Ekonomska kriza skratila bolovanja
Na posao idu i bolesni, jer strahuju od otkaza
Autor: Ivan Mišković | Foto:s. đalić | 18.08.2009. - 05:00


Uplašeni zbog krize, pretnji otkazima i nižeg standarda života zaposleni u Srbiji sve manje idu na plaćeno bolovanje! To potvrđuje i zvanična statistika Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO), gde stoji da je za prvih šest meseci ove godine 19.000 ljudi bilo na bolovanju u ukupnom trajanju od 2,5 miliona dana, što je upola manje u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Odlaske na bolovanja u trajanju do 30 dana plaća poslodavac, dok za duža odsustva sredstva izdvaja RZZO. Taj novac za 2008. godinu iznosio je skoro pet milijardi dinara, dok je za prvu polovinu tekuće godine u tu svrhu utrošeno milijardu i 114 miliona dinara.
Troškovi plaćenih bolovanja pre samo četiri godine iznosili su čak 10 do 12 odsto budžeta RZZO, dok je sada taj broj znatno manja. U proseku, svaki radnik proveo je tokom 2008. godine 2,6 dana na bolovanju, a prosečno bolovanje o trošku RZZO trajalo je 62 dana.
Masovni neopravdani odlasci na bolovanja sprečeni su osnivanjem posebnih komisija pri RZZO, čime je ukinuta praksa da lekari domova zdravlja pacijente „drže“ mesecima“ na bolovanju.
- Time smo sprečili i razne zloupotrebe i odsustva koja nisu bila ni najmanje opravdana. Dokaz da je to dobro rešenje je i da ove godine imamo znatno manje zaposlenih na bolovanju nego pre nekoliko godina. Ljudi se sve teže odlučuju da idu na plaćeno odsustvo jer imaju strah od gubljenja posla - kaže za „Blic“ Vladan Ignjatović, pomoćnik direktora RZZO.
Da ljudima više nije svejedno da odsustvuju s posla potvrdila je u izjavi za „Blic“ i dr Olivera Bogdanović, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Zvezdara“ u Beogradu.
- Ljudi zaista traže manje bolovanja nego ranije. Neki su čak zaista i bolesni, ja im predložim da odu četiri ili pet dana i odleže u krevetu, ali me odbijaju jer ne mogu to sebi da priušte. Milim da ih je uplašila kriza, bitan im je svaki dinar i žele da sačuvaju posao. Bude i poneki sitan pokušaj zloupotrebe, ali lekar sa iskustvom to lako može da uoči - kaže dr Bogdanović.
I dalje su najčešća bolovanje manja od 30 dana, koja odobravaju lekari. U praksi je sve češći slučaj da poslodavac zove dom zdravlja i proverava da li je zaista njegov zaposleni bolestan.
Ignjatović zapaža i veliku razliku u broju dana provedenih na bolovanju zaposlenih u društvenom i privatnom sektoru. U društvenom sektoru taj broj dana je višestruko veći jer se u tim firmama posao i dalje shvata ležernije. Najviše osiguranika nije išlo na posao zbog održavanja trudnoće, na drugom mestu su onkološki pacijenti, a na trećem mestu po brojnosti su oni koji su išli na bolovanje zbog bolesti lokomotornog sistema.

Gradovi šampioni*
Užice 5,67
Beograd 4,61
Novi Sad 4,37
Kragujevac 4,21
Kraljevo 4,05
*podaci su za 2008. godinu i označavaju broj zaposlenih koji odlaze na bolovanja na 100 zaposlenih koji imaju pravo na bolovanje

Zloupotreba
Komisija za bolovanja u Beogradu imala je pre nekoliko godina veoma interesantan primer zloupotrebe. Pacijent je nakon četiri meseca, navodno zbog teške operacije, došao da mu se produži odsustvo s posla. Kada su mu lekari zatražili da pogledaju ranu, nisu imali šta da vide jer nakon što je skinuo košulju nikakve rane nije bilo.


Izvor: Blic

Stara prica sa vukom...

Mnogo ljudi je jos iz onog vremena drustvenih preduzeca naucilo da se na bolovanje ide svako malo i za svaku sitnicu...  Pa i klinci u skolama ne dolaze cim ima neka obaveza...

I onda zbog takvih slucajeva svako je pod sumnjom...