evo da odgovorim na temu (samo prije nego počnem-Marko,nekako mi se više činilo u trenutku da je za ovdje,nešto mi psihologija nije ni pala na pamet ,ne znam  )

uglavnom,

Postoji toliko stvari koje roditelji rade,koje su za dobro djeteta',a mogu da se svedu pod prisiljavanje.

Zavisno od podneblja,neke stvari i prioriteti će biti drugačiji,ali.. princip je isti. suština je ista.

Napraviš dijete/ostaneš trudna. sve više ide onaj scenario-desilo nam se,nego-planirali smo.
Mislim da je teže tima kojima se desilo jer se desilo kad prosto nisu bili najspremniji,da tako kažem. i onda su smatrali da je grijeh da žena/cura abortira,pa su zadržali bebu. onda sve nekako ide na brzinu,sa dodatnim pritiskom,jednom vrstom kajanja i osudjivanja sebe,misli se više na ono što se gubi nego što se dobija.

Kod planiranih beba,sve je sredjenije,kao što samo ime kaže-postoji plan . Plan može biti kratko/srednje/dugoročan.  oni odma' idu na ove poslednje i gledaju-aha,imaćemo bebu ,ajmo sad da napravimo plan i program,kako bismo izbjegli veće greške.  i prave plan ishrane,  zamišljaju  koju školu će pohadjati,kojim hobijem će se baviti.. jer misle da je to najbolje,najljepše. a neki prosto to realizuju jer misle više na sebe nego na dijete.

e sad,zajedničko  jednima i drugima je to što,ako izolujemo one loše  roditelje,obje strane žele zdravo dijete,nasmijano dijete,dijete na koje će biti ponosni,koje će im uljepšati život i  za koje će biti spremni da učine sve,odričući se jednog dijela sebe.

Prvo da vidimo pol. aha,dječak je-bićemo tolerantniji. djevojčica je-žensko je to,za njeno dobro moramo malo da uozbiljimo stvar.

Zašto je djetinjstvo bitno? zato što se tad postavlja baza za to kakvi ćemo biti kao ljudi.
mijenja se toliko toga,ali neke osobine se tad ukorijene i samo  doživljavaju procvat kroz vrijeme.

Posle se čudimo što je ONA preozbiljna,izbirljiva,ovakva,onakva...NJU od malena uče ili da bude dobra domaćica ili samostalna žena,koja neće zavisiti ni od koga,jer-vidi kako se meni desilo ,nećeš valjda i ti tako 

ON ili ima urodjen osjećaj za organizaciju,staranje o drugima ili je onako-vječiti dječak. jer su ga tako učili-ili da se zabavlja,jer mu se sve tolerisalo kroz život,pa može i ovo,ili da bude dobar otac,dobar muž.
zavisi od vaspitanja,od prioriteta.

nego,da se malo približim temi,jer je ovo neka druga dimenzija,ipak.

Ono u čemu roditelji griješe je uporedjivanje sa drugim roditeljima i sa drugom djecom. onda ide nabijanje kompleksa i hejt koji dijete baca na neko drugo dijete jer ne može da bude kao ono.
Ni cvijeće se ne gaji striktno po knjizi ili iskustvu drugih,a ne dijete. svijet za sebe !

Postoje neki primjeri u mom okruženju kojima sam šokirana.
tu su žene ili muškarci koji pričaju kako su srećni,kako je sve sjajno. Ali postoji nešto što ih prosto tjera da paradiraju 'srećom'- nezadovoljstvo i kompleks,neostvarene želje,ambicije,koje pokušavaju da zakamufliraju nekim manjim radostima.
a stvar je u tome kako nikad neće biti zadovoljni,takva su sorta.
Odredjuju djeci do kasne dobi šta će da obuku,sa kim da se druže,čime da se bave...guraju ih u nešto što su i sami htjeli,a nisu uspjeli,ali su bili uspješni,pa žele nastavak. njihova djeca su potištena i žele da pobjegnu ,a često na kraju postanu isti kao nezadovoljni roditelj.

Ključna riječ je-sebičluk! želiš da paradiraš sa tim djetetom koje si modlicom oblikovao/la po želji. neka ti zavide,jer je baš tvoje dijete,iako nisi ti,uspjelo u nečemu.
e za*ebi to. Dobar roditelj se prosto karakteriše kao neko ko se svjesno i dobrovoljno odriče nekih stvari,ne žali jer zna da dobija mnogo više,stvara novi život  i svjestan je da se ta nova jedinka mora što prije osamostaliti i biti drugačija. daje joj slobodu,ne guši je posesivnošću.
što je pritisak veći,pucanje po šavovima je bliže,a i veća je žalja za kontriranjem,a tad tek sve može da podje po djavolu.

imamo ono-put do pakla popločan je dobrim namjerama. baš to imamo i ovdje,dobre želje,strepnja da se nešto ne ponovi,neizmjerna ljubav..sve ovo,ako se loše dozira,bude pogrešno.
najčešće zato što se brine previše,pa se dijete optereti i sjutra se plaši da pokuša,da se ono što je slušalo cijeli život,ne bi desilo.
strah je suda neprijatelj.

kad se roditelj oslobodi straha,makar tog većeg,stvoriće sigurnije,slobodnije i sigurnije dijete. Dijete koje će shvatiti da ono odlučuje,a ne da ga determinišu dogadjaji i iskustva iz prošlosti,pogotovo ako nisu njegova

Decu treba TREBA prisiljavai na sve sto nema veze sa njihovim zdravljem.

Jel ja tu osećam obrnutu psihologiju?

Ne pa meni je ova najnovija psihologija smesna. Nemojte sputavati dete ako hoce da se vrti u krug. Necu. Kad opali glavu i umre na mestu onda je majka kriva.
Nemojte terati dete da jede kuvanje. Necu. Kad zaglavi u bolnicu jer je ekstremno malokrvan ili ga napadne opaka bolestina zbog slabog imuniteta - majka je kriva.

Ako mu branis da na ulici radi sta hoce, ispadne huligan - i svi se pitaju : Kako te to majke vaspitala?


Pre neki dan idemo mi kod moje drugarice gde smo isli vec 10 piuta i kaze moj sin kako se , naprasno, boji liftovva. Reko: ulazi u lift sunce ti jebem jel siseljacina iz Bosne pa ne smes u lift. Rodjeno dete u centru civilizacije, u Novom Sadu

Jos sam ga naterala jedno 5 puta da idem na 4. sprat i nazad - liftom. Onda je poceo da se smeje Budala mala.

Meni je poznatiji slucaj majki koje broje deci zaloge, da se deca ne bi ugojila. Obe stvari cesce imaju suprotan efekat.

Pa sada, imaš fobije. To je malo nehumano ako me pitaš.
Eto moja majka je levakinja (po prirodi) i moja baba ju je celo vreme "vaspitala" prutom da piše desnom rukom. Drugo, terala ju je da pije mleko svaki dan, sada se ona gadi mleka i kada treba i kada ne (jogurt pije). Mislim da roditelj treba da usmerava dete, ne da ga forsira. Nekada potpuno ravnodušno ponašanje daje bolji rezultat nego sila.

Pa sta ga znam, teme usko vezane za zene i psihologiju musko-zenskih odnosa kao i kacenje slika polugolih muskaraca(   ) su za ovde, teme vezane za licnost coveka kao i vaspitanje su za tamo. Ovo mi deluje da je za tamo. Cisto kazem.

Ti govoris o drugom. Govoris o razlicitim arsinima za musko i zensko dete koji su potpomognuti uticajima iz spoljnog sveta(sto je i tacno u vecini slucajeva jer se jednostavno drugacije gleda na musko a drugacije na zensko dete) i o apslolutistickom modelu vaspitanja po kome detetu nisu u vecoj meri dozvoljene slobode izbora(ne mislim na to sta ce da jede vec upravo na te sebicne zelje koje si rekla tipa sta ce da upise od skole i sta ce da radi u zivotu) Mnogi i ne shvataju da model nije dobar iz jednog prostog razloga: samo dete ne voli sve to pa ce ili zavrsiti tako sto ce trpeti i zapatiti se na necemu sto ne voli ili puci na polovini i shvatiti da to nije za njega. U svakom slucaju, ni jedno ni drugo nije bas dobro po dete.

E sad, decu jednostavno treba ogranicavati donekle.Ne moze ono da radi sta hoce jer mora da ima makar neke putokaze o tome sta valja a sta ne valja. To je upravo ovo

Ne moze jednostavno da se pusti da radi sta hoce a da onda ispadne nevaspitano sebicno derle. Jednostavno ne moze...

Taj model po kome se dozvoljava detetu sve je drugi ekstremni model: Anarhisticko vaspitanje. I da, takodje nije dobro.

A?

Tipa "ajde Miki, izvini se zbog toga što ne znaš šta si loše uradio"? Koji je retard sastavljao ovo?


 

Daj molim te....nije se plasio lifta pa sada malo trazi paznju za sebe. Ma idi, nisam ja sisala vesla.

 Fobiju, stvarnu, prepozna majka kod svakog deteta.
Fobija je jasno vidljiva roditelju jer je prate jak strah.

Ne veruje da je baka pogresila, i mleko mora da se pije. Ja sam ga svako jutro u 7.15 pila pre skole.


Marko, sve ovo sto se danas pise, i sto citam ide upravo ka tome, da se stvore deca kreteni koja se bahato ponasaju. Stoka neobuzdana.