Može li starost da bude srećno doba života?

Nije slučajna formulacija ovako postavljenog istraživackog pitanja! Nesumljivo je da su mladi Ijudi srećniji, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je iza njih malo prošlosti (mračne), a puno budućnosti (svetle). Empirija potvrđuje hipotezu - zato što se starenjem povećava broj ne­srećnika (sa 32% na 38%), a smanjuje procenat srećnika (sa 39% na 31%). Razlike jesu značajne, ali su male, što nas usmerava da razmotrimo varijansu unutar starosnih grupa. Odista, standardna devijacija skora sreće među mladima 7.11, a među najstarima 8.23, iz čega zaključujemo da je mladost sama po sebi srećno doba (otuda niza varijansa), a za sreću u starosti pojedinac mora da se pomuči.

Najpre zašto, a zatim kako?

Srećna osoba u poznim godinama, premda je ispunila osnovni biološki zadatak (ima potomstvo), nije aseksualno biće, a to tvrdi i veliki istraživač ovog područja ljudskog ponašanja, nas prof, dr Jezdimir Zdravković. Naprotiv! U sećanjima starijih osoba obitavaju (prosečno) tri partnera, a aktuelne seksualne aktivnosti se svode, prosečno, na jednom mesečno sanjanje, maštanje i samozadovoljavanje te nešto više od tri snošaja mesečno (na javi). Ni sta­riji nesrećnici ne žive samo od seksualnih uspomena (volim seks i rado ga se sećam), ali ukupan zbir 14 inikatora seksualne prakse, statistički značajno, preteže na stranu srećnika. Dakle, sve što starija osoba čini suprotno polnim osobama i/ili sebi (samododirivanje) učiniće je srećnom!

Razlike u strukturi ličnosti i u starijem dobu zadržavaju isti predznak kao i ličnosni korelati sreće na celom uzorku. Nađene su dve bitne razlike: najpre, razlike osobina postaju još veće, a zatim gubi se još jedna (treća) od karakteristika ličnosti srećnika tako da bes prestaje da razvaja srećnike od nesrećnika. Imajući na umu relativno jaku (oko 50%, 6 genetičku determinaciju domena i aspekata ličnosti pojedinci imaju, spram stila življenja i strukture vrednosti, suženiji manevarski prostor da bi, ulaganjem u sebe, doživeli srećniju starost. Ono što se može je­ste traganje za kontekstima u kojima se, tokom života a pre starenja, pojedincu pruža prilika da bude efikasan, osećajan, altruista i optimista.

Najviže što pojedinac može da priušti sebi za mladosti kao psihološko osiguranje u starosti jeste u domenu vrednosti: od 43 vredno­sti samo tri ne generišu razlike između starijih srećnika i nesrećnika: lepota, religija (Bog) i pošlusnost kao vrednost nisu one kojima valja težiti za srećniju starost. Odmah da otklonimo moguću kontradikciju spram našeg trećeg hipotetickog pitanja: religija (kao vrednosna orijentacija) ne razdvaja srećnike od nesrećnika, ali ne zato što nije važna za jednu ili drugu grupu, već zato što je jednako važna za obe. Osnovne vrednosti potrošačkog društva imaju ograničen značaj za ljudsku sreću: bedni i siroti nesrecćnici se suštinski razlikuju od isto takvih bogataša, a ta je razlika uslov da se usreće jedni i drugi: oni koji imaju previše, a nisu srećni, neka malo od sebe daju onima koji nemaju ništa pa će svi biti srećniji (setimo se da su srećni Ijudi dobri, dakle i darežljivi). Samo srećni Ijudi mogu biti toliko ispunjenji nadličnim, ontološkim i aksiološkim sadržajima da u mladosti, dok dugoročno konstruišu sopstve­ni život, imaju snage da se života, radije, odreknu nego da njime trguju: sve za ideale - ideale nizašta! Najzad, negde na početku doba odrastanja sve ljude treba upozoriti na prolaznost života, a pred kraj aktivnog profesionalnog veka i obučiti šta i kako da rade da bi umrli sa osmehom sreće kada vreme smrti dođe.


Petar Kostić, psihometričar
Dr Sergej Flere
Dr Milan Lavrić
Fadil Jonuz, student psihologije
Stetoskop

ne znam da li ima ovde bas toliko starih ljudi da bi mogli da ti odgovore na datu temu. Pitao bi dedu al je umro odavno

Kad pogledam neke svoje profesore, pomislim da im je bolje nego meni 100 puta ...