Na današnji dan: 25. mart 1941. – Svetolik M. Dragačevac, sreski načelnik u penziji iz Paraćina, uputio pismo Adolfu Hitleru u Berlin: „...Tebi Hitlere; Kajinov sine, mi deca velikih otaca i dedova uzvikujemo dosta. Ne slušaš li, naići ćeš na bodre mišice naše. Prolićemo ti krv i nogom ti aždaje stati na vrat da se ne digneš. Upamti da nas je možda Gospod Bog odredio da kod nas dobiješ odmazdu za sva nedela“. Dragačevac uhapšen u junu i upućen u Mauthauzen, gde je pogubljen 1942. godine.

 Na sl: Pismo Svetolika Dragačevca Adolfu Hitleru, 25. mart 1941, Istorijski arhiv Beograda

Na današnji dan: 25. mart 1930. – Donet Zakon o uređenju Ministarstva spoljnih poslova i diplomatskih i konzularnih predstavništava u inostranstvu.

 Arhiv Jugoslavije, ''Izveštaji Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije za 1930. godinu'', u: Izdanja/Arhivistika i istoriografija

1844. — Проглашен Српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије.

---

Српски грађански законик је најважнији, најпознатији и најдуговечнији српски правни акт у новијој историји. Важио је пуних 100 година, а многа његова правила важе и данас кроз друге законе који су донети касније.

Рад на доношењу Српског грађанског законика иницирао је кнез Милош Обреновић, који уз помоћ аустријских власти ангажује правника и књижевника Јована Хаџића на изради грађанског законика. Хаџић је у изради СГЗ користио Аустријски грађански законик у скраћеној верзији, уз уношење установа из Савиног Законоправила и српског обичајног права. Тако је СГЗ изграђен на основама римског права и преко Аустријског грађанског законика и преко Савиног Законоправила. Хаџић је израдио нацрт СГЗ који је прихваћен од стране законодавне комисије и проглашен Закоником 25. 03. 1844. године. Првобитни текст законика више пута је мењан и допуњаван. Најважније измене су настале уношењем прописа о паулијанској тужби 1864. године, о старатељству 1872. године и о форми тестамента 1911. године. Српски грађански законик из 1844. године примењиван је у Србији сто година, све до 1944. године. Законик је важио и у оним крајевима који су припали Србији после Берлинског конгреса и после балканских ратова, бивши окрузи: нишки, пиротски, топлички, врањски, кумановски, скопски, тетовски, охридски, битољски, тиквешки, брегалнички, белопољски, косовски, метохијски и призренски. После 1945. године поједини прописи СГЗ су примењивани као правна правила имовинског права на основу Закона о неважности правних прописа донетих пре 06. 04. 1941. године и за време непријатељске окупације, донетог 25. 10. 1946. године, и то само ако нису били у супротности са важећим прописима и начелима уставног поретка ФНРЈ и њених република. Пошто социјалистичка власт после Другог светског рата није донела нови грађански законик, прописи СГЗ који нису били у супротности са новим друштвеним поретком су се и даље примењивали у пракси. То стање је трајало све до доношења Закона о облигационим односима 1978. године. Овај закон је у великом делу заснован на прописима Српског грађанског законика. Тако СГЗ постоји у пракси и данас, само кроз нове законе.

1923. — Слетањем авиона на линији Париз-Цариград на аеродром у Панчеву Југославија постала део тада малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем.

1937. — Италија и Краљевина Југославија склопиле споразум о међусобној мирољубивој политици, "Ускршњи пакт".

1941. — Краљевина Југославија приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол у Бечу потписали председник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић.

1993. — Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини у Њујорку завршени неуспехом. Мировни план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали босански Хрвати и Муслимани, а председник Републике Српске Радован Караџић то одбио, сматрајући предложене мапе неприхватљивим за Србе.

2003. — Влада Србије одлучила да распусти Јединицу за специјалне операције, чији су припадници били и осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и друга убиства.

Стојан Симић (Бољевци, 25. март 1797 — Београд, 10. март 1852) је био политичар и послован човек, одличан говорник, један од најватренијих уставобранитеља. Водио је буран и немиран живот.


Конак (десно), Стари двор (лево), 1900

Vise Ovde

Милутин-Мића Татић (Ниш, 29. мај 1923. — Београд, 25. март 1991[1]) је био српски позоришни, филмски и ТВ глумац.

Остварио је мноштво тв и филмских улога, али је највећу популарност стекао као јунак ТВ серије за децу „На слово, на слово“. Најмлађе слушаоце Радио Београда годинама је будио емисијом „Добро јутро, децо“. Деца и данас уживају у његовом гласу позајмљеном цртаним јунацима као што су Пера Детлић, Попај и патак Дача, а био је и први глумац који је давао глас Душку Дугоушку, пре него што је ту улогу преузео Никола Симић.


Vise o