Na današnji dan: 23. februar 1839. – Otvorena Skupština u Beogradu radi proglašenja Ustava.

VELIKI JUBILEJ: Kapetan Mišino zdanje slavi 150. rođendan!

Ovu velelepnu zgradu Miša Anastasijević zaveštao je "svome otečestvu" za prosvetne potrebe 24. februara 1863. godine, za smeštaj Velike škole i naučnih "zavedenija". Danas je u njoj Rektorat Univerziteta u Beogradu





Univerzitet u Beogradu sutra će na svečanosti obeležiti 150 godina Zadužbine kapetan Miša Anastasijević, u čijem se zdanju i danas nalazi Rektorat vodeće visokoškolske ustanove u regionu.

Ovu velelepnu zgradu, danas poznatu kao Kapetan Mišino zdanje, Anastasijević je zaveštao “svome otečestvu” za prosvetne potrebe 24. februara 1863. godine, za smeštaj Velike škole i naučnih “zavedenija”.

Rođen je 24. februara 1803. godine u Poreču na Dunavu. Bekstvo od Turaka preko Dunava u Austriju dovelo je do poznanstva sa trgovcem Stojanom Matrošlijom i uspešnog zajedničkog poslovanja.

Tokom 1817. godine Miša postaje đumrugdžija (carinar) na skeli Dubrovačkoj. Nakon nekoliko godina ovog zanimanja i određene usteđene svote novca, Miša se konačno opredeljuje za trgovinu.

Već kao dvadesetogodišnjak svrstava se među bogatije ljude u Srbiji. Postavši uspešan trgovac, Miša se 1825. godine ženi mlađom ćerkom sveštenika Ilije Uroševića, Hristinom, čiji je rođeni brat Sima tada bio jedan od pisara-sekretara kneza Miloša.

Tako stupa u saradnju i sa knezom. Napušta trgovinu “na malo” i započinje trgovinu stokom, a kasnije i solju.

Hatišerifom iz 1833. godine rešen je teritorijalni i ekonomski položaj Srbije. Dobivši pod svoju upravu Ðerdap i Krajinu, Srbija je uvećala broj stanovnika i promet robom se pojačao.

Po prisajedinjenju novih nahija knez Miloš ih je obišao i tom prilikom Mišu Anastasijevića postavio za Dunavskog kapetana. Svojim novim položajem kapetan Miša tako ulazi i u sferu diplomatije i međunarodnog sudstva.

Kapetan Mišina “imperija” ili “prva srpska multinacionalna kompanija”, kako bismo je danas nazvali, brojala je oko 10.000 ljudi, 23 filijale, odnosno kamarašije-solarice u raznim mestima na Savi i Dunavu i najmanje 74 broda “solarica”, kao i devet spahiluka u Vlaškoj.

Glavna kancelarija “imperije” bila je u Bukureštu, a uprava u Beogradu.


Izvor

---

Капетан Мишино здање



Капетан Мишино здање, на Студентском тргу 1, грађено је у периоду од 1858. до 1863. године као приватна палата Мише Анастасијевића, "дунавског капетана" и најбогатијег човека у Србији тога времена.


Пројектант је био Јан Неволе, пореклом Чех, за којим су у Србији и Београду остала и нека друга архитектонска остварења. Грађена за двор, палата је поклоњена српском народу (натпис на главној фасади – "Миша Анастасијевић свом отечеству") за просветне и културне сврхе. У оно доба била је то највећа и најлепша палата у Србији.

У њеној архитектури преплићу се утицаји различитих стилова, култура и епоха, а највише се истичу елементи ренесансе и романтизма. Према вољи дародавца, у згради су биле смештене скоро све значајне просветне и културне установе у Кнежевини Србији – Министарство просвете, Велика школа (претеча Универзитета), Прва београдска гимназија, Народни музеј, галерија слика и библиотека. Повремено, свечана сала је коришћена за седнице Народне скупштине (1864-1875) и Сената (1901-1903). Данас је у њој Ректорат Београдског универзитета и делови Филозофског факултета.

Izvor

---

Зграда се налази на Студентском тргу бр. 1. Саграђена је 1863. као репрезентативна монументална палата, по плановима архитекте Јана Неволе. Помоћни архитекта био је Коста Шрепловић, а радове је изводио Јозеф Штајнлехнер. Грађена је за Мишу Анастасијевића, „дунавског капетана“, богатог трговца и пословног партнера кнеза Милоша. У току градње одустао је од првобитне стамбено-репрезентативне намене и одлучио да је завешта свом народу у просветне сврхе. У згради је била смештена Гимназија, Велика школа, Министарство просвете, Народна библиотека, Народни музеј и друге културно-просветне установе обновљене Србије. Данас се у њој налази Ректорат Београдског универзитета. Има основу са разуђеним бочним крилима, подељену на два једнака дела пространим улазним холом са високим стубовима и сводовима, из кога воде два симетрична декоративно обрађена степеништа на спратове са дворанама. Спољна архитектонска обрада изведена је у духу романтизма, са применом елемената историјских стилова. Фасаде су изузетно богате декоративне пластичне обраде, полихромне, са скулптурама у средишњем делу главне фасаде, у посебно обликованим нишама. Представљају стојеће фигуре Аполона и Минерве. Конзерваторски радови на објекту рађени су 1972, 1977. и 1989.

---

I jos

o g. Anastasijevicu



Klik

Klik

Na današnji dan: 25. februar 1784. – Odlukom o osnivanju jedne bolničke zgrade za bolesnike svih veroispovesti, osnovana prva bolnica na Balkanu, današnji Klinično-bolnički centar ''Zemun''.

 KBC Zemun, Kliničko bolnički centar Zemun - Beograd i njegovih 226 godina postojanja - XVIII vek

---

U jugoistočnom delu Zemuna 1730. god. se formira. prva raskužna stanica Kontumac u kojoj su svi putnici sa orijenta izdržavali propisani karantin, a sva roba i pošiljke bivali dezinfikovani. Lečenje građana  su obavljali prvi školovani zdravstveni radnici – kontumački hirurzi koji su po završetku osnovne škole i tri razreda latinske škole odlazili kod nekog poznatijeg hirurga, a potom išli na univerzitete ili Jozefinsku akademiju gde su posle dve godine školovanja i polaganja ispita dobijali diplomu i zvanje hirurga, a u Zemunu su ih zvali komunitetski hirurzi.

Oni su puštali krv flebotomijom, vadili zube, nameštali prelome i isčašenja, pregledali umrle. Za prvog gradskog komunitetskog hirurga je 1768. god. imenovan Felčer Franc Gezel dok je stručna babica postavljena 1779. god. i to je bila Terezija Štajnbah Baranović. Od sredine 18 veka javljaju se u verskim opštinama prve bolnice (hospitali). Rimokatolička župa je formirala 1758. god. bolnicu, zaveštanje pivara Kristofa Fihtnera, ali kako je kuća bila nepodesna 1773. godine je prodata za 320 forinti. Od tog novca i priloga brojnih donatora, a posebno hirurga F. Gesel-a i građanina F. Rehlicer-a, je 1775. godine od pečene cigle sazidana nova bolnica sa četiri sobe i kuhinjom u kojoj je bolnica bila do 1891. godine. Ta zgrada i danas postoji, nalazi se na uglu Bežanijske ulice i ulice Majakovskog.  Zemunci srpske nacionalnosti su imali zgradu u neposrednoj blizini Nikolajevske crkve (danas Njegoševa ulica 41-43). 1775 godine, i jedna i druga bolnica dobijaju pomoć od opštine, a tri godine kasnije godine se imenuju prvi bolnički staraoci: Nasta Živković i krčmar Panajot Georgijević za Srpsku a Andrija Cimer i Martin Štenacel za Rimokatoličku bolnicu. 1784. godine je Generalna komanda odlučila da smanji troškove za izdržavanje bolnica i naredila da se uredi samo jedna bolnička zgrada sa dovoljnim prostorom da primi bolesnike svih veroispovesti i da se uvede samo jedna bolnička kasa pod upravom Magistrata. To je bio 25, februar 1784 god. i ustanovljen kao dan osnivanja centra.


Izvor

Na današnji dan: 25. februar 1918. – Počela sednica Narodne skupštine Srbije na Krfu (nije bila sazivana od 22. oktobra 1916. godine).

1785 - Умро је Павле Јулинац српски историчар и преводилац, аутор прве објављене историје Срба на српском језику. Пореклом је био из племићке граничарске породице, највероватније из Сегедина. Завршио је лицеј у Пожуну (данас Братислава). Од 1753. боравио је у Русији, где је започео каријеру војника и дипломате. од 1762. ради при руском посланству у Будиму па у Бечу, а од 1783. налази се на месту руског генералоног конзула у Напуљу. "Краткоје веденије в историју происхожденија славено-сербскаго народа" објавио је у Венецији 1765. под утицајем његовог пожунског професора Јана Томке-Саског. Превео је са француског и у Бечу 1776. објавио Мармонтеловог "Велизарија" роман опште популаран широм тадашње Европе.


http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-umro-pavle-julinac_175519.html

U susret proleću: proleće, 1893. – Beograd dobio električno osvetljenje.

 Na sl: Plan osvetljenja Beograda, IAB

rodjen Prota Mateja Nenadovic - 1777 g.

Klik

Klik

Umro 1960.g. Aleksandar Belić - filolog i lingvist, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik SANU i član mnogih akademija u Jugoslaviji i inostranstvu

Klik


Klik

Na današnji dan: 27. februar 1832. – U knjižari Grigorija Vozarovića Beograd dobio svoju prvu biblioteku – Biblioteku varoši beogradske.

Na sl: Grigorije Vozarević, prema reprodukciji



Klik

Na današnji dan: 28. februar 1863. – Osnovan drugi Beogradski odbor za stalno pozorište, koji je proglasom apelovao na pozorišta u Zagrebu i Novom Sadu za potrebnu saradnju.

Na sl: Pravila družstva srpskog pozorišta, 1860