo

Često ćete na igralištu čuti roditelje kako naređuju deci da se izvinjavaju zbog ovoga ili onoga. Deca će se izviniti, ali ne znaju zapravo šta su loše učinila. Dakle, prvo što trebate da napravite je da im objasnite šta su pogrešno učinili.

Da mahne svakome ko mu se osmehne na ulici

Pravilo ‘ne pričajte sa strancima’ trebalo bi da vredi da biste decu zaštitili od onih koji nemaju dobre namere.

Da spava u odvojenom krevetu ako to ne želi

Ovde svaki roditelj ima već formirano mišljenje, ali oni malo liberalniji složiće se da decu ne treba prisiljavati na korake na koje nisu spremni. Neka dete samo odluči kad je spremno za odvajanje i spavanje u vlastitom krevetu i sobi.

Uvesti mu dijetu jer je možda malo deblje

Sigurno da ima dece koja trebaju da smršaju, ali to ne znači da morate da im uvedete rigoroznu dijetu. Morate jednostavno da donosite ispravne odluke dok ste još u prodavnici ili na pijaci- kupovati zdravu hranu, povrće i voće, a ne slatkiše i sokove. U tom slučaju dijeta neće biti potrebna.

Terati ga da radi nešto u čemu jednostavno nije dobro

Ne ohrabrujemo vas da odgojite dete koje će lako odustajati, ali ako vaše dete ni nakon nekoliko meseci treniranja fudbala još nije svladalo osnovne veštine, krajnje je vreme da ga prebacite na neku drugu aktivnost, koju ono samo odabere. Raditi nešto u čemu ste dobri odlično je iskustvo koje utiče na samopouzdanje.

Ostavljati dete na spavanju kod nekog drugog

Neka deca jednostavno ne vole da spavaju kod prijatelja. Vole kad im mama ujutro napravi doručak, vole poznatu sobu i miris. Ako vaše dete kaže da ne bi volelo da ostane kod nekog drugog, nemojte ga ostavljati bez obzira na to kakve vi obveze ili planove imate. Najvažnije je da se dete oseća sigurno i zaštićeno.

Da jede ako ne zeli 
jadno dete, pa valjda zna kad je gladno i koliko mu hrane treba 

Bullshit, takav vid paranoje ja najgori za razvoj dece.

Što se tiče većine, slažem se. Što se tiče ovoga sa strancima, tu sam uvek da treba reći detetu, ali aserativno i najnormalnije. Ne "Treba da dolaziš odmah iz škole kući" i slične stvari, jer je to zapravo povod da dete ne posluša i kontrira roditelju. To treba lepo reći i ne stezati dete kao da je kuče, već stpljivo. Ponekad se desi da empiriski dođu do zaključka, tako da tada svaka reč ne vredi ništa.

Na analni seks!          ... uhm    ..   ...izvinjavam se, ovo je bilo potpuno neukusno... ispratiću se sam.
      

 

to mi je najgore 
majke koje jure decu na ulici sa serpama 

A i pitao sam se do koje mere mogu ići. 


Note to myself:
Vicevi o analnom seksu sa decom - not funny dude, nooot funny.
Probati za mesec dana kad zaborave, sa običnim seksom i obligatory MJ.

---

Anyway, tema.

Pedagogija u 10, 15 rečenica. Fail. 
Ono "ako je deb'o", "ako je mršav", "da se smeje" trte mrte...

Koliko je samo roditelja pročitalo knjiga i knjiga o deci još u samoj trudnoći. Ozbiljnih knjiga a ne ovo veličine porukica iz kineskih kolačića.
Što o zdravlju, što o vaspitanju. Pa nikad ne bude onako kako su zamislili.
Jer je praksa, pomnožena sa godinama i godinama, nešto sasvim drugo.

Sam cilj roditeljstva (po mojem mišljenju - koji nemam nijedno dete pa mogu ovako napamet da kenjam) je da osposobite dete da samostalno razmišlja i najvažniji zadatak za klinca je da preispituje sve što pokušavate da mu utovarite u glavu. A posebno ono na čemu insistirate. Jer postoji velika šansa da vi zapravo nemate pojma o životu i tim putem postoji nada da bi one sledeće generacije trebale da znaju nešto više, pa sledeće i sledeće..  sve dok ne uspemo da napravimo tehnički najsavršeniji egzoskelet za veverice i pošaljemo ih na udaljene planete da ratuju za nas.

To što ste sposobni da napravite dete nije nikakva specijalna veština niti zaslužuje posebnu medalju. Svaka budala to može.
Dokaz za to su milioni i milioni onih koji sasvim uspešno bez mnogo mučenja proizvedu verne replike sebe sabih, podjednako sjebane ili ograničene.

Razmišljanje je u ovoj zemlji odavno ukinuto, i svako svoje (samo verujemo da je naše) je posledice generalno onih pre nas kao što su oni pre njih njima ugurali.
S obzirom da reforma školstva iako dugo najavljivana neće skoro doći... i s obzirom da će i vaša deca učiti kampanjski tone i tone informacije bez ikakvog razumevanja za njih poput mašina... i da neće imati prilika da u školi razviju razmišljanje i da iskažu kad se ne slažu sa profesorom. (a verovatno ih to neće ni zanimati)
S obzirom na sve to... vrhunski cilj je da im razvijete to najveće bogatstvo...  i da sa strepnjom čekate dan kad će neke stvari razumeti bolje od vas.. mnogo bolje. Drugačije od vas, za šta vi nećete imati razumevanja (samim tim što je drugačije i vama nepoznato, a još ste i sujetni - ipak ste ga vi digli od kilo mesa) i što će demonstrirati u vidu bunta i revolta.
Tad ste uspeli.


Dakle... da odgovorim na temu.
"na šta nikada ne biste trebali da prisiljavate svoje dete"

Nikada ne biste trebali da prisiljavate svoje dete da postane drugo Vi.

Ono zaslužuje bolje...

 
nikada se ne izvinjavaj

Goa vidi se da si doktorirao 4chan. 

Ironija je sto uprkos tome vecina nas svesno ili nesvesno postane to. Ima smisla posto kada saberes gene, vaspitanje koje primamo od istih roditelja i sredinu u kojoj obitavamo koja ukljucuje i njih ostane vrlo malo sto pokupimo iz ostalih uticaja na licnost. Naravno, previse je faktora koji uticu, pa se svodi na individualizaciju ali uticaj roditelja je podosta veliki bio on pozitivan ili negativan.

Moje licno misljenje: Roditelji bi trebalo da budu roditelji. Ma koliko mi pricali o onom utopijskom da dete kao dete zasluzuje neogranicenu slobodu to jednostavno ne treba da bude tako. Dete se ne treba ogranicavati ako hoce da se razvije na nekom planu i moze to da mu se omoguci ali neke granice moraju da postoje. Mora da zna sta moze a sta ne moze. Krajnji cilj u svemu je ovo sto je Goa rekao: osposobljavanje za samostalnost. Nazalost, da bi se doslo do toga treba mnogo i podrazumeva da bas budete roditelj i obezbedite svoje dete znanjima, vestinama i umenjima kojima ce moci da samostalno zivi. To podrazumeva da zavrsi neke skole, pronadje neki posao i da(mozda i najvaznije) ume da samostalno koegzistira i na kraju da sve to implementira i postane samostalna individua. Proces je ogroman i mukotrpan ali je satisfakcija posle njega neiscrpna. To vam je ono kada znate da ste izveli nekoga na pravi put i da on zivi zivot dostojan coveka. 

Eto, malo i filozofski ali to je to. 

Btw, ne bih da sitnicarim, ali tema nije za zenski kutak nego za psihologiju.