Sada, kada započinješ sa čitanjem ovog potpisa, kada dođeš do njegovog kraja, a uzimajući u obzir sve aspekte, tačke gledišta, uzroke i posledice koje proističu iz njih, sigurno ćeš se u jednom trenutku makar jednom zapitati kakve su to okolnosti dovele do toga da ti, čitalac potpisa, uopšte čitaš ovaj potpis, za koji otprilike tek sad počinješ da shvataš da neće ništa pametno reći i da sadrži gomilu raznih reči poređanih takvim redosledom da sačinjavaju ovu rečenicu koja nema neki određeni smisao, i koja se upravo negde ovde i sada završava.
Како ти се звао отац? -Хусеин. Његов отац? -Кемал. Чији је Кемал? -Шефкин. Даље? -Шефик Ибров, Ибро Рушидов, Рушид Екрем, Муслија, Адем и Алија! Даље? -Нема даље! -Нема даље, последњи је Алија! Ко је родио Алију? -Одкуд знам, опет неки Хусеин, Кемал! -Није. -Него ко? -Њега су родили Цвјета и Спасоје Југовић. А ако кренеш назад сретаћеш само оваква имена: Вељко, Милош, Душан, Видак, Војак...
Sada, kada započinješ sa čitanjem ovog potpisa, kada dođeš do njegovog kraja, a uzimajući u obzir sve aspekte, tačke gledišta, uzroke i posledice koje proističu iz njih, sigurno ćeš se u jednom trenutku makar jednom zapitati kakve su to okolnosti dovele do toga da ti, čitalac potpisa, uopšte čitaš ovaj potpis, za koji otprilike tek sad počinješ da shvataš da neće ništa pametno reći i da sadrži gomilu raznih reči poređanih takvim redosledom da sačinjavaju ovu rečenicu koja nema neki određeni smisao, i koja se upravo negde ovde i sada završava.
Tema: 
