Dr. Elias Zerhouni i Dr. Judith Rapoport su zajedno s kolegama proučili snimke  mozga kod 307 dece. Proučavali su razvoj korteksa, dela mozga koji je odgovoran za razmišljanje.
Otkrili su da se kod inteligentnije djece korteks duže vremena razvija, te stoga smatraju da prošireni period razvoja tokkom ranijih godina života može dati deci više vremena da razviju viši nivo razmišljanja.
    Brz razvoj mozga prema njima mogao bi prouzrokovati "sušenje" neuralnih veza koje su potrebne kod moždanih operacija.
Ovo istraživanje govori i o tome kako ljudi s višim IQ-om nemaju veće mozgove.
Pametnija deca nisu pametna zbog toga što imaju više ili manje sive moždane tvari već je nivo inteligencije povezana sa dinamikom razvitka korteksa, tj. samog mozga.
     Ranije se mislilo kako varijacije u opšoj inteligenciji zavise od velikog broju genetskih varijacija. Svima je jasno da je razvitak mozga određen genima, međutim kod tog zaključka treba biti jako obazriv.
Razvoj tela, pa tako i mozga je u stalnoj interakciji s okolinom, pa je sigurno da se kod razvoja mozga  mora uzeti u obzir  i bogata socijalna i jezička okolina. Takva pozitivna okolina sigurno ima udela u "oštrenju" mozga u kasnijem detinjstvu, kažu naučnici
Istraživači sada tragaju za genetskim varijacijama koje mogu biti povezane s različitim stepenima sazrevanja mozga.


izvor: BBC News