Proširena pozitivna lista lekova
Na recept i lek za visok pritisak

Pozitivna lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret Zavoda za zdravstveno osiguranje proširena je za 158 novih medikamenata. Na njoj su i 102 potpuno nova leka koja su građani do sada morali da kupuju. Jedan od takvih je „prilazid plus“, lek za lečenje povišenog pritiska, i „partususten tablete“ koje se koriste za održavanje trudnoće.

Nova lista lekova između ostalog uvodi novu najsavremeniju terapiju u lečenju Parkinsonove bolesti, novu generaciju antidepresivnih lekova, savremenih citostatika za lečenje karcinoma, novu generaciju za lečenje oboljenja pluća i Alchajmerovu bolest.

Takođe, na novoj listi nalaze se i lekovi koji su osiguranici do sada morali da kupuju, a od sada će ih dobijati o trošku RZZZO.

Jedan od takvih je lek „prilazid plus“ za lečenje povišenog pritiska. Lek je koštao 1.000 dinara. „Elidel krem“, lek za lečenje kožnog oboljenja, atopijskog dermatitisa, takođe se više neće plaćati u celosti. Za decu lek će biti besplatan, ali će zato odrasli plaćati 50 odsto od cene. Inače, pakovanje leka košta oko 2.000 dinara, tako da je ranije pacijent trebalo da izdvoji oko 10.000 dinara za četiri pakovanja, koliko je potrebno za mesečnu terapiju.

I „partususten tablete“ se od sada nalaze na pozitivnoj listi. Ovaj lek koriste trudnice koje održavaju trudnoću, a cena je 600 dinara. Lek za lečenje Alchajmerove bolesti „aricept“ je isto na pozitivnoj listi. Mesečna terapija ovim lekom iznosila je oko 7.200 dinara, a od sada će osiguranici plaćati samo učešće od 25 odsto u iznosu od 1.800 dinara. „Litak amp“, lek za lečenje leukemije vlasastih ćelija, u celosti će plaćati Fond, jer je terapija ovim lekom iznosila na mesečnom nivou oko 150.000 dinara. Najsavremenija terapija u lečenju Parkinsonove bolesti biće obezbeđena lekovima poput „rekvipa“, „mirapeksina“ i „comptana“. Od sada su na listi i antidepresivni lekovi nove generacije, kao što su „cipraleks“ i „seroksat“. Lista je značajno proširena i lekovima novije generacije za lečenje oboljenja pluća, kao što su „seretide“, „simbikort“, „pulmikort“ i „singular“.

Takođe, u RZZZO podsećaju da je na listi lekova iz 2004. godine bilo samo 399 generičkih lekova, a da ih sada ima 700. Inače, novu listu lekova tek treba da usvoji Vlada Srbije, i po objavljivanju u „Službenom glasniku“ građani će ove lekove moći da uzimaju na recept.



Izvor: Blic \ Sonja Todorović

Nova lista lekova donela nova pravila
Zbrka oko recepata

Od 1. septembra u državnim apotekama ne možete dobiti lek za srce ili astmu koji vam je prepisao lekar opšte prakse ako na poleđini recepta nije dodata napomena, uz pečat, da je lek prepisan po uputu kardiologa ili pulmologa. Većina lekara ne zna za novi propis, pa građani često iz apoteke izađu bez leka i vraćaju se u kilometarske redove po domovima zdravlja.

Marina P., koja se leči u Domu zdravlja „Novi Beograd“, veoma se iznervirala kada nisu hteli da joj izdaju sprej „berodual“, jer na poleđini nije bilo pečata lekara i preporuke pulmologa.

- Nakon što sam se načekala u domu zdravlja da bih dobila recept, u apoteci me dočekalo neprijatno iznenađenje, jer apotekarka nije htela da mi izda lek bez preporuke i pečata na poleđini recepta. Ne mogu da verujem da lekari opšte prakse nisu informisani o novim propisima - protestuje Marina P.

Nakon nove liste lekova, koja je zaživela 1. septembra, lekovi za astmatičare kao što su „berodual“, „bekotide“ ili „bekloforte“, ako ih ne prepiše pulmolog, ne mogu se dobiti u apoteci bez napomene na poleđini recepta. Isto važi i za lečenje čira na želucu. Te lekove može da prepiše lekar opšte prakse, ali uz napomenu da je po preporuci interniste ili gastroenterologa. Isto važi, na primer, i za lek za srce „propafen“.

Praktično, to za pacijente sada znači više čekanja u domovima zdravlja. Kad recept izda lekar opšte prakse, onda sledi čekanje za potvrdu specijaliste na poleđini, osim ako se u samim zdravstvenim ustanovama nešto ne učini da se ne čeka dvostruko za jedan lek i jedan recept.

Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović ističe da novi propis predstavlja zavođenje reda i poboljšanje kontrole prepisivanja recepata. Prema njenim rečima, kardiolog, na primer, ne bi trebalo da prepisuje lekove za čir na želucu, što se u praksi često dešava, tako da novi propis ima smisla.

U „Službenom glasniku“, koji je izašao pre 1. septembra, stoji novi propis, tako da ne bi smelo da se dešava da lekari u domovima zdravlja prepisuju recepte za pojedine grupe bolesti a da ne znaju da na poleđini treba da stoji napomena.

Direktorka Apotekarske ustanove „Beograd“ mr Vukica Kocić-Pešić kaže da pacijenti nemaju razloga da se ljute na apoteke, jer recepte koji nemaju napomenu i pečat na poleđini Fond neće platiti. Njeno mišljenje je da je novi propis dobar jer kontroliše prepisivanje i upotrebu lekova.

I. Mišković

Izvor: Blic