Muskarci vole bledunjave, a zene tamnopute partnere :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

NEANDERTALCI SU BILI RIĐOKOSI
Zbog svetle puti i riđe kose podsećaju na moderne Evropljan

Međunarodni tim istraživača saopštio je pre nekoliko dana da su neki neandertalci vrlo verovatno imali svetlu put i bili riđokosi, što znači da podsećaju na moderne Evropljane.

Istraživači su izolovali gen MC1R koji se povezuje s bojom kože i kose i pomoću analize DNK tragali za varijacijama koje daju istu vrstu promene pigmentacije kao kod ljudi s izrazito svetlom puti i riđom kosom.

Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu Science, pojavili su se samo desetak dana nakon što je još jedan tim stručnjaka, koji su manipulisali genom FoxP2, saopštio da su neandertalci možda koristili sofisticiran govor. Moderni ljudi imaju nekoliko mutacija u tom genu, kojih nema dok šimpanzi koje su najsličnije čoveku. Te ključne mutacije su otkrivene kod neandertalaca pa su naučnici zaključili da su imali sve preduslove za razvijen govor i jezik.

"Na osnovu predočenih rezultata možemo reći da su neandertalci sličili modernim Evropljanima - svetla put, riđa kosa i govor - ali za sada još nema znakova niti dokaza ukrštanja s ljudima modernog doba", izjavio je Karles Lalueza-Foks, molekularni biolog s univerziteta u Barseloni, u svom komentaru u časopisu Science.

Objedinjena, ta istraživanja su prva u kojima je izdvojen DNK ćelijskog jezgra iz ostataka neandertalaca te predstavljaju nov način da se sazna nešto više o tome kako su izumrli prvi ljudi. DNK ćelijskog jezgra na kojem su stručnjaci radili čuva skoro sve genetske informacije kod ljudi.

Neandertalac

Neandertalci su bili izdanci praistorijskih ljudi koji su naseljavali Evropu i delove zapadne i centralne Azije - od Britanije preko Iberijskog poluostrva i Izraela do Sibira. Iako se ranije mislilo da su neandertalci naši preci, sada se smatraju samo još jednim u nizu evolutivnih ćorsokaka. Naučnici tvrde da su bili izvanredni majstori za alatke, da su koristili krzno životinja da bi se grejali i da su vodili računa jedni o drugima. Većina istraživača veruje da su neandertalci živeli u Evropi sve do pojave naše vrste, Homo sapiensa koji su iz Afrike prešli u Evropu, pre oko 30.000 godina, mada kontroverzna prošlogodišnja otkrića ukazuju na to da su na Starom kontinentu preživeli sve do pre 24.000 godina. Poslednji pronađeni dokazi o postojanju neandertalaca potiču sa Gibraltara.

Članovi tima su generisali sekvencu DNK iz fragmentiranog gena MC1R iz kostiju neandertalca koje su pronađene u Monte Lesiniju u Italiji i u pećini El Sidron u Španiji. Tako dobijenu "kopiju" su proučavali u laboratorijskim uslovima. Zaključili su da je taj gen proizvodio istu količinu melanina kao kod riđokosih ljudi izrazito svetle puti. Varijacije su bile različite u odnosu na ljude našeg doba, ali je rezultat bio isti.

Svetla koža je bila evolutivna prednost za neandertalce jer su iz sunčevih zraka u tada izuzetno oblačnoj Evropi mogli da crpe više vitamina D.

Otkrića daju i važne naznake o neandertalcima i evoluciji ljudi, a koriščeni eksperimenti su prvi u kojima će se koristiti ista tehnika generisanja i proučavanja genetskog koda da bi se saznalo mnogo više nego što je to moguće samo na osnovu fosilnih ostataka. "Usko grlo je uvek bio broj fosila na kojima smo mogli da izvodimo ostraživanja", rekako je u intervjuu Mihael Hofrajter, biolog čija je uža specijalnost evolucija. "U budućnosti očekujemo rezultate novih istraživanja specifičnih, za naučnike interesantnih gena od posebnog interesa."

Balkan