Лубардина заоставштина под кључем
Без пристанка удовице

Вера Лубарда условљава Скупштини града Београда улазак у кућу 
 
Ове године навршиће се 100 година од рођења сликара Петра Лубарде, а откако је у октобру запечаћена његова кућа и атеље у Иличићевој улици у Београду, интересовање за његову оставштину поново је оживело. Подсетимо, када је Лубардиној удовици Вери Лубарди позлило, она је пребачена у Дом за стара и незбринута лица, а полиција је запечатила кућу.

Ових дана Милош Марковић, адвокат најближих сродника Петра Лубарде, сликареве сестре Вере Дорнер и сестричине Ђине Лазар, јавно је реаговао писмом у медијима у вези са погрешним коришћењем термина легат у извештајима, чланцима и репортажама. Милош Марковић каже да легат Петра Лубарде једноставно не постоји. Марковић објашњава да у тестаменту који је 1974. године у фебруару Вера Лубарда доставила на проглашење, не постоји никаква одредба којом Петар Лубарда оставља легат било коме. Такође, у оставинском поступку сликарева удовица је тврдила да Петар Лубарда нема никакве имовине, па је оставински поступак 1980. обустављен. Међутим, према тврдњама Милоша Марковића, у априлу 1974. закључен је уговор између Вере Лубарде и града Београда који је тада заступао председник Скупштине града Бранко Пешић. У том уговору наведено је да је Вера Лубарда власник имовине која се састоји од покретних ствари: слика, студија и цртежа њеног супруга Петра Лубарде. Притом је наведено да су тачан број, списак и детаљан опис са фотографијама приложени уговору као његов саставни део. Такође преноси у својину града Београда и оригиналан намештај и прибор који се налазио у атељеу покојног Петра Лубарде. Тим уговором се град Београд обавезао да оснује спомен-галерију под називом „Атеље Петра Лубарде” у саставу Музеја савремене уметности.

Међутим, наведени списак и детаљан опис са фотографијама не налазе се у судским списима и није познато шта се са тим списком догодило, као што није познато и шта се догодило са сликама Петра Лубарде које су биле предмет тог уговора. Познато је да су неке слике једно време биле изложене у бившем атељеу покојног Петра Лубарде у Иличићевој  улици број 1 и да је затим, негде почетком осамдесетих година, Музеј савремене уметности престао о њима да се стара, будући да од града Београда није добијао потребна средства. Даљу бригу о сликама препустио је Лубардиној удовици.

– Вера Лубарда је неовлашћено склапала уговор са Градом. То није смела да учини пре завршетка оставинског поступка, каже Марковић и истиче да се град Београд током последњих 26 година ни на који начин, ни стварно ни формално, није ангажовао да ту своју својину заштити.

– Па и сад, шест месеци по смештању Вере Лубарде у прихватилиште за незбринута лица, људи одговорни за културу у Београду и у његовим институцијама, не предузимају ништа да макар установе шта је од поклоњене збирке остало и да се бар тај остатак заштити. Изговарају се формално-правним разлозима који не постоје и који никада нису постојали. Мислим да то није и не може бити разлог за непоступање и да прави одговор највероватније треба тражити у разним приватним збиркама, наглашава Марковић.

Градом круже приче да је у кући вероватно остало мало слика или готово ниједна, будући да је јавна тајна да су оне продаване на црном тржишту.

Izvor: Tanjug

naucice inicio,ih,pa vreme radi za njega,2054 je blizu


 

Izvor? 

Sredjeno,hvala jos jednom!