Na današnji dan: 21. februar 1895. – U Belom Manastiru rođen Milan Kašanin, istoričar umеtnosti, likovni kritičar, knjižеvnik, istoričar knjižеvnosti i kulturni radnik.

---

Милан Кашанин (Бели Манастир, 21. фебруар 1895 — Београд, 22. новембар 1981) је био српски историчар уметности, ликовни критичар, књижевник, историчар књижевности и културни радник.

Историју уметности студирао је на Сорбони код професора Малеа, Баша и Шнајдера. Тезом Бела црква Каранска докторирао је у Београду 1926. године. Био је кустос Музеја савремене уметности, директор Музеја кнеза Павла и Галерије фресака у Београду. Значајан је и као један од организатора првих великих европских изложби у Београду: Италијански портрет кроз векове (1938) и Француско сликарство 19. века (1939). Био је покретач и уредник часописа Уметнички преглед који је излазио између 1937. и 1941. године. Музејом кнеза Павла, како се тада звао данашњи Народни музеј у Београду, управљао је од 1935. до 1944. године.

У научном раду бавио се истраживањем српске уметности од средњег века до новијих времена. Његова тумачења заснована су на учењима француске школе између два светска рата и заснивају се пре свега на префињеној анализи стила. Дао је значајан допринос познавању српске средњовековне књижевности. према речима Димитрија Богдановића његова књига о старој српској књижевности представља одступање од главног тока њеног пручавања али са врло освежавајућим приступом. Кашанин није настојао да да преглед целокупног развоја српске средњовековне књижевности већ је хтео да ревалоаризује њено место у српској култури и да међу читалачком публиком промовише највреднија остварења српског средњовековног наслеђа. Објављивао је ликовне критике од 1924. у листовима Политика, Време и часопису Реч и слика.

21. фебруара 2012. откривена је спомен плоча на згради у Хиландарској улици у Београду где је живео.

Важнији радови

Српска уметност у Војводини од доба деспота до уједињена, 1927.
Бела црква Каранска, 1928.
Добрун, 1928.
Два века српског сликарства, 1942.
Уметност и уметници, 1943.
Савремени београдски уметници, 1952.
Уметничке критике, 1968.
Српска књижевност у средњем веку, 1975.
Случајна открића, 1977.
Камена открића, 1978.
Погледи и мисли, 1978.

Одликовања

Орден Св. Саве V, III и I реда
Орден Легије части IV реда (1936)
Пољски орден 'Polonia Restituta'
Дански орден III реда
Холандски орден IV реда

---

I neki linkovi

Klik

Klik

Klik

Klik

Klik

Na današnji dan: 21. februar 1938. – Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran Gavrilo (Dožić).

 Na sl: PATRIJARH GAVRILO (Dožić), Patrijarh srpski 1938-1950

 На данашњи дан: Проглашен Устав СФРЈ којим је држава конфедерализована, а Србија подељена на три дела 
      
четвртак, 21. фебруар 2013.

На данашњи дан 1974. године у Скупштини СФРЈ проглашен је Устав за који је речено да је "нова етапа у развитку југословенског социјалистичког самоуправљања", којим је земља конфедерализована, а Србија дезинтегрисана, претварањем њених покрајина Косова и Метохије и Војводине у својеврсне "државе у држави". Уставно решење из 1974. омогућило је и припремило разбијање Југославије почетком деведесетих 20. века.

1997. — Присталице и симпатизери српске коалиције "Заједно", који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти.

НСПМ


http://istinomer.rs/bonus/skinuta-petokraka-sa-skupstine-grada-12-deo/

Nadovezivaje na Galeta

Na današnji dan: 21. februar 1974. – Proglašen novi Ustav SFRJ. Do kraja doveden proces reforme Federacije, započet usvajanjem ustavnih amandmana u prethodnim godinama. Ustav potvrdio državnost republika, čime su stvoreni federalno-konfederalni odnosi na saveznom nivou. Pokrajine Kosovo i Vojvodina postale konstitutivni element Federacije. Savezna država definisana na nedovoljno jasan način: kao državna zajednica dobrovoljno ujedinjenih naroda i njihovih republika, kao i autonomnih pokrajina koje su u sastavu Srbije; kao država zasnovana na vlasti radnih ljudi i samoupravljanju radničke klase; kao socijalistička, samoupravna, demokratska zajednica radnih ljudi i građana i ravnopravnih naroda i narodnosti; kao republika. Narodi i narodnosti su svoja prava ostvarivali u republikama i pokrajinama, a u SFRJ samo „kada je to u zajedničkom interesu“. Sudska funkcija dobila je isključivo republički ili pokrajinski karakter. Uveden je konsenzus republika i pokrajina prilikom odlučivanja, uključujući i promenu Ustava. Legalizovano pravo na samoopredeljenje i otcepljenje (ali je ostalo nejasno da li su nosioci tog prava narodi ili republike). Društvena svojina proglašena za „osnovno obeležje ekonomskog sistema“. Predstavnike u Skupštini činili su delegati sa „vezanim mandatom“ i bili obavezni da slede uputstva svojih republika i pokrajina. članom 333. Josip Broz Tito postao predsednik „bez vremenskog ograničenja“. Stvorena institucija kolektivnog Predsedništva SFRJ od devet članova: po jedan iz republika i pokrajina i jedan iz SKJ

Na današnji dan: 22. februar 1935. – Rođen je književnik Danilo Kiš ("Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", "Enciklopedija mrtvih", "Čas anatomije").

Klik

Klik

1826. Рођен Светозар Симов Милетић. Србски националиста, доктор правних наука, новинар и политичар. Пречански Вожд.



"Сад се Српска застава
Свуда вија јавно,
И српска се браћа сва
Свуда боре славно!"

Na današnji dan: 22. februar 1932. – Donet Pravilnik o cenzuri filmova.

 Na sl: kadar iz filma "Sa verom u Boga", r. Mihajlo Popović, 1932 godine

 Više o srpskoj kinematografiji do 1941. godine videti: Stevan Jovičić, ''Kinematografija u Srbiji 1896–1941'', u: Südslavistik online, Nr. 2. Mai 2010, 23-33,
http://www.suedslavistik-online.de/02/jovicic.pdf

2008. У Подгорици (Рибници) одржан протест против једностраног проглашења независности ''Косова'' и против серије признања из иностранства. На протесту се окупило преко 50 000 родољуба.

Na današnji dan: 23. februar 1891. – Novu radikalsku vladu obrazovao Nikola Pašić. Od novembra 1891. on je preuzeo i resor Ministarstva finansija.