pa stoji sve to, al cesto civilizovani nacini bas i ne pale... sta znam, izgleda da nismo bas toliko fini koliko zelimo da mislimo 
hocu reci, kad si ok i pokusavas na neki prihvatljiv nacin da se razidjes, ona druga strana to ne shvata kao raskid... pocinje da polemise... ili ocekuje pomirenje... ili pokusava nastavak... ili... nekako vec misli da je to prolazna epizoda... sve dok je manje civiloizovana reakcija ne uveri u uzaludnost

Ubedljivo su najbolji muzhevi koji odu da kupe cigare i nikad se ne vrate ...

@machakz
На то треба мислити много раније - при самом уласку у везу...
Цивилизованост се брзо зна приметити, па ако је цивилизован био од почетка и у току везе, биће вероватно и на крају... Уколико није, који ћу ђаво у вези са дивљаком?! 
Наравно, овде првенствено мислим на дуге везе у којима се парнери познају и када је раскид заиста стресан и за једног и за другог...

С друге стране, ако се ти у целој ситуацији поставиш као нормална особа и са твоје стране покажеш коректност, ти си са собом миран и знаш да си учинио све што си могао да бар тај крај личи на нешто.... Па све и да друга страна начисто повилени, ти си са своје стране одиграо поштено, и према себи и према њој/њему...

@Целзијус 
Твоје коментаре просто обожавам... 

  pa sta znam... u civilizovane razlaze verujem skoro isto koliko i u prijateljstvo s bivsim momcima 

Дакле, исто колико и у то да децу доносе роде? 

Ne zaboravite Deda Mraza ... 

mozda i malo vise nego u rode i deda mraza (preduhitrio si me) 

pa vidi... raskidas dugogodisnju vezu. onaj drugi ocekuje vec sve sta se ocekuje... logicni sled dogadjaja, nikako raskid.
sta da kazes tom nekom? kako?
npr. ne zelim da se vezem za tebe... sorry
ne daj boze da obrazlozis   i upletes se u diskusiju...
nema civilizovanog raskida, svaki vredja osecanja one druge osobe  

Наравно да у смислу "нема повређених" не постоји цивилизован раскид... Свакако да је најмање једна страна ужасно повређена... Ипак је раскид стресан, понекад и трауматичан, па мало ко је у везу улагао емоције остане равнодушан...

Оно на шта ја циљам јесте цивилизованост у другом смислу. У циљу образложења (које, зарад управо те цивилизованости, понекад може лепо да се "упакује"), које обе особе прихвате, након чега се мирним путем разиђу, свако на своју страну и свако на свој начин да лечи ране...
Опозит од тога је лагање, муљање, хистерија, претње, ковање планова за освету, ухођење... итд... итд...
Get it over... па идемо даље...

 iz mog iskustva, raskidi traju upola od veze... narocito ti civilizovani 
vidis da je krenulo nizbrdo, pa negiras, pa kazes, pa diskutujete, pa pokusavate, pa...
prosto pozeli covek da ode po cigare i ne vrati se 

Ovo sam ja pisao u najgorim trenucima, mislim da je skladna ovoj temi ....

Ljubavna groznica

Ljubavna groznica iliti sklop osecanja prilikom gubitka partnera ume da bude vrlo tezak, pogotovo prvih nekoliko dana dok je navika I vezanost prema partneru velika. Mnogima je vrlo dobro poznat osecaj bola u grudima, duga razmisljanja u noc, tracak nade da je to samo period I da ce se vec za koji dan parter ponovo pojaviti I time ponovo budete zajedno, varate sebe raznim razmisljanjima da je tako najbolje, pitate se kako dalje ziveti bez osobe do koje vam je stalo. Saveti koje pronalazite ili koji su vam upuceni su samo prazne reci koje jednostavno neumete da registrujete jel nesmete da priznate sebi da je zaista dosao kraj tom nekada znacajnom koraku. Pokusavate da se pomaknete iz kreveta u koji ste cesto prolili mnogo suza, I izadjete na svetlost ili bar odignete roletne cini se nemoguce jel jedino je na taj nacin bol koju osecate za dlaku ublazena.

Vremenom iz dana u dan ta trunka nade da ce sve biti kao sto treba nestje, I sada ste vec sigurni da vas parter nece vise stupiti u kontakt sa vama, sve sto vas sada opterecuje je razmisljanje kako je parteru, dali I on prolazi isto ili je vec posle nekoliko dana uspeo da zaboravi sve trenutke koje ste zajedno proveli, sva ta razmisljanja cine da se osecate izneverenim, manje vrednim od drugih, kao da ste vi jedinka koja je toliko slaba I osetljiva da je dovoljno samo par reci I vase srce bi puklo na komade, bojite se svake reci, bojite se svakog razgovora, pitajuci se kako je svako tako okrutan, zasto svi govore da je tako najbolje I da ce doci prava osoba, dok je u vama samo misao da ste pravu osobu upravo izgubili.

Vreme dalje prolazi, pomalo usporenim tokom, dok gledate na sat razmisljajuci o tim uspomenama koje su nekada bile obicne, a sada su toliko vredne I tek sada vidite koliko je svaki trenutak bilo lep, svaki dan te ljubavi je sada dva dana secanja, polako krecete u setnje, sasvim polako krecete u drustvo koje vam je oprostilo sto ste ih nekada zapostavili zbog osobe za koju ste mislili da je vredno toga da se napusti sve na svetu, tesko je gledati ih kako su sretni, kako umeju da se zabave, a najteze vam pada dok pogledate u par preko puta od vas kako su zagljeni I kako se ljube maze I gledaju, nemozete reci da ste zavidni ali u vama se budi osecaj da vam je krivo I zao sto su oni korak ispred vas, svesni da ste sami krivci sto ste van toka kruga prijatelja.

Kada god bi culi ime partera ili pesmu koju ste nekada slusali zajedno bacilo bi vas u razmisljanje pa cak bi I oci zasuzile dok bi vam kroz glavu prolazilo razmisljanje sad vec ne o partneru vec o tim trenucima koje su daleko iza vas, dobro znate da se ti trenuci nece vise ponoviti, ne na takav nacin, sve to vas brzo prolazi I nastavljate dalje sa aktivnostima uz uzdisaj. Ni na pamet vam nepada da se upustite u pricu sa nekim koji bi zeleo da se zabavlja sa vama ili mu dali broj telefona da vas nazove, jednostavno to je previse za vas I odmah pomisljate na prva dva dana koju ste jedva prosli I time se zatvarate, ogranicujete. Mnogima dugo nece biti jasno zasto ste tako okrutni ponekad I zasto nedozvoljavate da vam se pridje, ali vi to gledate kao jedino resenje da se skroz pomirite sa osecanjem I tim strahom da ponovo morate da ispastate.

Nasli ste tok kojim ce vam dan brze proci, sada vec ustajete mirnije, dok je jastuk sad vec suv jel ste uspeli da zaspite uz muziku koja vas je opustala, krecete da doruckujete redovno, pa cak se nekada nadje vreme I za koju jutarnju filskulturu I doterivanje, drustvo vas zove da izadjete na sta vi pristajete I lagano shvatate da jeste tesko ali da ipak ima stvari za koje ste najzad poceli da imate snage, iako ponekad pogledate vase zajednicke slike, vise vas ne uznemiravaju toliko, uzdahnete I prelazite na novu stranicu albuma. Ponekad se sasvim malo poverite I ispricate neki dalek detalj o vasoj vezi, o tome kakv je parter bio, ali nikada ni sami nemislite na duge noci provedene zajedno.

Nemrzite partera ali pocinje da vam bude sve jedno kako se on snasao, I vise vas neopterecuje dali je bar na tren I nejmu bilo tesko, nasli ste put I osecate se da ste ispred njega, strah za novim upoznanstvima je postala manja I sada vec I uspete da procenite osobu koja vam pita za broj telefona, ipak ste sada mnogo stabilniji I prosli ste kroz stanje koje nebi zeleli da se ponovi, jaci ste I nije vas lako ubediti u stvari koje po vama izgledaju nesigurnim.

Poverenje, to jos dugo necete steci u nikoga, po tom pitanju ce buduci parter jos dugo morati da se zadrzi I shvati da je ma koliko bio iskren vi to jednostavno nemozete da razumete I da se oslonite svim otvorenim osecanjima. Svaki tracak sumnje bi izazvao burnu reakciju u vama, svaki trenutak koji bi podsetio na dan kada je u vasoj predhodnoj vezi bio los sada bi se to ispoljio povlacenjem ili cak I samoodbranom I to ponekad povredom partnera bez da to I sami zelite, sve je to automacki jel se tog trenutka budi ponovo strah da ce sve biti isto a to nezelite.

Trazite mnogo, a dajte malo, sto je razlog da parter ponekad ima osecaj da vam nije stalo do njega, dok vi to gledate samo kao distansu da slucajno nezapolovite previse I tada budete povredjeni. Najzad skupljate hrabrosti I za prvi seksualni odnos u koji ste sigurni da nece biti onakav kakav je to nekada bio ali spremni ste da pokusate, jel parter je razuman I vec duze je pokazao da vam nece naneti zlo I da je tu da vam pomogne I vi to I osecate, prepustate se I zakljucujete da nije to ispalo ni toliko lose, mozda je u jednom trenutku kroz glavu prosla slika vaseg bivseg partenra ali to je bio samo trenutak. On se gubi u secanja koja su sada vec bezbolna I ponekad bi beznacajna. Vas zivot je dobio smisao I vi ste sada vec na nogama, pocinjete da razmisljate I svesni ste skroz kroz sta ste morali da prodjete da bi na kraju imali snage za novom vezom, koju sada cuvate I do koje vam je sad vec stalo, kao I do partera koji vam je pomogao da se iz nje izvucete sto cenite, nepravite vise greske koje bi uticale na vase prijatelje. Kada bi sreli vaseg bivseg partera na trenutak bi vam srce zakucalo ali nebi pokusali da pridjete ili popricate sa njim, nije toga vredan, I sada ga vec posmatrate kao nesto sto je daleka proslost.