После нове драме код железничког моста у Новом Саду
Бродови - темпиране бомбе
Удар немачког брод у носећи стуб поново покренуо дилеме о безбедности овог важног објекта на коридору 10


НОВИ САД – Новосађани, али и путници возова ка југу из целе Европе, већ више од годину дана стрепе од привременог монтажно-демонтажног моста на Дунаву код Новог Сада, саграђеног на месту где је пре седам и по година у бомбардовању срушен Жежељев мост. Стрепња се још једном (четврти пут „званично” за годину дана) претворила у драму, уносећи још више страха, пошто је пре два дана још један брод ударио у стуб моста, а саобраћај возова коридором 10 био у дужем прекиду. Овог пута до судара је дошло када је у један од стубова ударио немачки брод „Родах” чија је посада то правдала слабом видљивошћу на реци. Јавност је незванично сазнала да мост није оштећен за разлику од брода.

Најтежи инцидент изазвао је летос румунски брод који је вукао барже натоварене гвозденом рудом, од којих се једна преврнула и испустила у Дунав чак 1.400 тона гвоздене руде. Страховало се од тешких последица, јер су у близини изворишта за снабдевање пијаћом водом грађана Новог Сада, али је јавност убеђивана да је све у реду, а бродови су наставили да дрмају мост.

Међутим, као ни приликом ранијих инцидената, ни сада се није могло сазнати ко званично стоји иза те оцене, што је и највише утицало да се код грађана и путника створи неповерење у такве и раније сличне констатације. Постоји, наиме, бојазан да је сваки брод који плови Дунавом практично темпирана бомба, утолико пре што се стручњаци разликују када је реч о узроку инцидената (помиње се и људски фактор, односно неопрезност посада пловила), али нико никада није јасно рекао колико је безбедан.

У „Железницама Србије” нико није могао да нам јасно каже којом брзином возови саобраћају преко овога моста, мада је реч о податку који би морао да буде познат пре свега путницима који са зебњом једва чекају да вагони протутње преко Дунава.

Јер, приликом изградње моста, који је пуштен у саобраћај у лето 2000. године, нису поштовани стандарди Европске уније када је реч о воденом саобраћају. Висина моста је мања у односу на ниво реке према међународним прописима, а размак између стубова је, такође, мањи од неопходног. Због тога је, слажу се стручњаци, пловни пут ризичан на овом делу реке, утолико пре што је мост изграђен на делу Дунава где његов ток нагло скреће удесно, чинећи оштру кривину.

Према сачуваној документацији, надлежни су, додуше, тада сматрали да ће мост, како му и име казује, бити привремено решење и релативно брзо демонтиран. Али, реално, када ће се то десити и сада је тешко предвидети, мада је из Министарства за капиталне инвестиције у последњих неколико месеци стигло више наговештаја да би изградња новог и трајног моста могла почети за две године.
У том случају тешко је очекивати да се проблем реши за мање од четири-пет година. Међутим, да ли ће привремени монтажно-демонтажни мост до тада издржати не баш једноставну процедуру, укључујући и инострано кредитирање?


Izvor: Politika / С. Живковић