Iz muškog ugla
Na plaži

Odlazak na plažu u njenoj režiji je prava ceremonija. Treba izabrati jedne od dvanaest japanki, jedan od šest kupaćih kostima, jedan od trinaest peškira i sve što ide uz to. Sve sam to, naravno, ja doneo u torbama čiji su mi kaiševi ostavili trajne uspomene na dlanovima. Dobro, pola sata čekanja da se ona "sredi" (dodatna depilacija, češljanje, mazanje, oblačenje i navlačenje), i to je to.

Krenuli smo! Još malo pa voda. Ne smeta mi ni torba sa pićem, sendvičima, društvenim igrama i njenim stvarima (primetili ste, ona uvek ima rezervne stvari). Vraga. Treba svratiti po suncobran. Uzeli smo i suncobran. Natovaren poput magarca, ne slušam je dok mi ona objašnjava kako poguban uticaj sunčev vetar zna da ima na planetu Zemlju i njenu decu, nego, poput tek izlegle kornjače, grabim ka blaženoj hladnoj vodi.

Dolazak na plažu. Još malo, samo da se pronađe pogodno mesto. "Tamo nije dovoljno blizu vode, tamo je izolovano, ovde je gužva, ovde nije gužva." Pobogu, nismo foke u sezoni parenja. Nije važno jesmo li na najboljem mestu, došli smo da se kupamo. Konačno, pravo mesto je pronađeno (inače baš tamo gde smo i ušli na plažu) i spremni smo. Ja za ulazak u vodu i sve čari ronjenja i plivanja, a ona za prikazivanje onoga što je pripremila kod kuće: dobro izgleda, priznajem. Iz vode vidim kako u njene brižno upakovane ženske atribute bulje razni tupani, tinejdžeri, penzioneri i ostali "čuvari plaže". Vreme je za ronjenje.
I. Ć

Iz ženskog ugla
Na plaži

Verujem da odlazak na plažu izgleda potpuno drugačije kada je on sam ili sa svojim prijateljima Kromanjoncima. U ovom slučaju, kada je bio tako malerozan da na odmoru završi sa devojkom, to jest sa mnom, na licu i telu mu se čita dosada. Ajde da igramo odbojku na pesku - mrzi me, vrućina je. Ajde da se sakrijemo iza onih stena i vodimo ljubav u moru - jesi li ti luda, da nas vidi neko dete.

Ajde da ti po leđima pišem poruke kamenčićem, a ti da ih čitaš - potpuno si odlepila, ne pada mi napamet. Ajde da odemo do kafića na kafu i pivo - e ajde! Onda sedimo u hladu, on cevči već ne znam koju flašu, malo se opusti i pogled mu odluta. Pivo je, u stvari, moj nabolji prijatelj, ono mi omogućava da vidim kako bi se moj dragi provodio da je poslušao svoje Kromanjonce. Rekli su mu lepo: "Ne nosi drva u šumu" kada su ga pozvali sa sobom na letovanje. Nije ih poslušao, ja mu dođem kao drvo.

A posle nekoliko piva, šuma je postala gusta, duboka, sve same retke vrste stabala u bikinijima, tangama, jednodelnim, izrezanim kupaćim kostimima. Vidim da je mom drvoseči žao, pa drveće iz te šume ne primećuje, jer sedim pored njega kao breza. Spustila sam grane da tužno vise ispred njegovih očiju. Zabave radi odjednom viknem: "Timbeeee! ", a on me pogleda i kaže: "Tebi je sunce udarilo u glavu. Hoćeš pivo? ", "Neću, hoću tekilu" odgovaram, zagledana u šumu na plaži.
I. S