Na korak od monopola ~ Intervju ~ Dragan Šolak, direktor SBB-a

Najveći smo u Srbiji, ali po evropskim merilima nismo monopolisti. Planiramo nova poskupljenja

Najveći srpski kablovski operater SBB kontroliše više od 40 odsto tržišta u Srbiji, ali „po evropskim standardima" nije monopolista, tvrdi u intervjuu za Press direktor SBB-a Dragan Šolak. Prema njegovim rečima, i pored najnovijih decembarskih poskupljenja, kablovska televizija u Srbiji je jeftina i cena te usluge trebalo bi da bude viša!

- Usluga kablovske televizije u Srbiji trebalo bi da košta mnogo više da bi se izjednačila sa regionom. Prema našoj kalkulaciji, u odnosu na srpske relevantne ekonomske faktore, cena bi trebalo da bude za još oko 16 odsto viša od sadašnje.

Koliko SBB ima korisnika?

- Mogu da kažem da se oko 800.000 domaćinstava nalazi u regionima koje SBB pokriva svojim uslugama. Imamo malo manje od pola miliona korisnika na svim našim platformama, mislim i na kablovsku TV, i na kablovski internet, i na pej TV i na satelitsku TV.

Da li SBB ima monopolski položaj u Srbiji?

- Monopol je reč koja je kod nas veoma popularna. Međutim, monopol se u Evropi posmatra na drugi način. Prema evropskim standardima, SBB nije monopolista. Istina je da trenutno jesmo najveći na našem tržištu.

Da li imate udeo u tržištu veći od 40 odsto, kako se ovde definiše monopol?

- Prema prijavljenim ciframa u RATEL-u, koje možda nisu precizne, mi imamo veći udeo od 40 odsto na tržištu.

U poslednje četiri godine kablovska televizija je poskupela za 300 odsto. Zar vam se ne čini da je to previše?

- Kad je SBB došao u Srbiju, u osnovnom paketu ovde su bili kradeni kanali. Mi kao kompanija ne možemo da se bavimo takvim poslom, već moramo da poštujemo zakone. Otkako smo počeli da radimo, mi nemamo piratske kanale i plaćamo sva autorska prava u potpunosti.

RATEL vam je pre mesec dana odobrio delimično povećanje cene, i to za 16 odsto. Koliko ste zapravo povećanje tražili?

- U nekim gradovima tražili smo više, a u nekim manje, jer smo smatrali da bi cene trebalo polako približavati po regionima u Srbiji. Međutim, RATEL nam je odobrio linearno povećanje cena u svim gradovima. U Novom Sadu čak nismo iskoristili mogućnost da podignemo cenu za maksimalnih 16 odsto.

Podigli ste je za oko 11 odsto, ali Novi Sad i dalje najskuplje plaća kablovsku TV. Zašto?

- On ima više programa i bolju ponudu nego Beograd. Zasad nemamo razloga da im skidamo programe i smanjujemo cenu.

Sindikat, šta to beše?

Da li je istina da radnicima ne dozvoljavate da osnuju sindikat?

- Nisam još razgovarao ni sa jednim radnikom na tu temu, niti sam dobio dopis u vezi s tim. Nikad nismo dobili zahtev za osnivanje sindikata u SBB-u.

Da li je istina da su vaši terenski radnici dobili zaštitna odela tek pošto se dogodila nesreća?

- Nije istina. Imamo jako malo naših radnika koji rade poslove na terenu i oni imaju svu zaštitnu opremu. Za nas to uglavnom rade podizvođači, koji su obavezni da poštuju sve zakonske odredbe u vezi sa zaštitom na radu. Njih je ukupno 1.500 i ne mogu sve da ih pratim.

Dnevno 80 reklamacija

Koliko dnevno imate reklamacija?

- Oko 80 dnevno, osim kad dođe do preseka nekog većeg magistralnog kabla, kad neki veći delovi ostanu bez signala.

Na šta se građani najčešće žale?

- Najčešće je to sneg na ekranu, da nema kanala, da je loša slika.

Izvor: Press