Mnogo puta sam izgubila drugove zbog sujete i iskrenosti. Mnogo puta sam bila povredjena jer sam odredjene osobe spustila na zemlju ne dajuci im laznu nadu. Isto toliko puta sam od doticnih bila izvredjana i povredjena. Da bi mi kasnije ti isti dolazili izvinjavali se, trazili oprostaj.
Zasto 90% muskaraca ne moze da prihvati odbijanje i na najprimitivniji nacin se svete devojkama koje su ih odbile?
Zasto je sve manje pravih muskaraca koji umeju da budu dostojanstveni?
Sta znaci nekom da "pljuje" pa "lize" !

Sednem sama zamislim se, pa onda pocnem da se smejem. Pa se onda opet zamislim!
Da nije smesno bilo bi zalosno!

Dostojanstvo je nesto sto se uci vaspitanjem i za zivota. Svaki pokusaj impulsivne reakcije moze da se kontrolise, stvar je samo dal zelimo da je iskontrolisemo ili ne. Odbijanje je sastavni deo svakog coveka, ne moze se reci da neko nikada u zivotu nije bio odbijen, bilo to slucaj sa partnerom, poslom ili necim trecim. Dok ce jedni kuditi i okolo "spustati" stranu koja ju je odbila, drugi ce to prihvatiti kao cinjenicu koja ce ih usmeriti na drugu stranu i pomoci im za dalje obogacivanjem sebe za jos jedno novo iskustvo.

U najmanju ruku mogu reci da je sujeta stvar koja je veoma ruzna i koja tu osobu moze pokazati samo u negativnom svetlu, nikako drugacije.

Ja nikada ne vidim promasaj kao promasaj/odbijanje kao odbijanje, vec kao iskustvo u sticanju znanja.
Ja nikada ne vidim promasaj kao promasaj/odbijanje kao odbijanje, vec kao smernicu kojom trebam dalje ici.

Tom Hopkins

Steta sto neki ne umeju da podnesu muski odbijanje!

Zamenis pol u tekstu i u mnogo slucajeva se to i dalje uklapa.
Mnogo krupnih konstrukcija... sujeta i iskrenost, spustanje na zemlju, lazna nada, pljuvanje pa lizanje, smesno i zalosno...
A sve se u sustini svodi na par jednostavnih stvari...

Sve ljude koji su spojeni, vezuju interesi...
Da li su to interesi emotivne, finansijske, seksualne prirode, nije narocito bitno...
Problem je kad u takvom spoju dve strane ocekuju razlicito.

Drugovi su prolazna kategorija, samo stepenicu iznad poznanika, dve iznad prolaznika...

A sto se tih ocekivanja tice... ona se uvek baziraju na necemu... nada je utemeljena na necemu, makar to nesto bilo delom fantazija...
Musko podnosenje odbijanja? There is no such a thing.

Često postavljeno pitanje, muško ženski prijateljski odnos... Sve se svodi na volju u izgrađivanju prijateljskog odnosa, što nit’ je lako, niti se može započeti u nekim zrelim godinama... Da bi muško i žensko bili prijatelji, bar ja tako mislim, to treba da se razvuče od perioda kad smo jedno drugo musavo i slinavo gledali, preko prvih simpatija, pa kasnije problemčića i problema, uspona, padova itd... e sad drugarstvo.... Nešto mi je sve to, danas sam te sreo, sutra ću te saslušati, sledeće nedelje ću ti se izjadati, za dve nedelje ću ti pomoći, onda ti meni, i za mesec dana bićemo pravi drugari – mlako i sumnjivo... Iza tog iznenadnog drugarstva mora da se krije nešto, sa njene ili njegove strane...  ili sa obe    I ako se i krije nije razlog da dvoje ne mogu lepo da se druže i slažu... Ako jedno od to dvoje odluči da pokuša da ostvari intimnu ili strastvenu, ljubavnu vezu sa ovim drugim, mora biti spreman na jedno od dva, ili će biti prihvaćen pa će vreme pokazati svoje(kao što se ja udadoh za ’druga’ : ) ), ili će biti odbijen gde leži dokaz onoga koliki je taj odbijeni čovek i koliko zapravo vredi.
Što se mene tiče, odbijena osoba više nikada ne može (sve jedno ko je odbijen, on ili ona) biti u istom odnosu sa osobom koja je odbila, stoga:
- možeš biti veliki čovek, mirno prihvatiti odbijanje i ostati u normalnom, ljudskom odnosu sa osobom koja te je odbila;
- možeš biti čovek i jednostavno se okrenuti bez reči; (?!)
- biti mrva od čoveka i izvređati i ispljuvati iza leđa osobu koja te je odbila te prihvatiti kraj, ili, najgora varijanta
- biti nečovek, uraditi sve kao u prethodnom slučaju i nakon toga osetiti kajanje ili šta već pa krenuti sa moljakanjem i izvinjenjima...
Ne pitaj zašto je najgora, jer ne znam, ali, takve ljude smatram gnjidama i vašima, i najgorim mogućim insektima koji su toliko, toliko sitni, manji od sebe samih : ) 
E tu je uvek i ona druga strana, ’dala/dao mi je povoda’ što za tebe nije bio povod, on shvatio kao signal, krenuo, nije uspeo, video da nema ničeg niti ičeg može biti, lepo se izvinite jedno drugom (ti što si ga (ili ne) navela, on što je pokušao), došlo je do zabune, oboje ste se zbunili, drž’ ne daj, nije trebalo tako, nešto mu se učinilo ’izvini nisam htela..’ ’ma ok... ni ja nisam, nego znaš...’ ’vamo-tamo, slatko se ismejete i guraj dalje, ne baš kao što je bilo (jer ipak desilo se šta se desilo), ali, ok ste....
Meni nikad neće biti jasni muškarci (samo muškarci jer devojka ako je odbijena neće to raditi u toj i takvoj meri, ispoljiće to na neki drugi način) sa tim stavom ako ga devojka odbije ona je kučka, drolja, ona je ovo ili ono a do minut pre odbijanja je bila super cura, zanimljiva, duhovita itd... Ako je i to jedno odbijanje dovoljno da u minuti promeniš mišljenje o nekome, šta se kog đavola posle izvinjavaš i ponižavaš... ako si đubre, ostani đubre, nemoj sebi kačti etikete ’đubre pi*kica’ da izvinite...     

I beg to defer.
Ni devojke, bar ove moderne, odbijanje ne prihvataju kako se ovde u pocetku opisa - "muski".
Neke ce cak to raditi na mnogo perfidniji, lukaviji, u nekim slucajevima monstruozniji nacin.
Been there, done that.

Mene samo uzasava jedna stvar kako jednu zensku osobu od najbolje do najgore deli samo jedan trenutak muske sujete!

As I said before... zameni polove u recenici i bices podjednako u pravu.

Ma stoji to da mozes da menjas polove. Ali u 90% slucajeva, se ni jedna devojka nece poneti tako nisko. Uostalom mnogo su redji slucajevi da devojka ucini prvi korak kada za to nema dovoljno povoda.

Meni se vise puta desavalo da izgubim dragu osobu, jer mi je vise pukao film da se beskrajno necemu nada. Sta god to bilo.

Ovo... jednostavno... nije tacno...