1964 - Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca 20. veka. Od 1919. do 1925. bio je scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu, a istakao se i kao pedagog ("Portret devojke", "Kupačica", "Jajce", "Kći umetnikova", "Dvorište")

U atentatu u Beogradu, ispred sedišta Vlade, ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić. Bio je prvi demokratski premijer Srbije. Njegova vlada izabrana je 21. januara 2001. nakon demokratskih promena i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS).

Na današnji dan: 12. mart 1905. – Donet Zakon o Univerzitetu, kojim je osnovan Beogradski univerzitet.

Na sl: Zakon o Univerzitetu, AS

Na današnji dan: 12. mart 1913. – Prva srpska pomorska bitka sa turskim krstaricama u Medovaskom zalivu, na albanskoj obali.

Na sl: Srpske snage u Medovskom zalivu 1913. godine

---

Čedomir Antić, ''Kratko slavlje u Draču'', u: Večernje novosti, 02. I 2010,

Kratko slavlje u Draču


 Velika luka bez otpora pripala je Kraljevini Srbiji. Velike sile planirale da Srbija dobije koridor ka moru

SREDINOM novembra 1912. jedan eskadron srpske konjice ukasao je u plićak Jadranskog mora. Najvažniji cilj Balkanskog rata bio je ostvaren. Kraljevina Srbija dobila je teritorijalni izlaz na otvoreno more. Posle čitavog veka samostalnog državnog postojanja, ugrožena od Habsburškog i pod senkom Osmanskog carstva, Srbija je konačno došla u posed jedne morske luke.
Posle pobeda srpske vojske u Kumanovu i kod Bitolja, ishod rata bio je odlučen. Ipak, srpska vojska je tek trebalo da zaposedne jadransko primorje. Vlada u Beogradu nije računala s tako brzom ratnom pobedom. Zato je uoči rata pregovarala s arbanaškim glavarima na Kosovu.
PoČetkom novembra, nadomak Prokletija, formirana su dva odreda srpske vojske. Oko šesnaest hiljada vojnika Drinskoalbanskog i Šumadijskoalbanskog odreda upućeno je preko planina. Istoričar Milić J. Milićević uporedio je ovu epopeju, koja je trajala punih mesec dana, s velikim i slavnim prelascima Alpa, od Hanibala do Napoleona.
Srpska vojska je putovala do Drača čitavih mesec dana, prelazeći dnevno u proseku desetak kilometara. Usput je nailazila na nezainteresovanost lokalnog stanovništva i aktivnost austrougarskih agenata. Ozbiljnija bitka s ostacima osmanskih snaga odigrala se tek prilikom opsade Lješa.
Samo jedan dan pošto je 28. novembra 1912. Ismailj Kemal Vlora uz podršku Austrougarske u Valoni proglasio nezavisnu Albaniju, srpske prethodnice ušle su u Drač. Velika luka došla je bez otpora pod vlast Kraljevine Srbije.
Dopisnik "Dejli telegrafa" bio je jedini novinar koji je prisustvovao ovom događaju. Gradski uglednici su dva dana ispred grada čekali na dolazak srpske vojske. Kada je napokon jedan eskadron iznemoglih konjanika stigao, odjeknuli su usklici u slavu Srbije. Novu vlast je posebno srdačno dočekao drački pravoslavni episkop Jakov.
U vreme kada je došla u posed Drača, Srbija ga je u stvari diplomatski već bila izgubila. Velike sile su još samo razmatrale da li treba da dobije uzani koridor ka moru u oblasti Svetog Jovana Medovskog ili da jadranska železnica, kada jednom bude izgrađena, ostane pod međunarodnom kontrolom i otvorena za Srbiju.
Ipak, Kraljevina Srbija se ponašala, kako je to slikovito napisao profesor Dimitrije Đorđević, "kao da će u Albaniji vekovati". U Draču je osnovan okrug, a u Tirani, Elbasanu i Lješu srezovi. U Orošiju, središtu katoličkih Mirdita, i u oblasti Dukađin takođe je uspostavljena uprava.
U Drač je ubrzo doputovao prvi načelnik okruga - Ivan Ivanić. Njegova supruga Delfa, jedna od utemeljiteljki Kola srpskih sestara, vodila je bolnicu u Draču. Kasnije je zaražena tifusom, koji je jedva uspela da preboli. Na čelo dračke opštine doveden je uglednik iz stare dračke porodice Đurašković.
Srpska vlast u Albaniji počela je vremenom da se suočava s velikim teškoćama. Mir stanovništva morao je da bude izdašno plaćan. Delovanje austrougarskih agenata i begova odanih sultanu činilo je ionako loše puteve nesigurnim. Tokom nekoliko dana uništene su usamljene stanice, koje su branili malobrojni srpski vojnici.
Odmazda je bila oštra, ali štetna po sliku Srbije. Londonski "Tajms" pisao je na osnovu glasina o spaljivanju čitavih sela, a u Austrougarskoj su štampane novine ("Albanische Korrespondenz"), koje su srpsku vojsku optuživale za masakre više hiljada Arbanasa i muslimana u Sandžaku, Makedoniji, na Kosovu i u Albaniji. Međutim, kasnije objavljen izveštaj međunarodne komisije o uzrocima i vođenju balkanskih ratova Karnegijeve fondacije za mir uglavnom nije potvrdio ove optužbe.
Čitava literatura objavljena u to vreme, između ostalog i iz pera najznačajnijih srpskih političara, govorila je u prilog tezi da narod Albanije nije u stanju da stvori i u miru vodi svoju državu.
VeĆ u aprilu 1913. postalo je izvesno da je kraj "albanske operacije" blizu. Pod pritiskom flote velikih sila srpska vojska je napustila jadransko primorje. U Albaniji je, međutim, ostala još dva meseca, a u nju se vraćala skoro svake godine tokom čitave sledeće decenije.
Povlačenje srpske vojske iz Albanije imalo je značajne posledice. U to vreme nešto više od četvrtine stanovništva severne Albanije bilo je slovenskog porekla.
U nastojanju da stvore ekonomski nezavisnu Srbiju, čiji bi brodovi u svoju zemlju preko srpske luke, kako je ironično primetio britanski poslanik Pedžet, "donosili blaga Indije", tvorci srpske politike su zaboravili na slovensko stanovništvo. Zaboravili su i srpsku vojsku: prvi prelazak 16.000 vojnika preko Albanije nije bio predviđen ratnim planom. Na marš smrti, koji je trajao mesec dana, vojnici su poslati sa po dva hleba!
Do naŠeg vremena Srbi iz Albanije su skoro u potpunosti asimilovani ili su se iselili. Pre nego što se srpska vojska povukla, jedan odbor žena iz Drača poslao je telegrame ruskoj carici i engleskoj kraljici, moleći da ovaj grad ostane u sastavu Kraljevine Srbije. Odbor je pisao u ime 524 žene Drača - većine njegovih stanovnica.

OPSADA SKADRA
SKADAR je, posle pada Soluna, Janjine i Jedrena, ostao poslednje osmansko uporište u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva. Crnogorska vojska ga je opsedala uz pomoć srpskih trupa. Iako su naposletku pod pritiskom velikih sila srpske jedinice napustile opsadu, njihova komandna i tehnička pomoć ključno su doprinele crnogorskoj pobedi.
Prilikom opsade Skadra, prvi put u istoriji dejstvovala je srpska ratna avijacija. Ratni pilot s dozvolom broj 1 u srpskoj avijaciji, narednik Mihajlo Petrović, poginuo je 7. marta 1913. na borbenom zadatku, postavši tako i prva žrtva u ratnom vazduhoplovstvu naše zemlje.

Mihajlo Pupin ili punim imenom Mihajlo Idvorski Pupin (4. oktobar 1854 — 12. mart 1935) je bio naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka“ (eng. From immigrant to inventor)[1][2].

Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Njegovo najvažnije, najslavnije otkriće su bili Pupinovi kalemovi zbog čega se njemu u čast proces korištenja tih kalemova u telefonskim razgovorima na velikim razdaljinama nazvan pupinizacija.

Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsjedniuk New Yorkške akademije nauka, predsjednik američkog saveza za napredak nauke i počasni doktor 18 univerziteta. Po njemu je pored ostalog dobio ime i beogradski institut koji se od 1946. godine zove Mihajlo Pupin.

I dalje Klik

Na današnji dan: 12. mart 1917. – U Parizu počelo okupljanje srpskih intelektualaca koji su odlučili da pripremaju francusku javnost za jugoslovensko ujedinjenje.

Na sl: Plakat za Srpsku izložbu u Lionu, maj 1917, IAB

Na današnji dan: 13. mart 1912. – Posle pet meseci teških pregovora potpisan srpsko-bugarski ugovor, čime je stvoren Balkanski savez. Tajni dodatak sadržao je dogovor o ofanzivnim namerama protiv Turske i plan podele Makedonije.

 Na sl: Balkan, 1911-1913.

1975. Umro je Ivo Andrić, jedan od najvećih jugoslovenskih pisaca 20. veka, čije je delo donelo ugled i međunarodno priznanje jugoslovenskoj književnosti. Prvi je i do sada jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1961) ("Ex ponto", "Znakovi", "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Gospođica", "Prokleta avlija").


Vise - ovde

zanimljivost - licna dokumenta - ovde

---

---

из фонда специјалних колекција Народне библиотеке Србије: Нобеловац Иво Андрић је ПРВИ (1) уписани члан у књизи уписа новоотворене Народне библиотеке Србије 1972. године.

1995. U Beogradu je u 72. godini umro popularni pozorišni i filmski glumac Mija Aleksić.




Vise - ovde

Живорад Жикица Јовановић Шпанац (Ваљево, 1914 — Радановци, код Косјерића, 13. март 1942), учесник шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Западној Србији и народни херој Југославије.

Vise - ovde