KAKO ĆE AJVAR SPASTI SRBIJU OD IDIOTA
Mr Isidora Bjelica

Poslednja je "Klopka", nakon dužeg vremena, taman što je počelo da se šuška kako se Olivera vraća na "Pink", ponovo uzburkala duhove. Strujino cenzurisanje i Toholjevo patosiranje Crvene Borke zasenila je pojava izvesnog "psihoanalitičara" Aleksandra Vuča, koji je, kako naknadno saznah iz poverljivih izvora, bivši muž Bebine dadilje, Biljane Kovačević-Vučo. Ono što stvarima daje posebnu draž jeste da je dotični i unuk legendarnog nadrealiste Aleksandra Vuča.

Za razliku od Biljinog oca, koji je pisao maloumne partizanske priče, Vučov deda, po kojem se on ponosito zove, nije tako psihoanalitično kotrljao "r" kao njegov potomak, ali je zato bio piroman. To govori o lošoj genetskoj slici kod našeg razvedenog psihoanalitičara sklonog grickanju noktiju i sisanju prsta. I dok je Borka Smorka dudlala drške od naočara i mahnito mahala falusoidnim flomasterima, kao da bi da ih nekom "anusira" (ne znam kome - domaćici ili gostima?!), naš je psihoanalitičar, neprilično sputan u omanjem sakou, koji nekako asocira na ludnicu, da ne kažem "košulju", s vremena na vreme iznosio takve ludosti, da ga je i sama Borka gledala veoma zabrinuto.

Verujem da Toholj zna, ali meni nije poznato kakvu bi mu dijagnozu sastavio njegov kolega Dr Raša Karadžić, ali moje površno znanje psihijatrije i kliničke psihologije ukazuje da ovaj čika psihoanalitičar ima ozbiljne probleme. Neću sada da prejudiciram, pa da ulazim u dijagnostiku, ali sama činjenica da u trećem milenijumu naizgled odrastao čovek sebe predstavlja kao psihoanalitičara, sve sa smešnim kostimom, najviše podseća na filmove Vudija Alena koji se više zajebavao sa psihoanalizom i od samog Hičkoka.

Ova emisija je postavila mnoga pitanja na koje nismo dobili odgovore: Kada su se Raša Karadžić i Borka Smorka to družili i prijateljevali? Zašto ovaj psihoanalitičar nije otišao na vreme kod logopeda? Zašto sisa i gura prstić u usta i šta je uzrok njegovih frustracija i gotovo opsesivnog antisrpskog garda? Moguće odgovore u slučaju doktora Vuča trebalo bi potražiti i u potencijalnoj griži savesti što mu je deda u kooperaciji sa ocem Điđe Karanovića pretopio pola filmskog arhiva Jugoslovenske kinoteke u sirovinu za Borovo - opanke?! Možda je u pitanju trajna frustracija zbog očigledne supremacije bivše supruge, čiji su dinarski geni ugušili njegov dekadentni cincarski potencijal. A možda frojdistički odgovor treba potražiti u činjenici da je psihoanalitičarev rođak Vuk Vučo, čovek koji se proslavio krešući najbolje ribe, dok se ovaj oženio za komesarku!

U krajnjoj liniji, možda mu samo nije bilo poznato da je suština psihoanalize u šmrkanju kokaina i uzajamnom homoseksualnom zanosu njegovih pionira. Tu bih završila priču o ovom psihoanalitičaru u nadi da će se dr Vučo do sledećeg nastupa na televiziji, sam prijaviti dr Jovanu Mariću (zbog sisanja prsta i grickanja noktiju), gde se opet kod koleginice Danijele može posavetovati oko odevanja i fensi trendova. Za one koji ne znaju, eto odakle Velji Iliću nova, moderna frizura i uopšte puno bolji autfit. Još samo da mu objasne da, kao dobar srpski domaćin, gazda pogotovo, treba da podrži Danicu za šeficu...

Njegov ruralno-mačistički istup u kojem je preporučio Dani (iako su u koaliciji) da ostane u penziji i pravi ajvar ukazuje na to da Velja, uprkos svesrdnoj pomoći tandema Marić-Marić, još uvek nije uspeo da se tranziciono transformiše iz pasatnog srpskog političara u savremenog evropskog lidera. Ako se potrudi da izvede taj finalni korak ka evropskoj emancipaciji i podrži Danu za šefa BIA, konačno ćemo dobiti pravu osobu na pravom mestu. Taj izuzetak od srpskog pravila - da se na svakojake funkcije demokratski biraju i nedemokratski raspoređuju anonimni bezmudaši i dupelisci - mogao bi da bude simboličan za generalni preokret.

Ako se zna da je Džordž Buš stariji (tata ovog Buša, mlađeg, kojem se nadam da će svi Srbi u Americi dati svoj glas), kao nekadašnji šef CIA, bio poznat po svom izvanrednom pekmezu, pa što onda i naša šefica BIA ne bi pravila dobar ajvar?! Uostalom, Velji bi bilo dobro da i sam napravi sam nekoliko tegli. Dobro idu uz rakiju. A stara vranjska izreka kaže: Ne potcenjuj nikad ljut ajvar i jaku ženu! Da rezimiram: Bože, spasi Srbiju od ruralnog mačizma i globalističkog idiotizma!

Nastavak sledece nedelje.

SVI ZA JEDNOG - JEBAN ZA SVE!
MR Isidora Bijelica
E, svaka čast, braćo poslanici! Ko je mislio da se naši žderači džabne jagnjetine i svinjetine, surferi po seks sajtovima ne mogu ujediniti ni oko čega prevario se! Evo primera raritetne srpske sloge. Svi za jednog, jeban za sve! To bi mogao da bude slogan najnovije akcije naših milih predstavnika naroda, koji se bore da njihove plate budu od 60.000 do 190.000 dinara, a da u penziju idu sa dvadeset godina radnog staža. Svoju "penzijicu" bi mogli da navuku na čitavih 60.000 banki! Svaka čast, majke mi!

Prvo su bili saglasni oko jelovnika i kolača (setite se samo onog famoznog štrajka!). Posle su napravili prećutni dogovor oko "kresačine" (radni narod Srbije možda ne zna da postoji usmeni sporazum svih naših političara i poslanika da tajne o njihovim švalerkama, vanbračnoj deci i seksualnim perverzijama ne cure u javnost i da se to ne koristi za medijske obračune), pa sad kreše ko koga hoće, mirno i stabilno, a da to ne utiče na njihove ideološke razmirice.

Čak svoje švalerke izvode na fensi i trendi mesta bez blama, a na zgražanje prisutnih. Pošto su rešili probleme oko žderačine i kresačine, sada još ostaje da trajno navuku svoje plate i penzije i onda naša elita neće imati nikakvih problema sem da zaluđuje jadni narod svojim lažnim svađama, prebrojavanjima i nadjebavanjima sa skupštinske govornice!

Pa ima li lepšeg posla u Srbiji, pitam vas ja?! Čak i jadne sponzoruše moraju da se krešu sa raznim mamutima i imbecilima. Njihov život izgleda prosto jadno prema poslaničkom! A, ovo milina, čoveče! Sediš, čitaš novine, ispunjavaš ukrštenice, posle se naždereš za dvesta dindži, napiješ za trideset, a možeš u penziju sa pedeset godina! To se zove stimulisanje demokratskih procesa!

Svaki klinac koji je nekad želeo da bude fudbaler ili pevaljka sada će hteti u poslanike! Ne znojiš se, ne moraš nikad da daš gol, čak ni da se javiš da nešto prosereš sa govornice! Jok, bre, samo treba da glasaš kad ti kažu i kako kažu! Pa to je manje nego što rade i pokusni majmuni! Čak i beli miševi moraju da projure kroz lavirint i pronađu hranu! Ovde je hrana džabe i uvek na istom mestu! Ne moraju ni da ugrade silikone, ni urade liposukciju, čak ni da tezgare po kafančugama u dijaspori, a elita su! Neprikosnovena!

Dok nacija grca u bedi, dok se profesori fakulteta hrane po kontejnerima, bolesnici od kancera idu na terapiju autobusom, a skoro pola miliona dece nema redovan obrok, naša politička elita uživa! Da bezobrazluk i perverzija bude veća, još objašnjavaju kako im se to mora omogućiti da bi bili nepotkupljivi i moralni! Kao da moralnom čoveku treba finansijski stimulans da bi bio pošten! Aman, dajte mi kantu da se ispovraćam na ovu izjavu! Pa, naši stari su u najvećoj bedi i jadu bili pošteni! Ko zna, možda da im plata bude po 100.000 evra da ne bi imali moralne dileme!? Tovimo ih, obasipajmo lovom da bi k'o male Bude bili slobodni da kontempliraju i kenjaju!

Politika je već dugo u ovoj nesrećnoj zemlji samo način za mazijanje para, a sada će to i pravno biti legalizovano, sada će činjenica da nas jebu u mozak biti formalizovana! Da je ovo normalna zemlja, a ne korumpirana, oni bi, bre, plaćali da budu poslanici! Sve dok ne omoguće minimum egzistencije onima koji su ih birali. Skupštinski restoran trebalo bi pretvoriti u narodnu kuhinju, a lovu odvajanu za njih preusmeriti za pomoć izbeglicama, porodilištima i bolnicama....

Tako, dok traje tranzicija, a posle, kada drugi građani budu imali minimum digniteta, onda nek i oni imaju maksimum komoditeta. Ovako, stvorena je nova kasta privilegovanih koji to nisu ničim zaslužili i sami su sebi izglasali zahvaljujući činjenici da ima dovoljno ludih u ovoj napaćenoj zemlji koji još glasaju za bilo koga od njih! Koji još ne znaju da su oni jedan drugom puno bliži nego što im je bilo koji građanin sličnog ideološkog opredeljenja. Ovde ideologije nema - ovo je samo otimačina. Oni su se udružili oko svojih plata i penzija, a nisu oko Haga, Bodruma, fiskalnih kasa, poreza! Zanimljivo. Oni su, dakle, najzad Svi za Jednog, a očekuje se, dakako, da i svaki građanin bude Jeban za Sve (njih zajedno). Demokratija, nego šta?!

Black Sabbath
UMRO JE IZDAVAČ
Mr Isidora Bijelica

Ova država ne samo da muči svoje najbolje predstavnike dok su živi, nego više nije u stanju ni da ih dostojno isprati sa ovog sveta... Danas je subota i Zadušnice su. Pre dva dana, u četvrtak, na Topčiderskom groblju je sahranjen gospodin Dereta, prvi nezavisni izdavač demokratske Srbije. Od njega su se oprostili njegovi najbliži, njegovi prijatelji, njegovi saradnici, njegovi pisci i njegove kolege izdavači. Ipak, retko gde ćete na televiziji ili u novinama moći da pročitate koji redak o njemu...

Naime, gospodin Dereta je među prvima, unoseći svoj kapital stečen u inostranstvu u mladu srpsku demokratsku sredinu, za nepunih dvadeset godina uspeo da stvori izdavačku kuću koja je u svakom pogledu nadmašila sve decenijama štićene komunističke gigante. Jedan čovek je promenio sliku naše književne scene. Prateći njegov primer, mnogi su potom ušli u isti posao i zato na našim sajmovima poslednjih godina dominiraju privatni izdavači umesto atrofiranih komunističkih firmi u koje je slivan partijski novac.

Zahvaljujući, pre svega, Ateljeu "Dereta", privatno izdavaštvo je izraslo u najuspešniju privatnu granu srpske privrede. Teško je naći sličan primer liberalkapitalističke transformacije u našoj sredini. Zato i nije čudo da se na Topčiderskom groblju skupilo toliko kolega na ispraćaju gildovskog pionira. Na izvestan način, ta situacija je podsetila na esnafski sabor. Ljudi od zanata znaju da vrednuju struku, znaju da poštuju majstore. Dereta je bio jedan od najvećih i to je ovaj skup poslednjom poštom dokazao.

Ali, za razliku od esnafa koji je demonstrirao najvišu svest o značaju individualne akcije, izuzme li se gospođa Mojović (prisutna kao prijatelj i supruga urednika ove kuće), nije bilo nijednog predstavnika organa državne uprave, ni opštinske ni gradske, ni republičke, ni savezne. Tu činjenicu smatram ekscesom.

Neću sada da tvrdim da je sahrani trebalo da prisustvuju svi poslanici, oni će verovatno obići groblja danas na Zadušnice, tamo gde ima da se gucne i zamezeti, ali smatram da zemlja u tranziciji, ukoliko se ta tranzicija kreće ka demokratiji i kapitalizmu, mora zvanično da reaguje u ovakvom momentu. Da nas je napustio kakav kadrovik - direktor ovog ili onog propalog još netenderisanog preduzeća, ovaj bi ili onaj funkcioner bar neku promrmljao sa zgužvanog papirića. Ima i kada se šibaju plotuni ili izvode kojekakve koreografije.

Ali ja ne ciljam na takvu paradu, samo hoću da naglasim da jedna mlada prokapitalistička zajednica, prodemokratskog tranzicionog opredeljenja, mora da ima svest o značaju svog pionira. Mora da ima i svest i stav, pa onda i protokol. Sasvim je bilo normalno, pa da kažem čak i neophodno da ovaj veliki izdavač ima komemoraciju u Skupštini grada, kao što je bilo neophodno da na njoj bude prisutno više od jedne kamere, koja je zbrisala već posle nekoliko minuta...

Ali ima toliko "važnih" događaja u Srbiji, pa kamere nisu slobodne, a ko zna šta je u gradskoj skupštini, možda promocija nekog brenda? I dok se sa republičke skupštine čuje glas kako "plaćenici iz centara moći ruše državu svojim pisanjem". Zgroženi su pozivom na linč i nekulturom. Ovo je nekultura, gospodo posanici, ovo!

Nekultura je da najvećeg kulturnog pionira ne ispratite na dostojanstven način! Gospoda poslanici, ministri, gradonačelnici, potpredsednici moraju da shvate da svet ne miruje dok oni raspravljaju o svojim platama i inim beneficijama. Dok se oni glože oko dnevnica, mnogi ljudi skapavaju boreći se za koricu hleba. Mnogi se ljudi muče, a neki i umiru. Neki od njih su, kao gospodin Dereta, zadužili ovu zemlju svojim delom i država mora biti spremna da im se oduži. Inače, čemu služi ta država osim da uvede porez na knjige i da muči izdavače fiskalnim kasama?!

Ta država mora da ima zastavu sa grbom, koja će tim povodom biti spuštena na pola koplja, mora da ima sva znamenja kojim se odaje pošta čoveku čija je kulturna baština - zadužbina kojoj se mora diviti i kojom Srbija mora da se ponosi.

Najveći živi pisac Milorad Pavić već petnaestak godina imao je poverenja da svoja dela poveri samo Dereti. Ovo gotovo urotničko prećutkivanje i minorizovanje ove smrti stvara strašan osećaj gorčine i laži. Još dok je mogao da telefonira iz bolnice, zvao me je verujući da ćemo se uskoro videti, srećan što su bili toliki redovi, što je njegova hrabrost da stane iza tako kontroverznog pisca kao što sam ja dobila toliko odobravanje kod publike.

Ali naša zajednička sreća pretvorila se u zajedničku tragediju. Odnos izdavača i pisca je nešto sasvim posebno i ljudima nedokučivo. To je odnos pun poverenja, strasti i zanosa. Odnos koji ostaje u večnosti zapečaćen štampanim stranama čvršće nego krvlju. To je zajednica u večnosti o kojoj su pisali najveći pisci sveta. Bez pisaca nema izdavača i bez izdavača nema pisaca.

Bez obzira na to da li će (a ja ne verujem da hoće, jer Dereta je nezamenjiv) ova kuća uspeti da nastavi njegov gigantski posao, ja sam ostala bez prijatelja i izdavača i džentlmena. Moju tugu dele i jedino razumeju Milorad Pavić, Momo Kapor, Svetislav Basara... njegovi srpski pisci... i njegovi srpski čitaoci...

A gospoda poslanici, kada već, zauzeti raspravom o platama i nepodobnim novinarima koji im te plate problematizuju, nisu mogli da se spuste u četvrtak do Topčiderskog groblja, onda bi bar na sledećoj sednici mogli da se pojave sa makar jednom Deretinom knjigom. Tako bi dokazali, ako ništa drugo, da respektuju svog bivšeg kolegu. Ako su oni zaboravili njega koji je iza sebe ostavio kulturni spomenik, kako li će tek iko pamtiti njih čiji se doprinos završava u trošenju pantalona po poslaničkim klupama i klupskim kantinama. Za taj zaborav neće biti krivi "nevaljali novinari plaćeni iz nejasnih centara moći"...

Black Sabbath
SEKS, LAŽI I VIDEO-TRAKE
MR Isidora Bjelica

U principu nisam ljubitelj crnih hronika, one su nekako uvek "hevi" zbog svog tužnog sadržaja, tako da najčešće nisam u toku nekih zaista nezanemarljivih činjenica koje se tiču više smrti nego života. Ne pratim avanture serijskih ubica i sličnih zlikovaca. Takođe, uopšte ne obraćam pažnju na teme koje se tiču veneričnih bolesti i sličnih neukusnih sadržaja. U tom smislu sam bila slabo informisana u vreme hajke na Moldavke po Boki Kotorskoj i šire.

Nisam bila naročito zainteresovana za to da li će se u tamošnjim parlamentarnim klupama proširiti oboljenja tipa kapavac, gonoreja, zvana "triper" iliti "sifilis" - sve do side. Tako ni sada ne razumem taj slučaj neke takozvane prostitutke poreklom iz ove ili one republike bivšeg Sovjetskog Saveza, oko čije side se uzdiglo toliko prašine da se uopšte ne može povezati sa zakonom verovatnoće. Trebalo bi da se jebala češće i brže nego što "Novosti" prodaju Ćosićevo "Kosovo" - pa da ima ozbiljne posledice.

Ali, kao što rekoh, mene ta tema previše ne bi zanimala, baš me briga od kojih se veneričnih bolesti leče retardirani parlamentarci (jer samo retardirana i/ili devijantna osoba može se trpati sa prostitutkom), da se ona ne uklapa u jedan širi model seksističkog mahnitanja, kojim patrijarhalna Srbija ubrzano plovi na talasu tranzicije, ka bolesnoj Evropi.

Pre neko veče, na promociji nekog novog automobila, uz buku i dim, prisustvovala sam vrlo glamuroznom spektaklu. Jedna od glavnih scenografsko-ikonografskih atrakcija bile su mlade, razgolićene devojke koje su u nekoj vrsti kaveza igrale kao živo meso - koje se potencijalno dobro slažu uz mrtav i fensi automobil. Ta pojava, koliko sam primetila, nije izazvala nikakve naročite reakcije gnušanja. Pojedinim moćnicima se čak pridigao na mlado meso pa su pitali je l' dobijaju ribu uz automobil. Dakle, taj horor je normalna pojava - da devojčice, pojedine očigledno i maloletne, zabavljaju čike sa puno para, kao što je izgleda normalno da političari "trpaju" šta stignu sve dok niko ne zna.

Sa druge strane, opšte zgražavanje izazvao je slučaj kragujevačkih tinejdžera. Srpski Romeo i Julija, koji su koristili savremenu digitalnu tehniku da zabeleže svoje seksualne odnose, su anatemisani, prokaženi, a kako saznah - policija je već preuzela njihov slučaj (!!!), a vrli novi ministar prosvete (tako bar reče u nekoj emisiji) proučava njihove porodične kartone. Isprepadan pojavom prostitucije u školama, on je odmah smogao lovu za video-nadzor, pa tako deca neće više biti snimana od sebe samih i za svoje lične potrebe, nego će da ih snima policija. Onda se više nikada neće desiti "nemoral i blud" na svetom mestu škole! Majko moja, da čovek ne poveruje!

Ali, ako ostavimo po strani ovu puritansku, da ne kažem sitno-kalvinističku provincijalnu demagogiju, ono što nam taj predmet (školski) pokazuje tiče se apsolutne medijske nekulture srpskih političara, koja počiva na dubokim socrealističkim predrasudama, dakle, komunističkoj teoriji odraza. Kao nekada Zogoviću, Vuču i Karanoviću, tako danas ni Vuksanoviću i sl. protagonistima naše komunističko-demokratske političke naive nije jasno da postoji razlika između stvarnosti i medija. Umesto da se afirmiše činjenica da deca na liberalan način koriste savremenu video iliti digitalnu tehnologiju, te se bave nezavisnom filmskom produkcijom, prave slobodnije i kreativnije filmove od srpskih anahronih autora (koji mazijaju lovu od ministarstva, čitaj građana, za svoje somnabulije), ovde se sankcioniše njihova kreativna energija.

U državi u kojoj vam hard-kor filmove bez ikakvog zazora turaju pod nos u svako doba dana, od bioskopa na ćošku do ovog ili onog TV kanala, u državi u kojoj se reklamama za javne kuće prekidaju emisije iz kulture, u zemlji u kojoj se političarima tresu gaće jer se otkrilo da tamo negde, u pički materinoj, neka kurva umire od side, maltretirati decu, optuživati ih za prostituciju, predstavlja najviši oblik pornografskog idiotizma. Šta je njihov greh? To što su vodili ljubav? To što su se snimali? Ili što je neko drugi ukrao i distribuirao njihov film? Pa, i Romeo i Julija su se voleli i kresali u njihovim godinama, da su imali kameru i snimali bi se, naravno...

To je njihova ljubavna priča, njihov seks, njihova romansa. Sada uz video-nadzor gimnazijalci neće više moći ni da puše u toaletu. Cigarete, naravno. Veliki brat svojom video-tehnikom pokriće sva potencijalna mesta bluda i razvrata. Za to vreme, nadam se da će Dinkić uvesti fiskalne kase za prostitutke i baba-sere, jer su još samo one ostale nepokrivene. A kad se to desi, pogodite ko će imati najviše fiskalnih računa skupljenih kod kraljica noći? Gimnazijalci neće sigurno! Toliko o seksu, lažima i video-trakama...

BLACK SABBATH
PUN HOLIVUD HRVATA, A DRAŽA NI DO ZAGREBA
Mr Isidora Bjelica

Baš kad sam oduševljeno u avionu JAT-a, koji je leteo na relaciji Rim - Beograd, ugledala Kurir (pre je ova novina bila nedostupna JAT-ovim putnicima) i ponadala se da stvari u državi idu nabolje - ugledah sve sam horor. Prvo, prelepa devojčica Anastasija na koju je pala ormarčina u vrtiću, zatim vest da će vlada na limuzine potrošiti tri i po miliona evra, pa onda izvesni poslanik Đoković, koji postade poznat po svom prebegu i još se žali da su mu maznuli mandat, iako su mu nudili kule i gradove da ostane u DSS-u, a on "moralno" hteo bez para da ode kud ga duša vodi!

Majko mila, pa gde mi to živimo? Za časak mi iščileše svi sunčani rimski dani koje smo proveli sa našim dragim domaćinima, Dragošem Kalajićem i njegovom suprugom, prelepom groficom, koji su nam otkrivali sve tajne aristokratskog, desnog rima. Sve te večere kod princa Orsinija razgovori u "Klubu ljubitelja lule" i duge šetnje rimskim trgovima pretvoriše se u krajnji osećaj očaja. Gotovo svi Italijane koje smo sreli, a sreli smo ih mnogo - što plave krvi, što urednike i izdavače, iskazali su više srpskog rodoljublja od prosečnog člana srpskog parlamenta. Ali, to nije sve...

Ne, nije bilo dovoljno što sam to veče saznala da proganjaju vaspitačicu koja je čuvala to nesrećno dete (kao da je ona kriva što su deca bila u prostoru u kojem ne bi mogla biti ni skladištena roba), kao da nije dovoljno što će toliko novca bez blama da se tandrkne za limuzine naše drage političke elite, nego još to veče naleteh na HRT-u na holivudski film (čiji naziv i reditelja neću namerno da pominjem da ne širim antisrpsku propagandu), u kojem su Srbi predstavljeni gore nego bilo koji Indijanac ili nacista u kompletnoj istoriji Holivuda. Vade oči, siluju decu, ubijaju civile, kolju... Muka mi je i da prepričavam. U glavnim ulogama ove priče o Vukovaru nalaze se poznata glumica Endi Mekdauel, koja u slobodno vreme reklamira kreme, i oskarovac iz "Pijaniste", koji se specijalizovao za uloge o genocidima. E, tu mi zaista puče film!

Pa da li je moguće da za sve ove godine niko od ovih mudonja nije pomislio da bi bilo važno da se uloži kinta u neki film koji bi pokazao i srpska stradanja i tragediju?! Dobro, ako su već finansirali domaće (namerno ne kažem srpske) autore koje "zabole" za svoj narod, nisu li onda mogli da zamole Dan Tanu da pronađe u Holivudu neko malo mudo koje bi potplatilo i navatalo nekoliko starleta da odglume u filmu o "Oluji", recimo?! Izgleda da nikog nije bilo briga, oni koji su kupili novac od nesrećne srpske emigracije trošili su ga u "važnije" svrhe - svoje vile, automobile i kurve! Oni koji su bili sa druge strane barikade, a stalno na vlasti, trošili su narodni novac na isključivo antisrpske projekte i autore koje smo odašiljali u svet da šire "istinu" o našoj krivici! I dok smo se mi bavili našom krivicom, ovi drugi ne samo da su snimali filmove o svojoj pravednoj borbi, već su za to plaćali i Holivudu! I odjednom, pun Holivud domoljubnih Hrvata: od Malkoviča do Gorana Višnjića, od Lustiga do Erika Bane! Šta nam to govori?!

Kad se već toliko glorifikovala bliskost genija sa Mokre gore sa Šeron Stoun, Fej Danavej i večno naduvanim Depom, pa što mu neko ne dade pare da umesto u brvnare uloži u neki film gde bi ovo troje bežali pred "Olujom"? Da je još Šeron u trku ostala bez haljine, srpska istina bi još brže stigla do nekog retardiranog konzumenta u Americi. Što neko ne ubedi bilo kog od naših eminentnih reditelja da bi bilo poželjno da se za državne pare snimi film od državnog interesa? A ako je već svim tim genijima bilo žao da troše filmsku traku na srpsku golgotu, što onda bar ne odaslasmo ponekog frajera i ribetinu da kresnu nekog u Holivudu, pa da mu tako probude prosrpske osećaje? Pa setite se koliko je samo lepotica Ratko Dražević odašiljao na sve strane, pa i do Rima, da rade najvažniji državni posao - kresanje u interesu komunističke partije?! U tom grmu leži razlog zbog kojeg je Tita za života igrao pijani Barton, a na Svetom Stefanu gostovale Sofija Loren i Liz Tejlor? To se zove državna politika i državna kinematografija...

Ne moram ovde da objašnjavam kako su se za državne filmove kupovale i državne nagrade, što preko kreveta, što za suvu komunističku kintu. Sada je već sasvim jasno da ovde nikada neće biti snimljen nijedan revizionistički film. Draža će izgleda ostati samo na Gurovićevom ramenu, pare za te filmove koje su pošteni rodoljubi davali Udbinim izaslanicima i prerušenim komunjarama (širom Amerike i Australije) ugrađene su u njihova debela dupeta, vile, kola... Kao što su državne pare od gladnog naroda ugrađene u dupeta nevladinih vampira, antiratnih profitera i njihova "izuzetna umetnička nedela", u kojima se objašnjava da smo svinje i ubice. Eto, zato je pao ormarić na Anastasiju, zato što je ovde sve trulo, a ne zato što jedna vaspitačica nije adekvatno reagovala. Zato što je sve trulo od temelja, a najviše je trulo u dušama onih koji su prodali i izdali ovaj nesrećni narod i to rade u kontinuitetu. A u kojoj su oni partiji privremeno, ma koga to, bre, zabole?