Polovi kao polovi su identicni.

mada postoje slučajevi kad žena zlostavlja muža oni su verbalni ili se dešavaju kad je muž bolestan.

истина ... ја мислим да се зато толико и разликују ... да би маскирали идентичност   

Muškarci kao žrtve nasilja

2011-08-26 12:12:56.0 Sanja Perkovic-Goga

Vreme kada se muškost procenjivala po broju “dobijenih” tuča već bi trebalo da je prošlo. Međutim, čini se da je danas nasilje prisutno više nego ikada ranije.

Danas se o temi nasilja jako puno govori. Svesniji smo prisustva nasilja u porodici, u školi, na ulici. Iako je i ranije nasilje bilo prisutno kao društveni fenomen, čini se da je uprkos brojnim kampanjama nasilja sve više. Sa pojavom društvenih mreža pojavio se i novi vid nasilja - cyber nasilje. Psiholozi, sociolozi i istoričari nalaze brojne razloge zbog kojih je to tako, međutim ja želim danas da skrenem pažnju na nešto drugo.

Da bi nasilje postojalo neophodno je da postoji počinilac i žrtva. U medijima se često čuje da većinu počinilaca fizičkog nasilja čine muškarci. Kao najčešće žrtve nasilja se navode žene i deca. Činjenice do kojih se došlo zvaničnim istraživanjima pokazuju da je tačno da  najveći broj počinilaca nasilja čine muškarci (preko 90 procenata), međutim ono što je iznenađujuće je to da i najveći broj žrtava fizičkog nasilja čine takođe muškarci. Ta cifra varira od 70 procenata pa naviše, a u zemljama u okruženju iznosi oko 80 procenata. To znači da su najčešće žrtve muškaraca nasilnika u stvari drugi muškarci.

Kako je došlo do ove zabune?

Kad je počelo da se govori o nasilju prvo na šta se skrenula pažnja je bilo nasilje u porodici. U slučajevima porodičnog nasilja zaista najveći broj žrtava fizičkog nasilja čine žene i deca. Njima je potrebna sva moguća pomoć užeg i šireg okruženja kako bi izašli iz sredine u kojoj trpe nasilje.  Želeći da detaljnije istražim i ovu oblast našla sam podatke (opet zvanična istraživanja) da su žene i deca žrtve nasilja u porodici u otprilike tri četvrtine slučajeva. Ako su ovi podaci tačni (a verujem da jesu) to znači da jednu četvrtinu žrtava nasilja u porodici čine muškarci, ali su oni još uvek nevidljivi u društvu. Ponekad neki od tih slučajeva izađe u javnost, ali obično kad već dođe do ubistva ili do teških posledica višegodišnjeg zlostavljanja (kao što je slučaj sa ženom iz Pule koja je svog sina deset godina držala vezanog lancima u stanu). Sestra zlostavljanjog muškarca je čekala deset godina da prijavi nasilje i to tek kad se uplašila da će joj brat umreti. Nažalost, većina slučajeva porodičnog nasilja nad muškarcima izađe u javnost kad već dođe do ubistva ili drugih teških posledica i o tome uglavnom čitamo na stranicama crne hronike.

Tokom rada i istraživanja u vezi sa muškarcima žrtvama porodičnog nasilja ispostavilo se da je potrebno pružiti pravnu, socijalnu i psihološku pomoć i podršku muškarcima koji su žrtve nasilja. S obzirom da je današnje viđenje muškarca takvo da on treba da bude jak, snažan, da nema probleme i da treba da bude sposoban da se sam odbrani postaje veliki problem za ove muškarce da potraže pomoć. Međutim, posledice nasilja su brojne i mogu varirati od osećanje nesigurnosti, osećanja niže vrednosti pa sve do ozbiljnih psihičkih problema kao posledice izloženosti traumatskom iskustvu.

Što se tiče šireg društvenog okruženja muškarci su u mnogo većem broju nego žene izloženi nasilju. To često počinje u tinejdžerskom periodu gde mladići u prvim tučama dokazuju svoju „muškost", nastavlja se nasiljem na utakmicama, kafanskim tučama, a poseban vid nasilja muškaraca nad muškarcima čine ratni sukobi. U najvećem broju ovih slučajeva počinioci nasilja su muškarci. U najvećem broju ovih slučajeva žrtve nasilja su takođe muškarci! Poseban problem čini vršnjačko nasilje u osnovnim školama, gde se još od dečijeg uzrasta pojavljuju fizički napadi na druge (opet, većina nasilnika i većina žrtava su dečaci).

Vreme kada se muškost procenjivala po broju "dobijenih" tuča već bi trebalo da je prošlo. Međutim, upravo zbog zanemarivanja ove problematike i izbegavanja da se govori o žrtvama nasilja muškog pola, došli smo u situaciju u kojoj smo danas. Promena je moguća, postoje brojni programi prevencije i pomoći koji su se pokazali  efikasnim u drugim državama. Za žrtve nasilja prvi korak ka oporavku često predstavlja individualno ili grupno savetovanje sa stručnom osobom.

Press

и коментар ...

Arkadije [neregistrovani] (27. 08. 2011, 11:22:58)
Mene zena bije!


Draga autorka je skroz u pravu a ja sam mozda tipican primer za ilustraciju istinitosti o muskoj ugrozenosti danas!
Naime, ja cesto dobijam batine od moje zene! Inace, ona ima oko 130 kg i visa je za glavu od mene a ja imam samo 68 kg. U poslednjih godinu-dve bije me oklagijom, stapom, rukama, kaisem... Osim toga, preti mi da ce me kastrirati ako se slucajno budem zalio nekom! Ne znam vise sta da radim, jer sramota me je da idem u policiju ili neki centar jer imam utisak da bi mi se svi smejali i tome slicno! A sa druge strane ova ce me skroz unistiti! Mozda je jedino resenje da pobegnem negde ali gde!? Nisam cuo da postoji neka sigurna muska kuca? Sta da radim? Jednom sam probao da joj se suprotstavim ali mi je to tek bila velika greska; naime, osim sto je jako debela ona je i uzasno jaka, pa me je jednim udarcem zanesvestila a kada sam dosao malo k sebi, ona je sedela sa svojih 130kg na meni i samarala me i davila! Nisam mogao ni da mrdnem, a ona je lupala samare ko luda! I ko zna sta bi do kraja bilo da srecom nije postar zazvonio na vrata! Tada me je spasao postar ali plasim se da sledeci put nece biti postara!
Ima li neko neki predlog ili ideju kako da se spasim!??

 

Ako posle udarca moze da vrati glavu na drugu stranu - to nije samar.

Osim ako ne okrene pun krug, to je poseban slucaj