Na "crno" radi 35 do 40 odsto građana


Između 35 i 40 odsto građana Kruševca, Loznice i Subotice radi u neformalnoj, odnosno "sivoj" ekonomiji, rezultati su istraživanja projekta koji finasira EU, posredstvom delegacije Unije u Srbiji.



Pored mladih, najveće učešće u neformalnoj ekonomiji u ovim gradovima imaju stariji radnici, koji su u tranziciji, nakon privatizacije i stečaja, ostali bez posla, saopšteno je danas na konferenciji za novinare, povodom rezultata istraživanja koje implementira italijanska organizacija "Progetto Sviluppo CGIL" u saradnji sa sindikalnim organizacijama u Srbiji.

"Od tri istraživane delatnosti, najveći broj ljudi radi `na crno` u građevinarstvu, slede ugostiteljstvo i turizam, a zatim trgovina", rekao je jedan od članova istraživačkog tima ispred UGS "Nezavisnost" Zoran Ristić.

Istraživanje je pokazalo i da su radnici u neformalnoj ekonomiji najviše eksploatisani i najmanje zaštićeni i da njihova stalna borba za preživljavanje ugrožava dostojanstvo i pristojan život, jedna je od ocena iznetih u zaključku ovog istraživanja.

Najveći broj učesnika u neformalnoj ekonomiji u gradovima obuvhaćenim istraživanjem spada u kategoriju neregistrovanog ili neprijavljenog rada.

Ovo istraživanje je još jednom potvrdilo da se o neformalnoj ekonomiji mnogo priča, jer su gotovo svi ispitanici upoznati sa negativnim efektima njene pojave, ali se malo šta radi na njenom iskorenjivanju, jedan je od zaključaka projekta.

Na pitanje, šta najviše doprinosi pojavi i održavanju odnosno jačanju neformalne ekonomije, među odgovorima ispitanika posebno se izdvajaju - "loše stanje u državi - opšta ekonomska situacija", "država", "neefikasnost vlade", "političari", "politička nestabilnost", "stranačke veze u vlasti", "nizak životni standard", "velike obaveze prema državi - porezi i doprinosi", "male stimulacije za zapošljavanje", "kriminal, mito i korupcija", "uvoz svega - monopol uvoza", "roba iz Novog Pazara", "ulična prodaja"...

Veliki je i spisak obaveza koje se izbegavaju, te se tako poslovanjem "na crno" izbegavaju plaćanja - poreza na dodatu vrednost (PDV), svih poreza i doprinosa za radnike, poreza na promet, na profit, a izbegava se i plaćanje taksi za građevinsko zemljište, taksi na firmu, troškova poslovnog prostora....

Prema rečima Dragane Petković-Gajić iz Samostalnog sindikata Srbije novi Zakon o radu uvodi mogućnost fleksibilnog radnog vremena, što takođe, nije poželjna forma sa stanovišta realizacije u praksi jer se "neformalna ekonomija kroz oblike fleksibilnog načina zapošljavanja i `provlači` ".

Neki učesnici skupa se nisu složili sa tim istakavši da su se okolnosti promenile, da treba shvatiti da niko nema zagarantovano radno mesto do penzije i da je sve ucestalija potreba za angažmanom na fleksibilnim poslovima, pored redovnog posla.

Rezultati ovog istraživanja pokazali su i da neformalna ekonomija neće, posebno na kratak i srednji rok, jenjavati sama od sebe već je neophodna organizovana društvena aktivnost kroz tri moguća načina - suzbijanje administrativnim merama, legalizacija kroz nova zakonska rešenja i integraciju, koja podrazumeva stvaranje preduslova da se spreči razvoj neformalnog tržišta, uz istovremeno postepeno sređivanje ekonomskog stanja.


(Tanjug)

ma i više od 35-40% ljudi ništa to čudno nije....

Kada drzava ne bi uzimala pola plate... stvar bi bila drugacija...

Pa naravno da nije čudno kada država treba da vraća ogromne dugove, kada ne mogu da se izvrše sudske presude a da ne zakuka pola zemlje nad tužnom sudbinom kradljivaca mobilnih telefona, kada treba da se plaćaju silne agencije i ministarstva..

Pa naravno kada na "belo" radi o.ooooo1% gradjana

Pa naravno kad zakon o radu najvise godi poslodavcima.

Jedan od primera: Diplomirani ekonimista (ima ih kolko oces) zaposljava se u statusu pripravnika u banci. Godinu dana priupravnicki staz traje i za to vreme se prima plata kakvu zidar zaradi za dva dana. Nakon godinu dana ti nude duplo vise para, dakle cetiri zidarske dnevnice ali da se prijavis pa da radis preko omladinske zadruge. Kad udjes u stos i pocnes da se zalis oko svog statusa, ponude ti ugovor na 3 meseca, pa opet na 3. Nakon toga pusis otkaz ili opet preko omladinske, tvoj izbor.

Ovo je da kazem polu-crna varijanta. Nije mi jasno kako republicki zavod za statistiku lupeta gluposti pa ne zna da kaze koliko tacno ljudi radi na belo, odnosno po svim pravilnicima i normama? Koliko je ljudi radno sposobno?

Nekada je na jednog penzionera dolazilo po 3-4 radnika, mozda i vise, nisam siguran, danas 2 penzionera idu na jednog radnika, neka bude odnos i 1:1, bas zbog rada na crno.

Ja sam mislio da je danasnja vlast uveliko smanjila rad na crno, ono isto ko u vreme Slobe, samo je tada mogla tezgica, pa cigare, kafa, rumunski benzin, a sada to rade ljudi od vladinog poverenja.

Pa nije baš tako, ovaj zakon da godi poslodavcima oni bi zapošljavali ljude bez problema, jer bi im to godilo.
Ovako se dovijaju, jer nije stvar u plati nego u drugim obavezama.

A što se tiče onog ko radi u banci i zidara - onaj ko počne da radi u banci prvi dan ne zna ništa, zidar zna dosta toga. Prema tome, potpuno je logično da zidar ima veću platu.

E neka si mi reko.

Svi bankari treba da budu pobijeni ne bi li ih zidari zazidali, dodushe moze i neki da ostane ziv ne bi li imali Alan Po stil reshavanja problema 

Problem je u našem penzinom sistemu, svi koji imaju ispod 40 godina, a možda i stariji neka smisle alternativne načine za prihode kada ostare. Sistem kod nas jednostavno ne može da izdržava toliki broj penzionera.

Šta imamo:
- veliki broj ljudi koji su u invalidskim penzijama nezakonito
- sve manji broj rodjenih
- glomaznu administraciju
- školstvo neprilagodjeno tržištu rada
- stalne zahteve za povećanjem penzija

Pored toga, jedan običaj kod nas da se novac ne ulaže u posao nego u imovinu sa kojom ne može da se posluje (stanovi, vikendice...). Pored toga i ta imovina je sada opterećena novim porezima, taksama itd. Postoji veliki broj napuštenih kuća po selima, čak i manjim gradovima, a sve veći broj onih koji poseduju nekretninu u nekom većem gradu.

Koliko je novih firmi otvoreno u Arandjelovcu nakon privatizacije Knjaz Miloša? Koliko novih firmi nakon privatizacije Hemofarma? Vrlo malo, sav novac je otišao u nove automobile i nekretnine.

Dakle, da bi se poslovalo ovde potrebna su ideja i novac. Novac ide u nekretnine a ideje u inostranstvo (veliki broj mladih koji odlaze).