mravojed i kanadski javor :: Burek vicoteka & tekstoteka

Uvek kada treba poceti,zapitam se odakle da pocnem…. od samog pocetka smo primorani da biramo,zelimo da biramo…. . postanemo nesvesni izbora…. sloboda kao pojam je izgubila smisao ( prva asocijacija:usisivac)…. spisak reci koje treba oprezno upotrebljavati je sve veci…. spisku reci kojima ne znamo znacenje nema kraja…. upotrebljavamo ih po slobodnom izboru…. sama mogucnost da rec slobodan stoji pored reci izbor trebala bi da bude dovoljna da se papir zapali…. cak i ako se radi o pleonazmu…. nasuprot svemu…. stajati nasuprot necemu je dobro. . . . stajati nasuprot svacemu je bolje. . . stajati nasuprot svemu je najbolje. . . . u osnovi poredjenja je gradacija. . . . gradaciju mozemo pojmiti kao premeravanje i/ili merenje. . . koje u osnovi ima poredjenje sa pramerom. . . kako se javila potreba za poredjenjem,merenjem i gradacijom?. . . . . . na to pitanje nije lako odgovoriti. . . . da li isti efekat na vas um ima i izjava da je na to pitanje tesko odgovoriti. . . . da li je lakse zeleti ili nezeleti. . . .

Da li zeleti stoji nasuprot nezeleti ili je obrnuto. . . . da li je bitno. . . . ?

Da li je zelja opasna. . . . da li zelja postoji ili je samo deo naseg uma. . . . . sta zaista zelite. . . . sta vam je potrebno?Da li mozete da zamislite sebe bez onoga sto vam je potrebno? Kada pitamo zasto se javlja zelja za posedovanjem(koju uglavnom shvatamo kao losu osobinu),kao problem vidimo zelju , a ne samo posedovanje. . . . Zelja bez svog predmeta ne postoji. . . . . stoji nasuprot njemu. . . . znam da shvatas da bih mogao ovako od 5 do 7 kucanih strana pronalaziti suprotnosti , parove. . . . kako god . . . . . koji su totalno besmisleni. . . . . zelja moze biti predmet. . . . imati zelju za zeljama je jednako opasno kao i bilo koja dupla afirmacija. . . . . a opet,bez zelje za zeljama nema zelja. . . . bez zelje nema predmeta. . . . . logikom , koja nastoji da objasni Sve,dolazimo do paradoksa . . . . koji je negacija logike. . . . .

Kako se osloboditi logike?Zasto ne kazati kako se zarobiti paradoksom?A zasto kazati?

Dolazimo do razloga. . . . . sve ima svoj razlog. . . . ili ga eventualno nema. . . . mozda je pojam koji nam daje slobodu. . . . . mogucnost da se bude i/ili da se ne bude. . . . . zanimljivo je da pravimo razliku izmedju ili i ili-ili. . . . . ili sadrzi ili-ili u sebi. . . . kako. . . . ?

Kada resimo problem tehnologije(kako) , ne mozemo pobeci od razloga(zasto). . . . koji su razlozi za razloge?I dodjemo do zakljucka da je razlog sam sebi razlog i da postojanjem jednog,postoje dva. . . . bez nekog logicnog razloga. . . . . logikom,naravno,dolazimo do zakljucka da postoji nepojmljiv broj savrseno i manje savrseno nelogicnih , cak i paradoksalnih razloga. . . . . umetnost je biti u izmedju nelogicnog i paradoksalnog. . . . to je prostor bez ogranicenja. . . . bez unapred odredjenog broja mogucnosti. . . . sto nas navodimo da izbora mozda nema . . . . . da ne mozda postoji. . . . pokusavam da se setim u koju vrstu reci spada rec mozda. . . . dok napisah , setih se da je mozda vremenski prilog. . . . . ovde cu izraziti ushicenje koje krije svoje razloge u besmislenoj igri reci. . . . mozda nije bilo potrebno , jos uvek ne znam bez cega sto mi je potrebno mogu da zamislim. . . . . ali bez te vrste ushicenja mogu. . . . verovatno. . . . sta znaci da je nesto verovatno . . . . verovatno je izmereno mozda. . . . uz odredjenu gresku,naravno. . . . da li mozete da nabrojite pet sigurnih pojmova?Za razliku od ranije pomenutih spiskova reci, spisak sigurnih reci je sve manji. . . . tacnije,sadrzi rec siguran. . . . rec siguran tezi da se prebaci na spisak reci koje treba pazljivo upotrebljavati,sto je logicno za sigurnu rec. . . . deo reci je,naravno,jer je savrseno logicno, zavrsio na spisku reci koje treba oprezno upotrebljavati. . . koliki je to deo od ukupnog broja sigurnih reci moze se zakljuciti na osnovu odnosa nelogicnosti postojanja reci pazljivo i oprezno i paradoksalnosti nepostojanja kao postojeceg simbola i/ili asocijacije u postojecem sistemu istih , cija entropija ubrzano , sto znaci brze nego u proslosti(u koju nismo sigurni). . . . . . da li je bitno da li se smanjuje ili raste?

Nekada jeste , nekada nije . . . . a nekada je mozda vazno , ali je zato neverovatno bitno u precizno unapred,sto znaci vrlo verovatnim, odredjenim situacijama. . . . bez mogucnosti izbora,naravno. . . . potvrdjivanje ociglednih stvari je zaista neophodno i/ili potrebno. . . . kako bi inace bile ocigledne. . . . ostavljanje samo jedne precizno unapred odredjene mogucnosti i/ili jos tacnije :SAMO JEDNOG IZBORA,koji svojim postojanjem u jednini negira samog sebe. . . . .

Generalno(da ne kazem uopsteno,jer necemo generalizovati ni jednog trenutka opsta mesta kao generalizovana) izbor je stvar izbora. . . . . sve se tice nas. . . . od nas zavisi , na nama je ,slobodni smo,nismo zarobljeni. . . . . . izborom. . . . . u vecini slucajeva. . . . . ovde dolazimo do toga da samo postojanje suprotnosti negira sebe , sto nije bez svojih posledica , o razlozima nema potrebe da pisemo , jer su ocigledni. . . . . .

Da li vidis kuda vodi logika i kako ne mozes pobeci od nje?Paradoksalno i u isto vreme i na istom mestu(u odnosu na isti referentni sistem) logicno do krajnjih granica. . . . Zakljucio sam , bez eksluzivnog prava da sam u pravu, da moze postojati ili jedan ili nepojmljiv broj bilo cega,bez obzira da li je prebrojivo ili ne nasim nacinima brojanja , tj. Matematickog merenja.

Matematika kao covekova delatnost koja zeli da opise SVE , je prinudjena da ,tj. nema drugog izbora(drugi izbor je apstraktni pojam(podskup preseka sigurnih i nesigurnih reci) i kao takav nalazi se na spisku reci koje nisu birale na koji ce spisak posle raspada PRASPISKA,u cije se postojanje u proslosti i/ili buducnosti opravdano sumnja. Kako je sumnja opravdana i kakav je izbor u slucaju da sve sto je opravdano postane naprecac(neocekivano) neopravdano , sto je,iako paradoksalno, logicno do pomenutih krajnjih granica , uz mogucnost povremenih prelasaka iste. . . . . prelaskom granice dolazimo do pojma promene. . . . da li promena zahteva prelazak granice. . . . i da li granica moze postojati bez promene. . . . ovde se javlja nova mogucnost. . . . mogucnost da nije ni jedno ni drugo. . . . . svojim nepostojanjem nasuprot sebi,ovakve mogucnosti su maksimalno nepredvidive. . . . znate da nisu to o cemu se neprekidno prica , ali ne znate sta su. . . . . osim ako primetite prekid u neprekidnoj prici,ciju je logicnost postojanja(ipak) paradoksalno besmislena. . . . da li logikom pokusavamo da uvedemo red u postojanje koje tezi da se nadje u stanju najvece nesredjenosti bez pretnje ozbiljne(sustinske koja nije sama po sebi smesna) promene nacina postojanja,kao direktno zavisnog od stepena sopstvene(tj. iskljucive) nesredjenosti koji ,kako god da se vi osecate povodom toga, nikada nije i nikada nece biti izmeren. . . . ali je u sadasnjem trenutku(preciznom do preko krajnjih granica) ocigledan i ne moze biti izostavljen i/ili zanemaren. . . . . birati(slobodno se odluciti) izmedju zanemarenosti i izostavljenosti je vrlo cudna vrsta izbora. . . . takve izbor nazivamo teskim kada ne zelimo zaista da budemo svoj izbor , a vrlo lakim,do granica nepojmljivosti lakim, kada zelimo da budemo svoj izbor. . . . . smisao prethodne recenice se mozda moze opravdano dovesti pred odluku da li zeli ili ne ne da postoji. . . . kakav ce izbor napraviti pomenuti smisao , ne mozemo znati . . . . . sumnjamo da postoji. . . . opravdano. . . . vecina nas. . . . .

. . . . . prihvati postojanje vise mogucnosti , tako da 3-6=H# ,samo ako se potrudimo oko sastavljanja pravila koja ce to podrzati u dovoljno velikom broju slucajeva. Dovoljno veliki broj slucajeva ima potrebu da se povecava , bez vidnog razloga,cesto i bez smisla u tom trenutku,ali se u dovoljno velikom broju slucajeva zna koliki je taj broj , ako nekome bude zaista potreban , sto je kategorija sa krajnje neshvatljivim ponasanjem , sa brojem posledica koji se smatra najnepojmljivijim od svih nepojmljivih brojeva koji su nam,iz prividno nepojmljivih razloga,nepoznati dok ne postanemo svesni . . . . na srecu , velika vecina nas se nikada nece setiti kako je SVE jednostavno kada ih ne znamo. . . . .

Postoje , bez ikakve sumnje, i izbori gde ne mozete napraviti los izbor. . . . . sa podskupovima SVE je do jaja , SASvim je svejedno i koliko neophodni toliko i nesumnjivo korisni SVE je isto. . . . razlika izmedju poslednja dva ne postoji,realno,ali se vestim transformacijama u 4D vremenskim sistemima,kod kojih prostor nije bitan(isto i sa njim i bez njega,tj. svejedno je ),ali se zbog svoje neutralnosti obavezno uzima u racun,da bi dao odredjene elemente smisla transformacijama,koje ne zavise od prostora na bilo kakav zamisliv i/ili nezamisliv nacin,moze isto pretvoriti u svejedno uz utisak ozbiljne,cak i kljucne u nepravilnim vremenskim intervalima, promene ,uz ocuvanje granica,ako zelite. . . . . smisao cele operacije ,a da ne spominjemo smisao same podele necega sto je isto i/ili svejedno, je ocigledan,tako da smatramo, da ce u trenutku kada to bude zaista potrebno,neko to i obrazloziti na razumljiv nacin. . . . mi znamo da je dokazana upotrebljivost operacije u realnom svetu sasvim dovoljna da se sama podela ni u mislima sa nejvecim brojem neverovatnih i nepojmljivih izbora(najLUDJIM mislima) ne moze dovesti u pitanje. . . . . . zar ne?

Zar ne je toliko kontradiktoran pojam da jos uvek nije odluceno da li cemo nesto sto u sebi sadrzi svoju suprotnost(a nije nestalo pod teretom kolicnika smisla i opravdanosti svog postojanja,tj. mozda ga opazamo culima) pojmiti kao "kontradiktornost postojanja kao pojam za sebe" ili "logicNu negaciju koja u sebi NE sadrzi SVE/ILI pojmovni sistem ili bilo koji drugi klasifikovani sistem,uz mogucnost ukljucenja SVIH i/ili NI i/ili JEDNOG ili 4D ili 7D vremensko/prostorna stringa,uz nemogucnost promene vremena i /ili prostora pri konstantnom i/ili poznatom Dovoljno velikom broju,znaci NIKADA"?

Iz prethodnog pasusa nas primoravaju da ne napravimo izbor,sto je dobar razlog da se nesto mozda ne ucini u proslosti,kao sto mi verovatno i mozda jesmo , ali necemo priznati,cak i ako svi budu znali da nismo sigurno,jer samo mi znamo ko smo mozda,pa uvek postoji druga mogucnost,cije smo postojanje i/ili nepostojanje vise manje ,uz veliku nesigurnost , puta dokazali , a to svakako jeste Dovoljnoi veliki broj puta. . . . . ko kaze suprotno , to ne mora i da dokaze,ako zaista smatra da je neophodno,a mi znamo da nije nepotrebno. . . . dogovorili smo se da u ovakvom slucaju dualnosti ne obracamo paznju na SVE/ILI pojmovni sistem,jer to svakako nije pojam iz istog,pomenutog. . . .

. . . . . . kada znate sta cete,dakle faktor neizvesnosti ste sveli na nivo podnosljive izvesnosti,izvedite dokaz savrseno ocigledne i jednostavne tvrdnje i/ili negacije,koje niko nije svestan cak i posle 2X Dovoljno velikog broja relativno istinitih i neistinitih(i/ili bar sumnjivih) dokaza,za koje se zna da nemaju cak ni dubokoskrivene medjupojmovne pseudoveze sa pocetnim tvrdnjama , a i/ili negacije nema potrebe ni da razmatramo,jer imaju takav uticaj na vremenski ,bez razloga i zdravo za gotovo uzimani, diskontiuuuuuuuuum , da vam je svejedno , pa cak i na momente isto , uzeli ih u obzir ili ih ne uzeli pa tek onda ,naknadno,posto ih niste ni uzeli , opet ne uzmete,tako da svi primete tu vasu radnju , uz uslov svih uslova(ponekad nazvan Apsolut,ponekad ne uziman u obzir,dok ga posebna vrsta gljiva ne pretvori u bezobzirni komad nedimenzionalnog smisla. . . . . . . ) , da ih se sve to ili ne tice ili ne bi smeli ni da znaju da ih se ne tice. . . . . . . . mi , posle odredjenog broja(koji je jos uvek misterija,iako svi znamo da je 37) paradoksalno logicnih situacija sa nepomenutom ovde vrstom kanadskog javora,smo uspostavili komunikaciju sa gljivama(morfonedimenzionalnim iskljucivo,jer se ostale podvrste ne bave smislom,kao i mi ponekada) radi otkrivanja svima poznatog broja susreta sa ipak pomenutom nepomenutom vrstom kanadskog mravojeda,koji je sanjao da postane usisivac sa zapada jedne srednjeistocne ,mozda i jugoistocne,centralnosumadijske kraljevine. Uzevsi u obzir da je postojanje pomenute kraljevine blago receno pod znakom pitanja,gljive su zakljucile da mravojed (za kojeg smo pogresno mislili da je javor nepomenute pomenute vrste,toliko ih je lako razlikovati) ulazi u retku,za mravojede koji ne zive gde je ziveo pomenuti mravojed,a za njega ocekivanu fazu krize identiteta surla-rep,kada ne razlikuje crvenu i isto tako crvenu boju(sto mogu svi mravojedi bez izuzetka na tom podrucju,naravno),te mu treba ,ipak , zameriti sto je pomesao javor sa samim sobom,sto je moglo da ima zanemarljive posledice,o besmislenim uzrocima i steti nastaloj njihovim nepojavljivanjem ima smisla govoriti samo iz perspektive javorovog korena isprepletenog sa samim sobom bez razloga koji ne znaci nista i/ili sve. . . . . .