Verski ratovi su najsuroviji, najduze traju i u njima nikad nema pobednika, samo zrtava.

Mržnja je smrznuta ljubav, pročitao sam negde. Ne shvatam.

Mrznja je odsustvo ljubavi prema drugima i prema sebi.

Али опет је то до људи а не до вере.Шта мислите да нема вере да би било мање ратаова.Зар нисмо имали и други светски рат који су водили углавном атеисти.По мени није вера узрок ратавећ као што си и сама реклаНајпре према себи.

Vera je samo opravdanje, maska za ratove koji se vode zbog drugih interesa, novca, teritorija, vode... Verski fanatici su odlicni vojnici za takve ratove. Koliko je samo krvi proliveno u ime Boga, ovog ili onog, a u stvari iza svega stoji samo novac.

 evo jedne lepe pesnichke refleksije o mrznji i drugim "negativnim" emocijama :


Fear leads to anger.
Anger leads to hate.
Hatred leads to power.
Power leads to victory.
Let your anger flow through you.
Your hate will make you strong.
True power is only achieved through
testing the limits of one's anger,
passing through unscathed.
Rage channeled through anger is unstoppable.
The dark side of the Force
offers unimaginable power.
The dark side is stronger than the light.
The weak deserve their fate.

Za pocetak, tebe niko nije spomenuo...
Govorili smo o verskoj mrznji... to sto se ti guzis i ponovo izigravas centar paznje... je samo tvoj problem...

Uvise navrata ti spomenula da ja nekoga mrzim,ali kako sto sama rece ja i nisam bitan.

Zašto “hejteri” mrze?



“Rđavi ljudi zavide i mrze; to je njihov način divljenja.” – Viktor Hugo

Danas sve češće možemo čuti da je neko okarakterisan kao hejter. O čemu se zapravo radi? Svako sebi može postaviti pitanje da li je instinktivni “lajker” ili “hejter”. Poznato je da postoje osobe koje u svemu uspevaju da nađu nešto loše. Bilo da je reč o planinama, Grčkoj, električnim četkicama za zube, čemu god, ovi ljudi će u svemu pronaći nešto loše. Isto tako, oni će pokušavati na sve načine da opravdaju svoj stav i objasne zašto mrze određenu stvar.


Istraživanje objavljeno u “Journal of Personality and Social Psychology” ukazuje na to da ova pojava može biti posmatrana kao jedan aspekt ličnosti, pa se tako nameće pitanje koliko su ljudi predisponirani da vole odnosno mrze određene stvari, pritom ne znajući ništa o njima (Helper & Albarracin, 2013). Kako bi istražili ovu pojavu, istraživači su sastavili pitanja o različitim, nepovezanim stvarima. Pitanjima je obuhvaćen velikih broj tema: od abortusa, Amerike, antidepresiva i eutanazije pa sve do nošenja ekscentrične odeće i vina. Znamo i sami da, ukoliko različitim ljudima postavimo pitanje o njihovom mišljenju veznaom za ove i slične stvari, sigurno ćemo dobiti jako različite odgovore. Neki će odgovoriti da vole vino i odeću koja privlače pažnju, dok se drugima to neće svideti. Neki, jednostavno, neće imati stav o tome.

Istraživači su potvrdili da se ljudi ipak mogu podeliti na one koji vole i one koji mrze. Drugim rečima, neke osobe će voleti određene stvari iako ne znaju baš puno o njima, dok će drugi mrzeti stvari, šta god one bile. Pa tako, odgovor na pitanje zašto hejteri mrze jeste da je to, na neki način, deo njihove ličnosti. Autori ovog članka tvrde da je ovaj početni stav prema svemu i svačemu zapravo deo njihove ličnosti. Kao što se ektraverzija i introverzija posmatraju kao deo nečije ličnosti, tako se može posmatrati i ovaj početni stav.

Međutim, kako se postaje lajker ili hejter još uvek nije poznato. Većina autora smatra da genetika ima najvećeg udela. Da li neko, generalno, voli ili mrzi, nosi to svojim rođenjem. Trebalo bi naglasiti da i učenje može odigrati veliku ulogu. Naime, osoba če naučiti da voli neke stvari ili će naučiti da neke stvari mrzi još u ranom detinjstvu.

Ova tema otvara i veliki broj pitanja kao što su “Da li lajker i hejter mogu biti u vezi?” ili “Da li je biti hejter nasledno?” čemu se tek treba posvetiti pažnja.

Izvor: Psyblog
Prevod i adaptacija: Aleksandra Malenović