secam se prve argentinske obzderacine... u nekom manjem restoranu, ovde u evropi, narucim mesani rostilj (specijalitet kuce), a glad bila taman onako kako treba, kad na mirise reaguju usta (sokovi kao vino)... stize 'tanjir' na kolicima... preko celih kolica... jedna porcija kao najveci oval za sluzenje a tamo stejk kao iz crtanog filma - kad ga rasekoh, a on kao iz bajke - trecina pecen, trecina roza, trecina krvav - do tacke, sto kazu francuzi, a zna se sta je tacka... falim te boze, pa razumeju ljudi sta znaci medium-to-rare. socan, mekan kao puter, u glavi primalne slike gonjenja plena, krv se uzburkala na meso. razbucah ga kao svinja masnu politiku. a onda na ostalo... sta da vam pricam... ostali samo dugmici... bilo je tako kvalitetno meso i grilovano do perfekcije da je jedva sta ostalo za kere... i bilo mi je bas potaman.. nema 'leba da se naduje u stomaku, nema krompira da ti odvlaci paznju od glavne stvari... ona salata je razume se zarad dekoracije... obrok pamtim, a ima tome dobrih 11 godina...

--