Na kafi s Bilom Gejtsom :: Internet ~ Novosti ~ Provideri

Kad neko od 1.600 zaposlenih "Komtrejd grupe" iz Dablina, Hjustona, Los Anđelesa, Ljubljane, Sarajeva, Bostona, Zagreba ili Beograda, na primer, poželi povišicu, slobodno može da se lati telefona ili kompjutera i da pismeno ili usmeno kontaktira s predsednikom kompanije - Veselinom Jevrosimovićem. Iz svoje kancelarije u Beogradu, Jevrosimović svakodnevno upravlja sa 1.600 zaposlenih, iz 25 kompanija članica i predstavništava koji rade na čak tri kontinenta. Ovo mu, kako kaže, ne predstavlja problem, jer "uz pomoć Interneta danas možete da sedite u Bangladešu i odatle upravljate bilo kojom firmom u Evropi". Pre nekoliko dana Jevrosimović, koga novinari često zovu srpski Bil Gejts, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, sedeo je za istim stolom s čovekom po kome je dobio nadimak.Nedavno je u susednoj Bosni i Hercegovini pazario softversku firmu "Insoft", a ovih dana se uveliko sprema da investicione zastavice na karti sveta zabode u Dubaiju, usred Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i Kazahstanu i u Južnoj Africi.

Bez obzira na to što je poslovao i s "Majkrosoftom", "Hjulit Pakardom" i Aj-Bi-Emom, na primer, što je firme sa oznakom "Komtrejda" otvarao na tri kontinenta, Jevrosimović je najviše aplauza na domaćem terenu pobrao pre nepunih godinu dana kada je, prvi među ovdašnjim biznismenima, izašao na slovenačko tržište i postao vlasnik "Hermes softlaba".

- Nikakvih problema, niti bilo kakvih opstrukcija stvarno nisam imao. Jednostavno, prilikom kupovine te kompanije odlučujuća je bila najbolja finansijska ponuda i kvalitet. U tom trenutku mi smo za njih bili strateški partner s kojim mogu da grade budućnost. Spajanjem ove dve kompanije zaista je napravljena gigantska kuća, a oba tržišta istovremeno imaju korist. Ovim smo u celoj regiji objedinili najbolje kompanije iz ove oblasti. U našoj firmi radi najboljih 1.200 programera iz cele regije. Jasno je da je budućnost lokalnih tržišta je u regionalizaciji.

Kažete da ste slovenačko tržište kupili igrajući na kartu kvaliteta. Ali, drugi srpski biznismeni, vlasnici uspešnih kompanija, koji nemaju problem s kvalitetom, to nisuuspeli pre Vas?

Naše iskustvo je takvo da o nama u njihovim medijima nije objavljen nijedan negativan članak. Na lokalnim tržištima mi smo lokalna kompanija, u Sloveniji slovenačka, u Srbiji srpska, u Hrvatskoj hrvatska. Želimo da budemo dobar građanin u zemlji u kojoj radimo i profitiramo. To je naša poslovna filozofija.

Da li Vas je Miroslav Mišković pitao za savet?

Izuzetno ga cenim kao poslovnog čoveka, ali ovde je reč o dve različite delatnosti i to ne bih želeo da mešam. Ne poznajem prirodu njegovog posla i moje i njegovo iskustvo je zbog toga, verovatno, različito. Uostalom, Mišković u Ljubljani gradi najveći regionalni tržni centar.

Šta se priča u Sloveniji? Kakve su Miškovićeve šanse da preuzme "Merkator"?

Verovatno vrlo velike. Ne bavim se time ko šta radi u Sloveniji, već me interesuju moji poslovi. U Ljubljani gradimo tehnološki centar od 16.000 kvadrata, uložićemo trideset miliona evra, i biće to najveći objekat u tehnološkoj zoni slovenačke prestonice. I za taj posao imamo direktnu podršku lokalnih vlasti. Otvaramo kompaniju u Dubaiju, Južnoj Africi i najverovatnije u Kazahstanu.

Kako izgleda, iz Srbije, voditi firmu na tri kontinenta?

Nema nikakvih problema. Otkako se Internet pojavio možete da sedite i u Bangladešu i da vodite kompaniju bilo gde u Evropi.

A kako radnik s druge strane okeana komunicira sa šefom?

Svi smo dostupni jedni drugima. Zato i služim u kompaniji. Nisam ovde samo da bih se slikao i davao intervjue, svi radimo timski. Svaki radnik u firmi, od direktora do kafe kuvarice, može da mi se obrati za pomoć. Shvatili smo da smo tim i ja sam, naravno, deo tog tima. Negujemo ravnopravnu komunikaciju. Na mejlove zaposlenih odgovaram istog dana. Veliku kompaniju možete da vodite samo s dobrom organizacijom, kako sistem ne bi počeo da liči na tromog dinosaurusa koji ne zna gde mu je leva a gde desna noga.

Zbog regionalne ekspanzije državni zvaničnici su Vas tapšali po ramenu. Gde mislite da je država mogla da Vam pomogne?

Država može najbolje da mi pomogne, ako mi ne odmogne. Ne treba mi pomoć u tom smislu, više volim da se oslonim na svoje sposobnosti. Ne treba ni da me tapšu po ramenu, niti da mi aplaudiraju. Najbolja priznanja su mi poslovni rezultati moje kompanije. Neka se političari bave politikom, neka ostave nas da se bavimo privredom i neće biti problema.

Stručnjaci iz ove oblasti tvrde da kriza nije mnogo pogodila oblast tehnologije. Kakvo je Vaše iskustvo?

To je istina. Naš budžet je za čak 30 odsto veći nego za prošlu. Generalno gledano, tehnološki sektor nije pogođen krizom koliko je, recimo, pogođena automobilska industrija, tržište nekretnina i finansija. Uglavnom je reč o smanjenju broja zaposlenih od tri do sedam odsto.

Šta je objašnjenje?

Krizu ne možete da prevaziđete bez pomoći tehnologije. Neko opšte uverenje, pa čak i u Davosu, bilo je da će nova dostignuća imati veliki uticaj na rešavanje krize, da će to, u nekom smislu, biti lek.

U Davosu ste imali i dosta neformalnih razgovora. Jeste li sklopili neki novi posao?

Nije bilo konkretnih poslova u Davosu. Moram da priznam da u početku nisam bio svestan važnosti tog skupa dok sve to nisam doživeo. Među 2.500 privilegovanih zvanica nije bilo samo vodećih ljudi iz svetske privrede, bilo je dosta ekonomista, bankara, državnika… To je skup kome su prisustvovali i Bil Gejts, i Bil Klinton, i Vladimir Putin, ali i Paulo Koeljo, na primer. Davos ima 5.000 stanovnika a samo na poslovima obezbeđenja bilo je uposleno isto toliko ljudi. Bio je to formalno-neformalni skup jer 2.500 ljudi nije mnogo. Mogli smo da razgovaramo, sedimo u kafićima, lokalima… I svi nam bili su dostupni.

Jeste li ranije poznavali Bila Gejtsa?

Upoznao sam ga pre 15 godina, kada smo bili jedan od najvećih distributera "Majkrosofta" u Nemačkoj. Mene se nije setio, ali se setio imena firme. Branko Radujko, generalni direktor "Telekoma", i ja sedeli smo s njim za stolom dok je čitao "Fajnenšl tajms". Pošli smo na neki sastanak i dok smo u kafiću čekali partnere jedina dva slobodna mesta bila su za njegovim stolom. Rekao je da slobodno sednemo i tako smo i porazgovarali. Ispostavilo se da je vrlo dobro upoznat s poslovima "Majkrosofta" u Srbiji, setio se susreta s pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem, istakao je da mu je žao što se to dogodilo.

Da liste mu priznali kako Vas zove srpska štampa, ali i novinari iz regiona?

Nisam mu to rekao. On je izuzetan čovek, bilo je prijatno razgovarati s njim. Inače, vicepremijer Božidar Đelić je vrlo popularan u Davosu. Stojeći pored njega mi smo bili vrlo ponosni jer ga 90 odsto ljudi zna lično. Ne možete da prođete dva metra na ulici a da mu neko se priđe i ne pozdrave se s njim.

Osim kafe s Bilom Gejtsom, šta je još na Vas ostavilo utisak?

Sastanci s predstavnicima vodećih firmi iz raznih oblastima. Jer, u našoj delegaciji postojao je dogovor da Srbiju predstavljamo kao zemlju u razvoju, kao tržište koje beleži organski rast. Tako ćemo da privučemo velike kompanije da dođu u našu zemlju. I koji god sastanak da smo poželeli, dobili smo ga.

Koliko je ta priča o organskom rastu srpske ekonomije "pila vodu"?

Kako da nije! Svetsku krizu mi treba da iskoristimo i stvari okrenemo u svoju korist. Srbija treba da se predstavlja kao tržište u razvoju na kome je mnogo jeftinije i jednostavnije proizvoditi. Kompanije koje traže izlaz iz krize sada treba da "dovučemo" ovde. "Gugl" je napravio infrastrukturnu mapu sveta na kojoj su razvijene zemlje izdignute kao ostrva. Srbija je na toj mapi bukvalno udubljenje, što znači da smo potpuno nerazvijeni. Izgradnja infrastrukture je naš izlaz jer kad država napravi autoput radnje same niču uz njega.

S obzirom na to da živite od kompjutera, koliko ste privatno zavisni od njega?

Zbog posla, mobilni telefon "blekberi" je stalno uz mene i tako sam stalno na Internetu. Sve mejlove koji stižu na moj kompjuter mogu da vidim u toku dana. Ne mogu da kažem da sam zavisnik od Interneta i da satima sedim igrajući igrice.

Zašto nemate profil na "Fejsbuku", recimo?

Nisam baš od onih koji imaju vremena za to. Ne čatujem, ne skidam muziku i filmove sa Interneta… S druge strane, stalno pratim nova tehnološka dostignuća, informišem se, svaki dan moram da učim da bih se snašo u tehnološkoj šumi. I žestoki sam zagovornik teze da informatika treba da se izučava još u prvom razredu osnovne škole. Naša deca su vrlo pametna i već s pet godina barataju računarima, mobilnim telefonima, igraju igrice i imaju profile na "Fejsbuku". Informatika će im u budućnosti biti neophodna jer više nijedan posao ne može da se zamisli bez kompjutera.

Anica Nikolić

--

Elektronska vlada

Prošle godine ste potpisali ugovor o uvođenju informacionog sistema s Vladom Republike Srbije. Koliko je će stvaranje elektronske vlade olakšati posao ministrima?

Infrastruktura ne podrazumeva samo puteve, železnice, već i telekomunikacije i informatičku strukturu. Iako je Srbija početkom devedesetih godina bila lider u ovoj oblasti sada beležimo veliki tehnološki zaostatak. Ako sad počnemo da nadoknađujemo jaz koji se meri decenijama, zakasnićemo uzalud jurcajući druge da bismo stigli tamo gde smo nekad bili. Mi sada moramo da preskočimo jaz. Da bismo u tome uspeli moramo biti još otvoreniji i prilagodljiviji za nove tehnologije. Zato je uspostavljanje elektronske vlade vrlo važno. Svaka sednica vlade uslovljena je velikom količinom papira i to je vrlo obiman posao. Ministri su zatrpani papirima i čak je fizički posao preneti toliku količinu dokumenata za svaku sednicu vlade. Toga više neće biti, sve će to biti u elektronskom obliku.

A. N.

Sigurnost

Država je počela da ulazi u preduzeća. Kako, kao zagovornik stava da treba odvojiti biznis od politike, to komentarišete?

Nije mi to poznato. Nisam tako dobar ekonomista, najbolje se razumem u ono što radim pa to mogu i da komentarišem.

Hoćete li, kao mnogi ovdašnji biznismeni, stati u red za kredite koje subvencioniše država?

Već smo obezbedili kreditnu liniju za ovu godinu. Ne mogu da kaže ni da ni ne dok zvanično ne vidim šta država i banke nude. Nama je najveći problem trenutno to što je kurs vrlo nestabilan i država mora da uradi nešto na smirivanju kursa. Tokom svoje karijere prolazio sam kroz razne faze, išlo mi je i dobro i loše. U najgorim uslovima sam najviše ulagao, najviše se otvarao i to se pokazalo kao dobar recept. Mislim da država treba da se otvori da mogućnost privredi da se raširi i rasplamsa. Dinar je malo ojačao poslednjih dana, videćemo koliko će to da traje.

Kako izgleda planirati posao u ovakvoj situaciji s kursom?

Vrlo teško. Pogotovo što imam loša iskustva iz prošlih vremena. Niko od nas ne bi voleo da se to ponovi. Privredi najviše odgovara stabilna valuta, stabilna ekonomija i stabilna politička situacija.

Izvor: Krstarica