Možemo li živeti na made in Serbia?

IZVOR: RTS


Beograd -- Domaćinstva u Srbiji imala su uglavnom sve domaće, od telefona, preko tiganja, do mašine za veš i otirača ispred vrata.

 

Foto: Ilustracija, (sxc.hu)
Da li je danas moguće opremiti domaćinstvo domaćim proizvodima i da li bismo u tom slučaju bili bogatije društvo?

Ko odluči da kupuje srpske proizvode, može da se obuče od glave do pete. Stan da opremi nameštajem - od hoklice i police do američkog plakara. Imao bi i na čemu da kuva. Ali pitanje je gde hranu da čuva? Frižideri se u Srbiji samo sklapaju.

Domaća mašina za veš je dostupna, ali odeću ne bi imao čime da opegla. A za čišćenje izbor je domaća metla.

Usisivač "Sloboda Čačak" može da se nađe samo ako je zaboravljen u magacinu. Klima istog proizvođača proizvodila se do početka 21. veka, a sada je prava retkost. Kompjuter, mobilni telefon, tablet ili televizor sa oznakom "proizvedeno u Srbiji", ne postoje. Imamo li kapacitete i da li treba sve da proizvodimo?

Saša Veljković sa Ekonomskog fakulteta kaže da treba da proizvodimo ono gde imamo konkurentsku prednost, svoje sirovine, znanje, gde možemo i da izvezemo te proizvode ili usluge.

"To je suština, pronaći takve proizvode, a one druge možemo i da uvozimo", ističe Veljković.


A uvozimo i ideje ili ih bar pozajmljujemo. Tako je ova priča nastala po ugledu na dokumentarac francuskog novinara koji je 10 meseci živeo isključivo sa onim što je proizvedeno u Francuskoj. Inspirisala ga je izjava ministra privrede da ekonomiju podstiče kupovina domaćih proizvoda. Iako je Francuska ekonomska sila, iz stana je morao da izbaci skoro sav nameštaj, televizor i frižider.

Da li bi okretanje samo domaćim proizvodima pomoglo srpskoj privredi?

"Sigurno da bi pomoglo da u sektorima gde i dalje imamo industriju i usluge koje su na nekom zadovoljavajućem nivou - ljudi to kupuju, da više svoj novac troše unutar Srbije", kaže Veljković.

Dejan Molnar sa Ekonomskog fakulteta kaže da bi u tom smislu Srbija mogla da se u budućem periodu fokusira na poljoprivredni i agrarni sektor u celini, prehrambeno prerađivački sektor, obnovljive izvore energije, kao i na ponudu turističkih sadržaja.

Akcije kupujmo domaće, na tržištu Evropske unije su zabranjene. Hrvatska je zadržala promocije sopstvenih proizvoda, ali finansira ih privredna komora, kao i u mnogim drugim zemljama, gde na potrošače apeluju nevladine organizacije.

U Srbiji se za domaću robu uglavnom odlučuju stariji, penzioneri ili nezaposleni. Mladi radije biraju strane brendove. Šanse da se to promeni nisu velike. Možda samo promenom stava da radna mesta čuvamo i odabirom proizvoda. Oni često nisu idealni, ali ako ih ne kupujemo, sigurno neće biti bolji.



Izvor: RTS

Na stranu sve, ali ja bih i dalje kupovala frizider i ves masinu Obodin da moze da se kupi...
Mali frizider gura evo vec 17. godinu... i u boljem je stanju od velikog koji je kupljen pre 3 godine...

Imamo negde i neku peglu Iskra koja je funkcionanlna i starija od mene...

TV EI Nis ravnog ekrana rinta i posle 24 godine kod bake... 

Ободин је црногорски, страњско и ти постаде. 

Pomalo glup tekst. Domaća industrija je zahvaljujući, jelte, mudrosti i zrelosti naroda 90ih,koji su doveli do opšteg sranja i zastoja, izgubila korak sa konkurencijom iz inostranstva.
Naravno da su nekad svi kupovali domaće kada je bilo kvalitetno i priuštivo. U međuvremenu,taman kad je došlo vreme da se fabrike otvorene posle WW2 potpuno obnove i modernizuju, krajem 80ih i početkim 90ih... desilo se sranje, došli ratovi, uništavanja, sankcije, krađe, stečajevi... i tako i oni koji su preživeli sve to, suočili su se sa time da ih je vreme pregazilo i izgubili su korak sa ostalima.

Da ne pričam o tome da naši obožavaju da muljaju. Pa tako FAPovi koje je jedna Vojska kupila pre 5 godina su se razdrndali nakon godinu dana. Dok oni od pre 30 godina i dalje rade i teraju.
I onda se posle ljudi čude i besne što FAP propada. Pa jebi ga batice, ko ne plati na mostu platiće na ćupriji. Uštedeo si na materijalima i kontroli kvaliteta i uvalio nekome kamion slabog kvaliteta. Kul,al zato za godinu dana kad ljudi vide šta si uradio,niko ti neće doći na vrata. I to se upravo i dešava.

Да није било никаквих ратова, санкција и свега осталог опет се не би компјутерске компоненте, смартфонови и таблети производили у Србији. Једноставно, све то се производи у Кини и сви знамо зашто.
Сви ти уређаји који се производе у великим серијама се тамо производе... и Ејпл прави све своје геџете у Кини осим Мек Про-а који је намењен за шабане који су спремни да плате 3.000 долара за конфигурацију која кошта плафон 1.000 долара

Добро, потрошњу за широке масе можда не би могли да испратимо (и поред Галаксије  ) али мислим да би сасвим добро могли да развијемо електронику потребну војсци барем за неке системе.

ne 

Sviđa mi se ovo.  I Ajfoni koji koštaju 500$,a prave se za 30 po komadu.


Mislim da smo i deo toga pravili.

Не верујем да је 30 долара али је свакао нека мизерна цифра.
Мада, Ајфон у Америци кошта 99 и 199 долара у зависности од количине меморије уз двогодишњи уговор. Мора се обратити и пажња на трошкове рекламе који су близу трошкова производње. Парадоксална ситуација да су буџети за рекламирање нпр блокбастера скоро исти као и буџети за снимање таквих филмова
А ајфон плаћају 600-700 евра овде и у осталим шкљ државама само шушумиге

У Америки Мустанг 20 иљада долара