Raspituju se da li vam je brak dobar

Ivana Milaković 21.02.2008.

Ljudi nekad umeju da budu prilično neuviđavni. Mada je uvek laskavo kad znate da ste se nekome dopali i da je zainteresovan, postoji i nešto što se zove neželjena pažnja i preterano raspitivanje - naročito nakon što ste stavili do znanja da već imate nekoga i da niste "na raspolaganju".

Tipična situacija (naročito ako vam je posao takav da redovno dolazite u kontakt s različitim ljudima): prema mišljenju suprotnog pola, vi dobro izgledate (oblačite se poslovno, ne provokativno, ali jednostavno izgledate dobro), i nije nikakva retkost da vas čak i klijenti, stranke, i slično, dok razgovaraju s vama, pitaju da li ste u braku. Odgovorite im potvrdno, što i odgovara istini; nije da smatrate da ih se uopšte tiče jeste li venčani, ali pitanje nije stvarno nepristojno, ne ako se sve zadrži na tome. Problem je što ne bude tako.

Nakon što ste im rekli da ste u braku, raspitivanje se nastavi - pitaju vas da li ste srećni u braku, da li vam je dobar brak, ili neku varijaciju na to pitanje. Uz očiglednu implikaciju da će, ako brakom niste zadovoljni, oni vrlo rado da vam pomognu da budete, pa, zadovoljniji - sa strane. To je već uvredljivo, ali radi se o klijentima, pa ne biste baš da samo zarežite na njih da niste zainteresovani i da gledaju svoja posla. Kako reagovati, a da ostanete u granicama pristojnosti i klijenta ili stranku ne oterate nekom konkurentu (zapravo, da ih ne oterate bilo kud, samo što dalje od sebe)?

Pitati nekoga da li je u braku nije nevaspitano. Međutim, nakon što odgovor bude: "Da, u braku sam", jedina prikladna reakcija jeste da su vaš suprug ili supruga pravi srećnici (ili neka varijacija na to), a zatim se vratiti poslu. Ukoliko nastave da se raspituju o stanju vašeg braka, možete hladno odgovoriti sa: "Izvinite, nisam vas razumeo/razumela", a zatim se smesta vratiti na razgovor o poslu ("Pitali ste me o pogodnostima..."). Vaša reakcija će biti pristojna i istovremeno će onemogućiti sagovornika da nastavi s neposlovnim ponašanjem. Ipak, nekada će biti neophodno da više puta insistirate da se razgovor vrati na posao, a nekada čak i da klijenta pošaljete kod kolege/koleginice, ili da pregovara direktno s vašim šefom - to je za one najupornije.

Izvor: Krstarica

Колика ти је плата

О вери, политици, сексуалној оријентацији и висини плате можете расправљати с најближим пријатељима а не са колегама на послу

Не постављајте непријатна питања колегиници с посла (Фото А. Казановски)

Мада је у последње време веома популарно писати упутства и правила о томе како се понашати, одевати и разговарати на радном месту, нисмо приметили да је неко посветио пажњу темама које се у цивилизованим друштвима не покрећу или не коментаришу. Па, будући да смо ми друштво у које залази све више странаца, ево неких правила пословне комуникације која се примењују у развијеним земљама.

Разговор о религији, политици, сексуалној оријентацији и заради на радном месту треба избегавати.
Наиме, наведене теме можда јесу занимљиве за расправу али само међу пријатељима. У САД су познате и под називом „страшна четворка”, никада се не коментаришу међу колегама с посла, јер распитујући се о њима задирете у приватност својих сарадника, што је непрофесионално.
Питања попут оних „Колика ти је плата” или „Колико си зарадио прошле године” неумесна су још и више ако их поставите колеги из друге земље, јер бисте на њега могли оставити утисак непристојне особе.
Ако вас ипак занима, на пример, колико зарађују колеге из ваше струке, тада се можете прикључити популарним интернет страницама за успостављање пријатељства или пак покренути властити блог на којем можете изразити своје мишљење, али и поставити питање осталима што мисле о одређеној теми.
Ипак, имајте на уму да о вери, политици, сексуалној оријентацији и висини плате можете расправљати само с најближим пријатељима.
Још неколико тема понекад је пожељно избегавати у разговору са сарадницима, а то су: легализација абортуса, истополни бракови, вероисповест.

Д. П.


Izvor: Politika

Nikada ljude ne pitam tako nesto...
Ono sto volim da znam je koliko je prosecna plata u njihovoj zemlji, posto cesto saradjujem sa ljudima o cijim zemljama ne znam takve stvari...
Kada mene neko pita takve stvari odgovaram sa "Dovoljno, za sada." prilicno neprijatnim tonom...

E a jest ljigavo kakvih ljudi ima i malogradjanskih mentaliteta.
Nista svoje nemaju, pa rovare.

Imam drugaricu ima momka 4 godine i ja znam samo kako se decko zove - predovoljno.
Ja odem na kafu s nekom djevojkom... ona rovari pa sta? pa kako? pa djee? pa kakva je? uuhh...fuj