SPORA REALIZACIJA PRAVOSNAŽNIH SUDSKIH ODLUKA
Na izvršenje čeka 1,6 miliona presuda

Vuk Z. Cvijić - Maja Keranović    | 23. 08. 2010. - 00:02h | Foto: J. Vučetić    | Komentara: 30
Izvršenje pravosnažnih sudskih presuda jedan je od najvećih problema srpskog pravosuđa, jer je u Srbiji u proseku potrebno da prođe 650 dana od trenutka kada sud donese konačnu odluku do njene realizacije. Standard u razvijenim zemljama je 60 dana.


U Beogradu trenutno radi samo 40 sudskih izvršilaca: Hrpa predmeta u jednom beogradskom sudu
Osim toga, ubedljivo najveći broj sudskih predmeta su baš izvršenja, više od tri četvrtine svih procesa u Srbiji, jer se barem jednom u toku života svi nađemo u takvom postupku.

- U Beogradu, gde su uneti podaci u računarski sistem sudova, znamo da trenutno od ukupno 1,9 miliona predmeta, skoro 1,6 miliona jesu upravo postupci izvršenja sudskih presuda. Inače, poznato je da se u Beogradu nalazi više od 75 odsto svih predmeta u Srbiji. Uočili smo još ranije da je Srbija na začelju Evrope u vezi s ovim pitanjem, i pre godinu dana smo uz pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) formirali radnu grupu koja je sada napisala novi zakon o izvršnom postupku - kaže za „Blic” Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde. Podaci o sudskim predmetima u Srbiji van Beograda biće uneti u jedinstvenu računarsku mrežu do 1. oktobra.

Homen napominje da je veliki problem bio u neizvršenju presuda privrednih sudova, čime nije bilo moguće garantovati efikasnost prilikom plasmana stranih investicija.

- To je bio razlog za odvraćanje stranih investitora od Srbije. Veliki broj pravnih lica je zloupotrebljavao sporost u izvršenju, jer su u tom periodu namerno terali preduzeća u stečaj, dok se čekalo izvršenje presuda, tako da onda nije bilo moguće naplatiti potraživanja. Procenjuje se da je tako najmanje 10 puta umanjena ukupna suma koja se sudskim putem potraživala. Usvajanje novog, efikasnijeg zakona je obaveza i zbog zahteva Svetske banke da bi bankarski sistem u Srbiji funkcionisao normalno - kaže Homen.

On napominje da je problem bio i veoma mali broj sudskih izvršitelja, jer ih sada u Beogradu ima 40 na 1,6 miliona predmeta, a ranije ih je bilo samo 10.

- Jedan od problema je i korupcija, jer se dešavalo da se izvršitelji podmićuju da odlažu izvršenja. Utvrdili smo da je bolje da se angažuju privatni sudski izvršitelji, nego da se proširuje državna uprava. Inače, u 80 odsto evropskih zemalja postoje privatni sudski izvršitelji. Zakonom će biti propisano da u Srbiji bude najmanje jedan izvršitelj na 30.000 stanovnika. Oni će morati da imaju pravni fakultet i položeni ispit za izvršitelja - navodi Homen.

On objašnjava da će izvršitelji sudskih presuda moći da idu na teren jedino po nalogu suda, uz obaveznu asistenciju policije, i da će novina biti prekršajna i krivična odgovornost policajaca ako ne obezbede zakazano sudsko izvršenje. Čest problem prilikom izvršenja presuda bio je da se policija i izvršitelji ne usaglase oko zakazanog termina.

- Građani poverioci će moći da se odluče da li će angažovati privatne izvršitelje ili državne. Očekujemo da će zbog brzine postupka obraćati privatnim izvršiteljima. Oni će imati sva ovlašćenja da sa policijom, recimo, plene stvari. Bez policije neće moći da sprovode mere prinude - navodi Homen.

Prema njegovim rečima, novina će biti i propis da sud samo dostavlja poziv za suđenje na adresu iz lične karte ili privrednog registra.

- Biće propisano da će, ukoliko stranke ne prime poziv, u roku od tri dana na oglasnu tablu suda biti postavljeno obaveštenje, čime će se smatrati da su uredno pozvane - kaže Homen.

Postupak izvršenja biće ubrzan i tako što će po novom zakonu o prigovorima odlučivati tročlano veće istog suda gde se i vodi spor. Novina će biti i da će se tom veću slati samo fotokopije predmeta, a da će originali ostajati sudiji koji vodi postupak, tako da neće više biti moguće odlagati izvršenje jer su spisi predmeta poslati na odlučivanje o prigovoru.

Prema Homenovim rečima, biće ukinuta i veštačenja u nekim postupcima, na primer - o vrednosti stana.

- Postojaće tabela sa cenama stana u odnosu na lokaciju i veličinu, pa neće biti više potrebno tromesečno veštačenje za to - napominje Homen.
 
Tužbe za neplaćene komunalne usluge
Najviše neizvršenih presuda jesu dugovanja građana zbog komunalnih usluga.
Elektrodistribucija Beograd
-  4.000 tužbi protiv individualnih potrošača
-  400 tužbi protiv preduzeća
Domaćinstva duguju šest milijardi dinara, privreda osam milijardi dinara.
JKP „Infostan” Beograd
- do sredine februara 110.000 tužbi
 
Procedura i praktična primena
- septembar 2010. Vlada utvrđuje predlog novog zakona o izvršenju
noktobar 2010. Usvajanje u Skupštini i zakon stupa na snagu
- mart 2011. Privatni sudski izvršitelji sa položenim državnim ispitom počinju sa radom
 
Brže do plate i doprinosa
Problem sporosti izvršnog postupka doveo je i do velikog broja protesta i štrajkova radnika, jer iako su imali pravosnažnu sudsku odluku, ona je usled sporosti bila obesmišljena, objašnjava Homen.
- Tajkuni i poslodavci su, imajući u vidu koliko traje postupak izvršenja, svesno izvlačili kapital i gurali firme u stečaj znajući da radnici neće moći da ostvare svoja prava iz radnog odnosa - kako pravo na platu, tako i na socijalno i zdravstveno osiguranje - dodaje Homen.
 
Ne može da naplati dug od „zemunaca”

Građevinski preduzimač Saša Pešić koga su, kako kaže, zbog toga što je dobro radio svoj posao angažovali pripadnici zemunskog klana da im izgradi kuće, i danas, i pored pravosnažne sudske presude, ne može da naplati novac koji su mu iznudili batinama i pretnjama. I dalje dobija pretnje od „zemunaca”.
 
- Imam pravosnažnu sudsku presudu koju je u aprilu potvrdio Apelacioni sud u Beogradu da su mi batinama iznudili 14.000 maraka, ali su mi u sudu rekli da ne mogu da im naplate taj dug, jer su pripadnici klana sve što su imali na svoje ime rasprodali i da mi je jedina šansa da napišem tužbu, što sam sada i učinio. Jedina moja greška bila je što sam dobro radio svoj posao, i oni su hteli dobre majstore. Ja nisam znao s kim imam posla - kaže Pešić za „Blic”.

Sve je počelo 2001, kada je Pešića angažovao Milan Jurišić, sada osuđeni pripadnik zemunskog klana u bekstvu, da mu izgradi kuću, a zatim drugi pripadnik klana Nikola Bajić, koji je u zatvoru. On se s njima dogovorio o ceni izgradnje, a od Jurišića je trebalo da primi 14.000 maraka za naknadne radove. Nakon što je završio posao, tih 14.000 marka mu nisu nikako isplaćivali. Posle nekog vremena, Jurišić ga je pozvao 30. marta 2001. da se nađu u tržnom centru u Kotobanji, u vlasništvu Ljubiše Buhe Čumeta, sada svedoka saradnika.

- Došao sam tamo i seo u kafić ispred centra sa Jurišićem. Posvađali smo se oko duga, jer je on tvrdio da mi ništa ne duguje, pošto su radovi navodno loši. Video sam Čumeta kako sedi u kafiću, ali se on nije mešao. Jurišić me je pozvao u prostoriju pored kafića, i čim sam ušao, udario me je kundakom automatske puške u glavu. Pao sam, i tada me je u leđa puškom udario Mile Luković Kum. Postavili su me na fotelju i tu mi je Dušan Spasojević stavio pištolj u usta. Tu su bili još Nikola Bajić i Dušan Krsmanović. Tukli su me dok više puta nisam ponovio da odustajem od potraživanja duga - priča Pešić. On dodaje da nije samo on bio oštećen, nego i 30 porodica radnika koji su radili u njegovom preduzeću. Posle tog mučenja, bio je prinuđen da na neko vreme zatvori firmu.

Ove njegove reči potvrđuje i pravosnažna odluka Apelacionog suda u Beogradu od 9. aprila 2010, kojom je, između ostalog, Milan Jurišić dužan da plati Pešiću odštetu od 423.220 dinara. Odštetu su dužni Nikola Bajić, Dušan Krsmanović i naslednici sada pokojnih Spasojevića i Lukovića.

Izvor: Blic