Јавни сектор више дискриминише
Извор: Бета

Београд -- Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић каже да од 406 пристиглих притужби, 17 одсто се односи на дискриминацију на основу националне припадности.

"Дискриминација је појава са којом се морамо озбиљно ухватити у коштац јер се расизам, ксенофобија, хомофобија и говор мржње још увек толеришу у нашем друштву и за то се налази оправдање", рекла је Петрушићева новинарима у паузи округлог стола "Борба против дискриминације".

Она је навела да се грађани највише жале на дискриминацију по основу националне припадности, сексуалне оријентације, пола, рода и инвалидитета, али да се велики број људи жали и на дискриминацију по основу запошљавања.

Петрушићева је навела да је неопходно израдити стратешки документ који би предвидео мере и мобилисао све друштвене актере и у којем би били наведени узроци дискриминације, али и адекватна заштита жртава.

Она је навела да се више притужби грађана односи на јавни него на приватни сектор што је, како је казала, забрињавајуће, јер су државни органи ти који би требало да промовишу вредности толеранције.

Повереница је казала да би требало јачати капацитете те институције и да очекује да се број притужби грађана повећа.

Директор Управе за људска и мањинска права Ненад Ђурђевић рекао је новинарима да та управа чини све како би испунила препоруке које је Европска комисија против расизма и нетолеранције (ЕКРИ) изнела у свом извештају о стању људских права у Србији, који је усвојен у марту, а представљен на округлом столу.

У Извештају ЕКРИ о стању људских права у Србији наводи се да је од 2007. постигнут напредак, али би власт требало да предузме мере за заштиту права мањина, спровођење кривичног закона и јачање независних институција.

Известилац ЕКРИ је указао да се Албанци суочавају с проблемом високе стопе незапослености, док, како је рекао, Бошњаци нису довољно заступљени у државној управи.

Према његовим речима, у најтежем положају у Србији су Роми због високог степена незапослености, лошег образовања и лоших стамбених услова.

Кут је казао и да би требало изменити компликовану процедуру регистрације нетрадиционалних цркава и верских заједница у Србији.

Извештај ЕКРИ односи се на стање људских права у Србији закључно са 9. децембром 2010. а усвојен је 23. марта 2011.
**************