Da odbacim modne brendove za početak? Kompanija Nike

Kategorija : Monetarni sistem Posledice kapitalizma Lični razvoj Mehanizmi Siromaštvo
Koliko vas se zapitalo gde su proizvedene naočari koje vam tako dobro stoje ili, pak, farmerice, jakna, patike ili bilo koji drugi odevni predmet? Ako već pričamo o nekakvoj mirnoj revoluciji koja treba početi od pojedinca, ne bi li taj pojedinac za početak trebao smanjiti svoj doprinos tom bolesnom sistemu? Modna industrija stvorila je od nas opsednute potrošače, a od ostatka sveta (tačnije zemalja tzv. Trećeg sveta) robove naših bolesti.

U Indiji, Kini, na Tajlandu i mnogim drugim zemljama postoje fabrike nalik na one iz perioda industrijske revolucije. Ako iole poznajete istoriju znaćete o čemu govorim.

Da vas podsetim, u to vreme (radi se o 19-tom veku) porodice su umirale u eksploatatorskim fabrikama industrijalaca ( francuski pisac, realista, Emil Zola, napisao je potresne romane o ovoj temi).

Prekomerni rad bez odmora, izgladnjivanje, seksualno zlostavljanje, ucenjivanje i svaki vid nehumanog ponašanja poslodavaca tokom dugog niza godina doveo je do velike revolucije radnika. Rezultat je bio donošenje zakona koji radnicima daje pravo na 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati zabave.

Da vas podsetim i to da je praznik Prvi maj (na engl. Labour Day) internacionalni praznik koji slavi baš to. Nije loše da malo istražite i dopunite praznine u mozgu u okviru poznavanja istorije. Ovo govorim jer želim da vam pomognem da, poznavajući prošlost, bolje razumete sadašnjost.

Dakle, vratimo se na (surovu) današnjicu.

Teorija i prazna priča neće nas daleko odvesti. Zbog toga ću odmah početi sa (najboljim) primerom. Kompanijom  NIKE. Ovu kompaniju ne biram slučajno. Ne samo što Nike igraju vodeću ulogu u formiranju stila dece, kako u našoj, tako i u drugim zemljama, a, samim tim vam je i veoma bliska robna marka, nego i stoga što primenjuje veoma beskrupulozne eksploatatorske metode kao i hiljade njemu sličnih kompanija kod kojih mnoge prodaju svoje proizvode i na našim prostorima.

Kompanija Nike
Najk je jedan od globalnih vodećih proizvođača sportske opreme. Sedište firme nalazi se u Portlandu, u Oregonu, SAD. Zapošljava preko 30,000 zaposlenih širom sveta i ostvaruje ukupan godišnji promet od 19 milijardi dolara, sa čistim godišnjim profitom od 1,2 milijarde (izvor: http://www.marketwatch.com/investing/stock/NKE/financials).

Nike posluje u 45 država izvan SAD. Većina fabrika je u Aziji, uključujući Indoneziju, Kinu, Tajvan, Vijetnam, Pakistan, Filipine i Maleziju.

 



 

Tokom 1970-tih godina najveći broj Nike patika pravljen je u Južnoj Koreji i na Tajvanu. Kada su radnici dobili nove slobode i plate počele da se povećavaju, Nike je kao i ostali krenuo u potragu za "jeftinijom radnom snagom".

Našao ju je u Indoneziji, Kini i, najnovije, u Vijetnamu - zemljama sa slabo razvijenim zakonima o pravima radnika u kojima je jeftin rad obilan. U Kini i Vijetnamu zakon zabranjuje radnicima da osnivaju nezavisne sindikalne unije. To je bilo karakteristično i za Indoneziju do 1998. kada je sa vlasti zbačen diktator general Suharto. Ove tri zemlje su nastavile da budu glavna mesta gde se proizvode Nike patike.

 



 

 Zapošljavanje dece u fabrikama
Tokom 2001 godine čak je i BBC objavio dokumentarni film u kojem se pojavljuju  deca kako rade u teškim i lošim radnim uslovima u jednoj od ovih Nike fabrika.  U filmu se pojavljuju 6 devojčica koje rade 7 dana u nedelji po 16 sati dnevno.

Kompanija je doživljavala udarce čak i od CBS News-a, The New York Times-a, USA Today-a, Wall Street Journal-a, AP-a, Reuters-a, i to s razlogom. Doduše, možda je senzacionalnost priče uzela primat nad objektivnošću, ali svakako je istina da su činjenice govorile u korist kritičara.

Prema sprovedenim istraživanjima, radnici u fabrikama Nike-a nisu imali zaštitnu opremu pri radu sa otrovnim hemikalijama i terani su na prekovremeni rad na način koji je kršio vijetnamske zakone.

Takođe, zamerke su stavljene na neadekvatnu ventilaciju, visok stepen respiratornih bolesti u delovima korišćenja toksičnih materijala, nepostojanje pijaće vode,  itd.

 



Zanimljivo je i to da Nike nema ni jednu svoju fabriku za proizvodnju,  to jest ima samo ugovore sa različitim vlasnicima fabrika. Na taj način Nike pokušava da izbegne odgovornost za uslove rada u fabrikama govoreći da je "samo kupac", što je potpuno neprihvatljivo i licemerno. Naime, Nike ne samo što diktira dizajn, materijal i cenu koju će platiti za proizvodnju, nego je i donosilac najvećeg profita fabrikama koje za njih rade.
 

Glavna zamerka kritičara je što je Najk nastavio da plaća radnike u Kini i Vijetnamu manje od $2 na dan, a radnike u Indoneziji manje od $1.

Za pokrivanje najosnovnijih troškova života jedne osobe u Indoneziji potrebno je 37.50$, a za potrebe porodice 75$ mesečno. U sve tri zemlje o kojima je ovde reč, honorar koji zaradjuju ne omogućava čak ni  egzistencijalne potrebe. Ovo je još jedan od razloga zbog kojeg ove porodice uvećavaju broj dece jer u njima vide broj dodatnih ruku koje mogu zaraditi još koji dolar. Siromaštvo za sobom povlači porast neobrazovanosti koje dodatno omogućava ovakvim kompanijama da trajno dominiraju u ovim državama i eksploatišu ljudski rad.

Mislim da nije potrebno napominjati da Nike proizvodi nisu ni malo jeftini, samo prosečna cena patika je oko 150$.  Ipak, ukupnom godišnjem prometu od 1,2 milijarde dolara je umnogome doprinela jeftina radna snaga, ušteda na sirovinama i jeftinim uslovima rada.

 



 

Tačno je da je Nike doveo do otvaranja mnogih radnih mesta u jugoistočnoj Aziji i da ljudi žele da rade. Ali,  ovo je nešto sasvim drugo, u pitanju je čista eksploatacija koja i dalje postoji u 21. veku. Štrajkovi stotine hiljada radnika u Indoneziji, Vijetnamu i Kini nisu izmišljena priča iako vlasti u ovim zemljama kriju te informacije.  Koliko vas je čulo za te štrajkove uopšte?

Treba da znate da svi radnici koji štrajkuju stavljaju sebe u još veći rizik. Mogu da dobiju otkaz, da budu stavljeni na crnu listu za dalje zapošljavanje i, što je još gore, ispitivani i hapšeni.

Staro kapitalističko pravilo - Ako ti ne iskoristiš priliku neko drugi hoće!
Jedan od razloga zbog kojih Nike i druge kompanije tolerišu sve ovo leži verovatno i u samim mehanizmima kapitalističkog tržišta koji danas dominiraju svetom. Nike verovatno zna da ukoliko on ne eksploatiše te potencijale Azije, neka druga kompanija poput Adidasa, Reeboka ili sličnih sigurno hoće što na dužem planu može ugroziti i kompaniju Nike.

Na taj način mnoge od kompanije nastavljajući medjusobnu trku za što većim PROFITOM spremne su da ovakvim stvarima progledaju kroz prste.

Multimilionski reklamni budžeti
Nike (Najk) je sponzorisao veliki broj atletičara, i profesionalnih sportista, fokusirajući pažnju na svoje proizvode, ali je takođe pomogao i mnogim nepoznatim sportistima da dožive svojim 5 minuta slave. Naravno sve je to u funkciji reklame i širenja svesti o brendu medju masama mladih širom sveta.

 




Nike je takodje poznat po tome što je među prvima sponzorisao sportiste koji su poznati po skandalima i nesportskom ponašanju jer su bili u centru zbivanja. Mnogi sportisti su reklamirali ovu marku: Ronaldinjo, Dejan Stanković, Kristijano Ronaldo, Rafael Nadal, Tajger Vuds, Lebron Džejms, Andrej Kirilenko, Kobi Brajant.

O tome koliko su mutlinacionalne kompanije spremne investirati i šta su sve spremne uraditi ne bi ubedili potrošača da kupi proizvod posebno je pisano u članku NEUROMARKETING. Predlažem da nakon ovog teksta pročitate i njega.

Šta me briga za tamo neku Indoneziju, daleko je odavde
Da vam, kojim slučajem, kroz glavu ne bi prošao izgovor poput rečenica ,,šta me briga za tamo neku Indoneziju; daleko je to odavde'' i slično, reći ću vam još nešto.

Uzmimo jednu zemlju našeg regiona, recimo Srbija (sa okolinom), iako zemlja evropskog kontinenta, ima sve simptome karakteristične za tzv. zemlje Trećeg sveta.

Da li znate, na primer, da se deo kolekcije robne marke GUESS šije u Pančevu u bivšoj mesnoj zajednici pretvorenoj u krojački pogon?

Da li znate da je plata radnika u takvim pogonima u najboljem slučaju 60 dinara na sat (480.00 dinara dnevno), da šivenje npr. jedne haljine košta 8 eura, da dnevno 4 žene (to je najmanji mogući pogon) mogu da sašiju oko 40 komada tih istih haljina, a da se porudžbine kreću po nekoliko hiljada komada garderobe mesečno? Računajte sami. Evo vam još jedan zadatak: sve ostaje isto samo se cena sakoa kreće od 15 do 20 eura po komadu.

Ako sumnjate u ove reči, krajnje je vreme da širom otvorite oči, načuljite uši, krenete sa istraživanjem i, konačno, počnete da mislite svojom glavom!

 




Neka od istraživanja u SAD koja su radjena na mladima do 18 godine. Pokazala su da su mladi u stanju prepoznati do 10,000 logotipa raznih kompanija a da isto tako nisu u stanju prepoznati ni desetak različitih biljaka.               
 

Šta ja tu mogu da promenim ?
Za početak potrebno je da postanemo barem SVESNI ovoga i da prestanemo podržavati modne brendove time što ćemo ih ignorisati. Potrebno je da počnemo drugačije razmišljati o ovim problemima jer se kao što vidimo tiču i nas samih. Neki od predloga :

Potpuno prestanite ili barem svedite na minimum kupovinu proizvoda kompanija kao što su:  Reebok, Adidas, Nike, Fila, Prada, Versace, Christian Dior, Diadora, Lotto, Puma, itd.
Ne budite "pokretna reklama" za firme, izbegavajte nošenje brendirane robe na sebi. Izbegavajte gledanje i podržavanje reklamnih poruka ovakvih kompanija. Izbegavajte svaki vid učestvovanja u širnju njihovog imidža medju decom i omladinom. Kritikujte ih i širite svest o tome i medju ostale ljude.
Pokušajte uvek pronaći alternativu i smanjite maksimalno upotrebu istih. U prevodu, kupujte nove patike tek kada se stare sasvim dovoljno istroše. Promena mora krenuti od pojedinca, zato izbegavajte bespotrebnu kupovinu odeće i obuće jer time direktno dižete prihode ovakvim kompanijama.
Širite svest o tome da unutrašnje vrednosti čoveka trebaju imati prednost nad njegovim spoljašnjim izgledom.
Informišite se na internetu o spisku najozloglašenijih kompanija. Trudićemo se da na ovom sajtu dopunjujemo još informacija o njima ovo je tek početak !
 

Ja nosim Air Max origin   

Ти си мој идол 

zbog ljudi u Indoneziji da svi idemo bosi...  hoces da kazes da svi oblacimo narodnu nosnju i obuvamo opanke za grad, a gumase za trcanje, fudbal... 

You are my nigga ! 

A како то да су најке најудобније патике ? Јбг-а ваљда је здравље на првом месту, ако морам да седим 8 сати на послу, плус више од сат времена у превозу, ваљда треба и да наосим најудобнију обућу.

То што Кина толерише радне логоре је пре свега њихов проблем, као што смо и ми делом криви за свој стандард.
Где су бре синдикати, како Грци могу да се организују, а ми које нас на западу представљају као да нас хитлер правио, ћутимо и трпимо.

Tekst je manje, vise tacan. Poenta takodje.

Ali osnovni je problem u drugim stvarima. Nemoguce je osvestiti narod u svetu. Suludo je misliti ako 1000 ljudi u Srbiji ne kupi NIKE patike, da ce to uticati na njihov prihod, itd.

Treba poceti od uvodjenja novih zakona u korumpiranim drzavama Azije. Trziste ne ostavlja previse izbora. Zapravo ostavlja, necu kupiti nike, reebok, fila ali ja moram da imam patike, pa cu kupiti converse i opet ista prica.

A sve te fabrike posluju po istom sablonu, razlike su male, pocev od fabrika za proizvodnju kozmetike, sportske opreme, razne odece, farmaceutskih proizvoda, duvanske industrije, itd.

Svako od nas bi, da ima fabriku, pozeleo da radnika placa sto je manje moguce, tezeci idealu da mu ne daje nista. Tu postoji samo jedna prepreka, a to je zakon. Privatnici traze rupe u zakonu, daju mito, snalaze se isto kao sto bi i svako od nas, da ima fabriku. Takodje, korporacijama je bitan novac, danas se prakticno sve gleda preko novca, postuju te i vole prema debljini dzepa.

Sto bi mene trebalo da zanima beda i propast Somalije, ako u toj drzavi vlast ne cini nista da pomogne nesretnim ljudima? Da li ce moja pomoc od 100 eura nekoj somalijskoj porodici nesto promeniti?

Humane organizacije tvrde, kada bi se svetska berza oporezovala, da bi nestalo bede u svetu za 2-3 godine.

Sve u svemu individualna borba protiv korporacija je borba protiv vetrenjaca. Princip je jednostavan, radi i imaces para, nemoj da radis, crknuces i to je jednostavno tako.

Pricu o velikim korporacijama i njihovom izrabljivanju treba preneti vladama tih zemalja, znas kako kazu? Riba se cisti od glave.

Svako normalan zna da reklama i ambalaza prodaje robu. Pre ce zena kupiti gace woman secret nego iz domace firme "Pamuk" Arilje.
Sta tu uraditi? Ukinuti televiziju, radio, bilborde?

Lakse je razvaliti par korporacija nego reprogramirati ceo svet.

Ceo monetarni sistem je takav zasnovan je na profitu i tu se gubi moral,nema mesta za tako nesto u biznisu.
Nije stvar ni samih kompanija nego monetarnog sistema.
Kako je Gandi rekao budi promena koju zelis videti u svetu.To je bila njegova ideja u borbi protiv britanskog carstva..
I tako su ih i oterali iz Indije. Bojkotom.
Bojkot je najace i najdelotvornije oruzje.

Ne mislim da ce kupci u Srbiji nesto da promene ali ovi tekstovi se trenno postuju po foruima na celom svetu.
Moramo da radimo zajedno ako hocemo bolje.

Postoji resenje kao sto je Venus projekat na primer.
www.thezeitgeistmovement.com
www.thevenusproject.com
www.zeitgeistmovie.com

stevantzm, индивидуални бојкот постоји и ја се рецимо придржавам када је у питању фирма рибок. Мене иритира њихово форсирање заставе на њиховим производима, за мене је испод части да шетам њихову националну заставу. Бренд је бренд, али бренд са националном заставом је превише.
Ето тај мали детаљ је довољан да не купим њихов производ, чак и када је на распродаји.

Da je Nike jedini,ne bi bilo problema,nego sve firme koje tamo otvaraju svoje pogone,fabrike...svi otvaraju zbog jeftine radne snage.

ево га још један цајтгајст обожавалац...такстекс...ниси сам