Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

Registracijom prihvatate pravila foruma.
ConQUIZtador
banner
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
2 3  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Moždani udar, pritisak, infarkt - šta da uradite dok čekate lekara  (Pročitano 46828 puta)
28. Avg 2006, 22:56:10
Administrator
Capo di tutti capi


Underpromise; overdeliver.

Zodijak Gemini
Pol Muškarac
Poruke Odustao od brojanja
Zastava 44°49′N - 20°29′E
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.01
mob
Apple iPhone 4
Moždani udar, pritisak, infarkt - šta da uradite dok čekate lekara
Prva pomoć dok ne stigne Hitna

Kad čoveku pozli, ako proceni da je situacija ozbiljna, pozvaće Hitnu pomoć. Kako ipak možete pomoći sami sebi dok ne stigne stručno lice, kada je svaki minut dragocen.

Nagli skok krvnog pritiska

Simptomi:

- pritisak iznosi 160/90 ili više, vrtoglavica, slabost, mučnina, glavobolja i zvezdice pred očima.

Šta preduzeti pre dolaska lekara?

Uzmite jednu tabletu protiv visokog pritiska i lezite tako da vam glava bude uzdignuta u odnosu na noge.

Infarkt

Simptomi:

- jak bol ispod grudne kosti koji vas guši i traje duže od 20 minuta;

- bol se često širi u levu ruku;

- otežano disanje;

- plave usne, bledilo lica;

- hladni dlanovi i stopala;

- hladan znoj i veliki strah od smrti, koji se objašnjava opštim nedostatkom kiseonika.

ALI! Ponekad se infarkt manifestuje kao iznenadan bol u stomaku, češće s leve strane, ili kao nadutost stomaka. Ako nema očiglednih simptoma da ste poremetili varenje, pre svega morate da isključite mogućnost infarkta.

Ponekad je jedini simptom infarkta bol u levoj ruci, levom ramenu i zubobolja (takođe s leve strane). Ako se bol javio iznenada i nema drugo logično objašnjenje, tretirajte ga kao potencijalni infarkt.

Šta preduzeti pre dolaska lekara?

- Staviti jednu do dve tablete nitroglicerina pod jezik.

- Da biste ublažili bol, popijte tabletu „baralgina“ i „aspirina“.

- Lezite tako da su vam noge više od glave.

- Ne masirajte srce na svoju ruku jer, ukoliko postoji aritmija, masaža vam može nauditi.

Važno: U 70 odsto slučajeva smrt od infarkta nastupa zbog nepravovremene i neadekvatno ukazane pomoći.

Moždani udar

Simptomi:

- jaka glavobolja;

- vrtoglavica;

- gubitak ravnoteže ili koordinacije, vidite sve duplo ili vam titraju zvezdice pred očima;

- slabost i gubitak osetljivosti lica, ruke ili noge; - odjednom loše vidite na jedno ili oba oka.

Šta preduzeti pre dolaska lekara?

- Ne smeju se uzimati lekovi koji šire krvne sudove.

- Može se uzeti jedna tableta „kaptoprila“ ili jedna tableta „enelaprila“, kao i jedna tableta „glicina“ ili „nootropila“.

- Otvorite širom prozor, pacijenta stavite u ležeći položaj s glavom okrenutom na stranu.

Bubrežne kolike

Simptomi:

- jak, nesnosan bol u krstima (kao da vam je neko zario nož), ponekad samo s jedne strane;

- bol u donjem delu stomaka, često samo s jedne strane; - bol pri mokrenju (ako je krenuo pesak, on cepa sluzokožu mokraćnih kanala, pa mokraća može biti krvava);

- povišena temperatura, ponekad i do 40 stepeni;

- povraćanje i vrtoglavica.

Šta preduzeti pre dolaska lekara?

- Na krsta ili stomak stavite termofor ili lezite u kadu s toplom vodom (40 stepeni), popijte dve tablete „baralgina“ ili „buskopana“.

Upala slepog creva

Simptomi:

- u slučaju upale slepog creva, u 50 odsto slučajeva bolovi se prvo javljaju u predelu želuca, a posle nekoliko sati spuštaju se naniže, u desnu stranu donjeg stomaka;

- bol se refleksno oseća u pupku, ređe u krstima i desnoj nozi;

- ubrzan puls, povraćanje (jedan do dva puta), češće bez osećaja mučnine; - pri hodu oseća se slabost u desnoj nozi.

Šta preduzeti pre dolaska lekara?

Nikakvo samolečenje nije dozvoljeno. Pacijenta hitno mora da pregleda hirurg.

CDC/JS

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pogledaj profil WWW GTalk Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.64
Moždani udar - kako i zašto?

Moždani udar ili "šlog" je teška i ozbiljna bolest krvnih sudova mozga čije posledice mogu da ugroze život i da dovodu do značajnog smanjenja kvaliteta života. Ovo je bolest koja ima niz različitih mehanizama nastanka i mogućih ispoljavanja.



Šta je i kako nastaje moždani udar? Vrste moždanog udara?

Sve moždane udare možemo podeliti na dve osnovne vrste - moždani infarkt i moždano krvavljenje. Najveći broj njih, čak do 85%, nastaje usled “zapušenja krvnog suda” što za posledicu ima nedovoljan priliv kiseonika i ishranjenost jednog dela mozga koji posle kraćeg vremena trajno odumire. Za mozak se zna da je organ koji ne može dugo da ostane bez kiseonika i već posle oko 5-10 minuta nastaju neka oštećenja, a posle više sati od prekida priliva krvi zaostaju nepovratne promene u tkivu mozga. Posle tih više sati od prekida dotoka krvi nema više koristi ni ako se krvni sud otpuši i cirkulacija ponovo uspostavi, jer su trajna oštećenja već nastupila i ne mogu se povratiti. Ovaj vid moždanog udara naziva se moždanim infarktom.

Ređi, ali teži oblik su moždana krvavljenja do kojih dolazi usled “pucanja krvnog suda” i izlivanja krvi u samo tkivo mozga ili između moždanih opni. Prisustvo krvi oštećuje i onemogućava funkcije onih delova mozga gde je došlo do izliva krvi, a nagomilavanje krvi može dovesti do pritiska i na životne centre u mozgu, zbog čega su ovi oblici moždanog udara opasniji po život.

Zašto nastaje moždani udar? Koji su uzroci moždanog udara?

Moždani udar najčešće nastaje usled promena na krvnim sudovima do koji dolazi kao deo procesa starenja. Starenje krvnih sudova nazivamo aterosklerozom gde krvni sudovi postaju neelastični, tvrdi, njihova unutrašnja površina postaje neravna zbog nagomilavanja masti i drugih čestica ispod površine. Ove nakupine masti nazivaju se plakovima i kada dođe do njihovog pucanja materijal iz plaka odlazi niz cirkulaciju i zapušava manji ili veći krvni sud. Druga mogućnost je da na tom mestu gde je plak dođe do nakupljanja krvnih pločica koje onda dovode do formiranja krvnog ugruška i on zapušava krvni sud. Ovo nazivamo trombozom krvnog suda. Treća mogućnost je da dođe do oštećenja i istanjenja slojeva zida krvnog suda, pravljenja malih izvrata i "džepova" koje nazivamo aneurizmama. Na ovim mestima krvni sudovi su podložni pucanju i tada dolazi do moždanog krvavljenja.

Pored procesa starenja i genetske predispozicije, postoji čitav niz nepovoljnih faktora koji dovodi do ubrzanja i pojačavanja procesa ateroskleroze krvnih sudova mozga. Daleko ispred svih po svom negativnom uticaju na krvne sudove je povišen krvni pritisak, posebno kada se ne kontroliše i ne leči. Proces ateroskleroze ubrzavaju još aktivno i pasivno pušenje, zatim povišene masnoće u krvi, šećerna bolest i prekomerno uzimanje alkohola. Nepovoljan efekat na moždane krvne sudove imaju i gojaznost, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.

Do nastanka moždanog udara može doći i kod postojanja srčanih bolesti. Tako, nepravilan rad srca, promene na srčanim zaliscima, slabost jednog dela srčanog zida ili globalna slabost srčanog mišića mogu usloviti formiranje manjih ugrušaka krvi unutar srčanih šupljina čiji odlazak niz cirkulaciju može dovesti do začepljenja moždanih krvnih sudova. Ovaj mehanizam nastanka moždanog udara kada materijal koji zapušava moždani krvni sud dolazi sa udaljenog mesta, najčešće iz srca, nazivamo embolijom. Veoma retko do začepljenja moždanog krvnog suda može doći masnim tkivom (npr. prelomi kostiju, liposukcija), vazduhom ili nekim drugim materijalom.

Uzrok moždanog udara, posebno kod mladih ljudi, mogu biti i izvesni poremećaji u sastavu krvi koji ubrzavaju zgrušavanje krvi i stvaraju mogućnost formiranja trombotične mase unutar šupljine krvnog suda. Pored urođenih i stečenih poremećaja ugrušavanja krvi do njih mogu dovesti i neki lekovi, poremećaji metabolizma, infekcije i slično. Moždana krvavljenja mogu nastati i usled neke urođene nepravilnosti krvnih sudova kao što klupčad ili proširenja krvnih sudova koja su sklona pucanju.



Izvor: B92
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.64
Moždani udar – katastrofalna bolest

Važan podatak govori da je moždani udar prvi uzrok dugotrajnog invaliditeta u svetu i drugi vodeći uzrok nastanka senilnosti. Imajući u vidu ove činjenice, jasno je da se radi o katastrofalnoj bolesti koja sa sobom nosi značajne socijalne, emocionalne i ekonomske posledice po pojedinca, njegovu porodicu i celo društvo.



Moždani udar je bolest za koju se vezuje nekoliko važnih statističkih činjenica. Prema poslednjem objavljenom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, moždani udari su drugi uzrok smrtnosti stanovništva u svetu (9,7%), odmah posle srčanog infarkta (12,7%). Međutim, ako se posmatruju samo zemlje sa srednje visokim nacionalnim dohotkom, među kojima se nalazi i Srbija, moždani udari izbijaju na prvo mesto kao uzrok smrti (14,2%) stanovništva.

Procenjeno je da lečenje bolesnika koji je doživeo moždani udar iznosi od 60 000 – 230 000 $US, uzimajući u obzir troškove dijagnostičkog i terapijskog postupka, rehabilitacije i izgubljenog posla.

Koliko se često javlja moždani udar?

Zahvaljujući nizu programa preventivnih mera koje se sprovode u visokorazvijenim zemljama, učestalost pojave ove bolesti se značajno smanjila i poslednjih godina se stabilizovala na oko 100-150 novoobolelih na 100 000 stanovnika godišnje. Međutim, u zemljama centralne i istočne Evrope, učestalost pojave moždanog udara ima epidemijske karakteristike i dostižu čak vrednosti od preko 500 novoobolelih na 100 000 stanovnika godišnje.

Za našu zemlju, sem za pojedine centre u Srbiji, nema preciznih podataka koliko iznosi učestalost oboljevanja od moždanog udara. Ipak, postoje istraživanja koji govore da je Srbija u samom vrhu, odmah posle Rusije i Bugarske.

Procene su da je učestalost pojave moždanog udara u Srbiji najmanje duplo veća od one koja se sreće u zemljama zapadne Evrope, orijentaciono oko 300-350 novobolelih na 100 000 stanovnika godišnje. To bi značilo da oko 28 000 osoba u Srbiji godišnje doživi moždani udar, od kojih će 1/3 umreti, druga 1/3 bolesnika će biti teško invlidizirana, a samo 1/3 njih posle moždanog udara ima šansu da bude samostalno aktivna. Ono što pouzdano znamo za moždane udare u Srbiji je činjenica da je moždani udar prvi uzrok skraćenja životnog veka kod žena i drugi kod muškaraca. Takođe, znamo i da je u periodu od 1989. do 2003.g. zabeležen progresivan porast godišnjeg broja umrlih od moždanog udara za Beograd.

Ovi podaci ne treba da nas čude, imajući u vidu odnos naših građana prema dva najznačajnija faktora rizika za moždani udar - povišen krvni pritisak i pušenje.

Istraživačka grupa Instituta za javno zdravlje i Ministarstva Srbije našla je 2006.godine da oko 50% građana Srbije boluje od povišenog krvnog pritiska, ali da samo polovina njih redovno uzima lekove. Trećina stanovnika Srbije su aktivni pušači, ali je čak 2/3 stanovništva redovno izloženo duvanskom dimu. Oko 55% stanovništva ima prekomernu telesnu težinu i njih blizu 70% vodi sedanteran način života.

Ko češće oboleva od moždanog udara?

Moždani udar je bolest od koje prevashodno oboljevaju osobe starije životne dobi. Sa svakom decenijom posle pedesete godine života, udvostručava se rizik za nastanak moždanog udara. Muškarci imaju značajno veći rizik da dožive moždani udar, ali je ukupan broj žena obolelih od moždanog udara veći, jer one duže žive i time imaju i veću šansu da od njega obole. Prosečno vreme nastanka moždanog udara kod muškaraca je sedamdeset a kod žena sedamdeset pet godina života. U našoj zemlji moždani udar se javlja znatno ranije, prosečno između šezdeset i šezdeset pet godina starosti. Od moždanog udara češće oboleva crna rasa, Japanci i Jugoazijati.

Kada se najčešće javljaju moždani udari?

Moždani udari uzrokovani trombozom krvnih sudova se nešto češće javljaju u mirovanju, obično u snu tokom noći. Tada nije retkost da se bolesnik probudi i padne pored postelje zbog oduzetosti jedne polovine tela pri pokušaju da ustane. S druge strane, moždani udari uzrokovani pokretanjem delova ugruška koji se već nalazi u srcu (embolija) češće se javljaju u toku neke aktivnosti. Nastanak moždanih krvavljenja se češće beleži prilikom napinjanja, podizanja tereta i drugih fizičkih naprezanja, ali se opisuju i slučajevi do kojih je došlo tokom seksualnog akta.

Što se tiče sezonskog javljanja moždanih udara tu nema konzistentih podataka. Različita istraživanja, čak u istim zemljama su dobijala suprotne rezultate. U nekima je to bilo proleće, u drugima leto ili zima. Ni u odnosu na atmosferske prilike nema saglasnosti koje vremenske prilike mogu biti provokatori nastanka moždanog udara. Prema nekim istraživanjima, bitnije su nagle promene atmosferskog pritiska od same njegove vrednosti. Prilikom naglog pada atmosferskog pritiska češće su se javljali moždani infarkti, a sa njegovim porastom moždana krvavljenja. Nije nađeno da spoljna temperatura i vlažnost vazduha nose rizik za nastanak moždanog udara.



Izvor: B92
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.64
Moždani udar–da li ste pod rizikom?

Postoje brojni faktori rizika čije prisustvo stvara uslove za nastanak moždanog udara. Prva grupa faktora rizika su oni koji nepovoljno utiču na zidove krvnih sudova tako što intenziviraju proces ateroskleroze (starost, hipertenzija, pušenje, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, gojaznost, način ishrane, fizička neaktivnost).



Drugu grupu faktora rizika za moždani udar čine srčana oboljenja koja dovode do formiranja krvnog ugruška unutar srca i mogućnosti da se njegovi delovi odvoje i zapuše neki od krvnih sudova mozga (srčane aritmije, reumatske mane srca, veštački zalisci, izražena srčana slabost, prethodno preležan infarkt srca).

Treću grupu faktora rizika čine oni koji menjaju sastav krvi u smislu njene pojačane sklonosti ka ugrušavanju (urođena ili stečena krvna oboljenja).

Daleko ispred svih po svom negativnom uticaju na krvne sudove je povišen krvni pritisak ili hipertenzija. Prisustvo hipertenzije, posebno kada se ne leči, dovodi do značajnog ubrzanja ateroskleroze moždanih krvnih sudova. Zidovi postaju neelastični, tvrdi, ispod unutrašnje površine se formiraju nakupine koje nazivamo plakovima. Ove promene predisponiraju slepljivanje krvnih pločica i formiranje krvnog ugruška čiji dalji rast može dovesti do zapušenja krvnog suda.

Druga mogućnost je da zbog istanjenja zida krvnog suda pod dejstvom hipertenzije dodje do njegovog pucanja i izliva krvi u moždano tkivo. Hipertenzija je opasna bolest koju nazivamo «tihi ubica», jer najčešće ne daje nikave tegobe, osoba ne oseća potrebu da ga kontroliše i leči. Posle nekoliko godina nelečenog krvnog pritiska nastaju značajna oštećenja krvnih sudova koja se više ne mogu sanirati i može doći do moždanog udara.

Hipertenzija povećava rizik za nastanak moždanog udara za tri puta i njeni nepovoljni efekti su posebno izraženi kada se javi kod mlađih ljudi. Od povišenog krvnog pritiska boluje oko 50% odraslog stanovništva Srbije, ali samo polovina njih ga redovno leči. Upravo ova činjenica da među stanovništvom ne postoji svest da se radi o bolesti koju treba energično lečiti i lekovima držati pod kontrolom, je jedan od razloga za veliki broj obolelih od moždanog udara u Srbiji. S druge strane, lečenje hipertenzije značajno smanjuje rizik za nastanak moždanog udara. Osnovni princip u njegovom lečenju je «što niže to bolje», jer zaparavo nema bezbednog praga.

Snažan faktor rizika koji pojačava proces ateroskleroze je pušenje. Aktivno pušenje povećava rizik za nastanak moždanog udara za preko dva puta. Međutim, rizik za nastanak moždanog udara ne nosi samo aktivno pušenje, već i pasivna izloženost pušenju.

Jedna studija koja je pratila preko 5000 žene tokom oko 8 godina je pokazala da žene čiji su muževi pušači imaju pet puta veći rizik za nastanak moždanog udara u poređenju sa ženama čiji su muževi nepušači. U Srbiji je 2006.g. registrovano oko 33% pušača, a čak oko 2/3 stanovništva je svakodnevno izloženo pasivnom pušenju. Prekid pušenja smanjuje rizik za moždani udar za oko 50% posle oko jedne godine, a izjednačava se sa rizikom nepušača tek za najmanje pet godina.

Drugi faktori rizika koji ubrzavaju aterosklerozu su povišene masnoće u krvi i šećerna bolest, ali je njihov značaj za nastanak moždanog udara daleko manji nego za nastanak srčanog udara. Njihovo energično lečenje ne utiče direktno na smanjenje rizika za nastanak moždanog udara, ali ima povoljan efekat na druge faktore rizika i smanjuje se rizik od drugih vaskularnih komplikacija.

Nepovoljan efekat na krvne sudove imaju i gojaznost, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana, ali njihov uticaja na nastanak moždanog udara nije precizno definisan. S druge strane, izvesno je da sniženje telesne težine, prekid pušenja, redovna umerene fizička aktivnost, zdrava ishrana i umerena konzumacija alkohola smanjuju rizik za pojavu moždanog udara za oko 29%.

U grupi srčanih oboljenja koja nose visok rizik za nastanak moždanog udara izdvaja se jedna vrsta aritmije srčanih pretkomora čije prisustvo obavezuje uvođenje preventivne terapije kojom se snižava mogućnost ugrušavanja krvi. Ova vrsta srčane aritmije se često sreće kod starijih osoba i odgovorna je za oko 15% svih moždanih udara. Ostala srčana oboljenja čije prisustvo nosi rizik za nastanak moždanog udara nisu tako česta.

Sklonost ka pojačanom ugrušavanju krvi kao uzroku moždanog udara se veoma retko sreće. Ukoliko se i javi, radi se uglavnom o posebnim oblicima moždanog udara koji nastaju usled tromboza moždanih vena, uglavnom kod mladih ljudi.



Izvor: B92
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.64
Moždani udar-prepoznavanje je ključ

Moždani udar je bolest čiji simptomi nastaju iznenada, pa je po tome i dobio ime („udar“ ili „šlog“). Najčešće se sve manifestacije moždanog udara u svojoj punoj meri razviju u toku nekoliko minuta do oko par sati, a veoma retko mogu se postepeno razvijati tokom više sati ili par dana. Ne tako često dešava se da simptomi moždanog udara u prvim satima variraju u svom intenzitetu, tj. da imaju fluktuirajući tok.



Tipične manifestacije nastanka moždanog udara su iznenadna pojava slabosti ili oduzetosti jedne polovine lica i tela uz osećaj njihove utrnulosti. Kako se moždani udar često javlja u snu, bolesnik se budi sa ovakvim tegobama i nesvestan njihovog postojanja prilikom ustajanja pada pored postelje ili na putu do kupatila. Stepen slabosti može da varira od potpune oduzetosti pa do veoma blage slabosti kada se samo veoma precizne radnje ne mogu izvesti (npr. pisanje).

Izolovano ili udruženo sa slabošću jedne polovine tela, posebno desne, prisutne su i smetnje govora. Bolesnik u najtežim slučajevima oštećenja ne može uopšte da izgovori neku reč, zapravo ne može da nađe odgovarajuću reč za neki pojam iako zna šta želi da kaže i sposoban je da ispunjava naloge koji se od njega traže. U manjim oštećenjima on gubi uobičajen fond reči, počinje da priča kratkim jednostavnim rečima, kao osoba koja je tek počela da uči neki strani jezik. Druga mogućnost je da bolesnik prestaje da razume tuđ govor, kao da svi oko njega počinju da pričaju stranim jezikom. On ne može da ispuni naloge koji se od njega traže, jer ih ne razume, a njegova okolina ima utisak kao da je odjednom "ogluveo" ili "izgubio pamet". Dodatan problem je što je bolesnik najčešće neuviđavan u sopstveni gubitak moći razumevanja govora, a nema ni uvida da reči koje sam izgovara ne odgovaraju poznatim rečima, pa je i njegov govor nerazumljiv za njegovu okolinu. Moguće je da smetnje govora budu i po tipu nejasno izgovorenih reči u vidu "zaplitanja jezikom" ili da govor iznenada postane usporeniji.

Kao manifestacija nastalog moždanog udara mogu se javiti i smetnje vida u vidu ispada jedne polovine vidnog polja na oba oka. Takvi bolesnici će primetiti da pri hodu udaraju jednom stranom tela o okolne predmete ili ramove vrata.

Moždani udar se može prikazati i kao iznenadne teškoće u hodu, gubitak ravnoteže ili koordinacije

pokreta ekstremiteta. Osoba primeti da iako nema osećaj gubitka snage u ruci, ipak ne može da izvede određeni pokret kao što je npr. stavljanje ključa u bravu. On se pri hodu oseća kao da je pijan, nesiguran je, zanosi se i ima osećaj vrtoglavice, kao da se stvari i cela okolina okreću oko njega.

Iznenandna pojava jake, do tada nedoživljene glavobolje bilo izolovano ili kao prateći fenomen svih prethodno pomenutih tegoba je čest simptom nastanka moždanog udara. Pojava glavobolje je tipična za moždana krvavavljenja i tada je često praćena mukom i povraćanjem. Ove glavobolje su veoma jake i bolesnik ih često opisuje kao osećaj "udara nožem" u određeni deo glave. Ovakve glavobolje se teško ili nikako ne smiruju na uobičajene analgetike. Glavobolja ređe prati nastanak moždanih infarkta i kod njih se obično javlja odloženo posle više sati od nastanka prvih tegoba.

Kod moždanih krvavljenja često dolazi i do razvoja pospanosti ili kome, teških neuroloških oštećenja, nestabilnosti životnih funkcija i znatan broj ovih bolesnika još u početku bolesti završava smrtnim ishodom. Moždani infarkti su retko praćeni poremećajem svesti, uglavnom kada se zapuši glavni krvni sud ili onaj koji ishranjuje delove mozga u kome se nalaze centri za disanje i rad srca.

Simptomi moždanog udara su veoma raznoliki i posledica su prekida funkcionisanja dela mozga koji je ostao bez dotoka krvi ili su posledica izlivanja krvi izvan krvnog suda u određeni deo mozga. Ukoliko u kratkom vremenskom periodu ne dođe do ponovnog uspostavljanja cirkulacije u oštećenom delu mozga, simptomi će se održavati i nekada u većoj ili manjoj meri trajno zaostati. U oko 30% bolesnika koji su doživeli moždani udar, njegovom nastanku može prethoditi kratkotrajna pojava simptoma moždanog udara tokom 15-20 min ili možda i do sat vremena. Potom se simptomi spontano potpuno povlače i osoba uspostavlja sve prethodno izgubljene funkcije. Ovo se stručno naziva tranzitoran ishemijski atak (TIA) i zapravo je pandan angini pektoris.

Zbog brzog spontanog prolaska npr. slabosti jedne polovine tela, osoba najčešće odustaje od alarmiranja okoline ili odlaska lekaru. Međutim, ovakvi prolazni simptomi su najčešće uvod u naknadno nastupajući kompletan moždani udar sa svim svojim dugotrajnim posledicama. Iz ovih razloga ove prolazne simptome nazivamo "šegrtom", koji nagoveštava dolazak "majstora". Od presudne je važnosti da se ovakve osobe sa prolaznom oduzetošću jedne polovine tela, pogotovo kada se ponavljaju više puta u toku jednog ili nekoliko prethodnih dana, odmah jave nadležnoj hitnoj pomoći ili zdravstvenoj ustanovi. Ukoliko se jave na vreme postoji mogućnost da se brzim dijagnostičkim i terapijskim postupkom bolesnik zaštiti od nastanka kompletnog moždanog udara.



Izvor: B92
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.64
Moždani udar – hitna reakcija

Simptomi moždanog udara nastaju naglo u toku dnevne aktivnosti ili u snu kada se bolesnik budi sa njima. Tipična je pojava slabosti ili oduzetosti jedne polovine tela, utrnulost polovine lica i tela, smetnje izgovaranja ili razumevanja govora, gubitak vida u jednoj polovini vidnog polja, gubitak koordinacije pokreta ekstremiteta sa jedne strane ili iznenadan gubitak ravnoteže i teškoće u hodu.



Uobičajene su dve vrste reakcije na nastanak simptoma moždanog udara. Jedna je čekanje da simptomi spontano prođu tokom narednih sati, čak do narednog dana, a druga je da se panično sopstvenim transportom odlazi do neke najbliže zdravstvene ustanove, koja često nije osposobljena da prepozna i zbrine ovakvog bolesnika. Nije dobro ni jedno ni drugo.

Ukoliko se oseti neki od navedenih simptoma i oni se održavaju tokom oko 10-15 min ne treba oklevati i čekati da se tegobe spontano povuku, već odmah telefonom pozvati službu hitne pomoći koja će proceniti hitnost tegoba i da li one predstavljaju moždani udar. Treba sačekati dolazak njihove ekipe koja već u transportu može da uradi prvo zbrinjvanje ovih bolesnika, napravi procenu da li je bolesnik za trombolitičnu terapije, koja se može primeniti samo u prva tri sata od nastanka simptoma, i donese odluku u koju ustanovu treba bolesnika odvesti.

Samoinicijativno odvoženje bolesnika sa simptomima moždanog udara do neke zdravstvene ustanove nije dobro iz više razloga. Prvo, postoji rizik od velikog gubitka vremena do dolaska u pravu ustanovu koja može da leči takvog bolesnika. Bolesnik može biti doveden u ustanovu koja uopšte nije osposobljena za zbrinjavanje takvog bolesnika ili se dovodi u pravu ustanovu, ali u tom trenutku u toj ustanovi ne radi skener, aparat za snimanje glave, koji je neophodan za donošenje odluke o terapijskom pristupu ili se dovodi u ustanovu koja može da zbrine bolesnika sa moždanim udarom, ali nije osposobljena za primenu trombolitične terapije. Pored šetanja teškog bolesnika od ustanove do ustanove, gubitak vremena može biti presudan da se odustane od trombolitične terapije koja se može primeniti samo u prva tri sata od nastanka simptoma. Ukoliko se i sačeka 10-15 min dolazak ekipe hitne pomoći, gubitak vremena je znatno manji. Lekari hitne pomoći mogu da naprave procenu da li bolesnik jeste kandidat za trombolitičnu terapiju, da li je preteće životno ugrožen, mogu da urade neke osnovne dijagnostičke procedure do dolaska u bolnicu (merenje krvnog pritiska, EKG, nivo šećera u krvi), primene potrebne terapijske mere, informišu se o ranijim značajnim bolestima, zatim jave odgovarajućoj ustanovi da dolaze sa takvim bolesnikom i predoče unapred njegovo stanje i kao prioritetno vozilo maksimalno brzo stignu do prave ustanove koja može da zbrine bolesnika sa moždanim udarom.

Ukoliko se simptomi moždanog udara spontano potpuno povuku u roku od oko 10-30 min od njihovog nastanka, treba telefonom konsultovati lekara hitne pomoći i prema njegovoj preporuci može se uputiti i privatnim vozilom do odgovrajauće ustanove. Ovi kratkotrajni simptomi, koje nazivamo tranziotorni ishemijski atak (TIA) mogu biti uvod u nastanak kompletnog moždanog udara, obično u narednih 48 sati. Iz ovih razloga, kod ovih osoba se ubrzano sprovodi dijagnostički postupak i donosi odluka da li postoji potreba i mogućnost hirurškog uspostavljanja prolaznosti karotidnih arterija.

Šta je to što neko ko je pored osobe koja je doživela moždani udar treba da uradi?

Osnovno je da se treba uzdržati od paničnog reagovanja. Zavisno od tegoba koje nastaju, položaja osobe i mesta na kome se tegobe razvijaju, ta osoba treba da se polegne, jer se time omogućava bolji priliv krvi do mozga. Retko se tegobe moždanog udara razvijaju u sekundama, a mnogo češće se razvijaju tokom više minuta do pola sata. Takvi bolesnici većinom ne gube svest, ali je moguće da kod teških oblika moždanog udara dođe i do toga. Tada tu osobu treba okrenuti i na bok. U slučaju nastanka i najtežih oblika moždanog udara veoma retko se dešava se da dođe do prekida srčane radnje i disanja u tim prvim minutima, a retko i satima kasnije. Zbog toga nije uobičajeno da se ovakvim bolesnicima radi masaža grudnog koša ili pokušava veštačko disanje od strane laika. Mnogo češće, osoba sa moždanim udarom razvija skok krvnog pritiska, ali suprtno opštem mišljenju, potpuno je pogrešno pokušavati sa njegovim sniženjem pre dolaska u bolnicu. Pogotovo se ne prepopručuje uzimanje nitroglicerina i sličnih lekova za srce koji značajno snižavaju krvni pritisak. Naime, pokazano je da u toj situaciji mozgu više odgovara visok krvni pritisak, nego njegovo snižavanje koje može uzrokovati značajno veće posledice nego što bi bile ukoliko se pritisak ne snižava. Dakle, još jedan razlog zašto treba sačekati dolazak ekipe hitne pomoći.

Veoma je važno da se do dolaska ekipe hitne pomoći obezbedi medicinska dokumentacija iz koje se vidi od kojih značajnijih bolesti je osoba lečena ili pozove najbliži član porodice koji će te podatke moći da da. Od tih podataka o ranijim bolestima, kao i od tačnog vremena nastanka tegoba zavisi i da li će takva osoba moći da primi trombolitičnu terapiju. Ukoliko sam bolesnik ne može da kaže tačan momenat nastanka tegoba, treba utvrditi ko ga je i kada poslednji put video bez tegoba. Nepoznato ili neprecizno vreme nastanka simptoma moždanog udara onemogućava primenu trombolitične terapije! Nastanak simptoma moždanog udara u toku spavanja takođe onemogućava primenu ove terapije, zbog čega je veoma važno saznati da li se bolesnik probudio sa simptomima. Pored vremena, važno je saznati i kolika je telesna težina bolesnika, da li je imao prethodnih dana neke povrede, medicinske intervencije i operacije, od kojih hroničnih bolesti se leči i koje lekove redovno uzima. Svi ovi podaci su od presudne važnosti za donošenje odluke da li je bolesnik kandidat za trombolitičnu terapiju i sa kojim stepenom hitnosti i u koju ustanovu ga treba odvesti.



Izvor: B92
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.64
Čaj smanjuje rizik od šloga

Redovno pijenje čaja znatno smanjuje rizik od šloga, utvrdili su australijski stručnjaci sa Tehnološkog univerziteta Kertin u Pertu.



Oni su do ovog zaključka došli proučivši navike 838 muškaraca i žena sa juga Kine, prenosi Rojters.

Utvrđeno je da su ispitanici koji su nedeljno pili bar jednu šolju čaja tokom više od 30 godina, bili pod 60 odsto manjim rizikom da im se dogodi ishemički šlog.

Do te vrste šloga dolazi kad se arterije koje dovode kiseonik u mozak delimično ili totalno začepe.

Još nije jasno kako tačno čaj umanjuje rizik od šloga, ali neka ranija istraživanja su pokazala da konzumiranje ovog napitka može da snizi visok pritisak i da umanje još neke faktore rizika za šlog.

Ispostavilo se da naročito dobro dejstvo kod prevencija šloga imaju zeleni i tzv. "ulong" čaj. Pri svakodnevnom konzumiranju dve šolje zelenog čaja, rizik od šloga se smanjuje za 72 odsto, a kod pijenja iste količine "ulong" čaja za čak 79 odsto.

Učesnici u ovoj studiji bili su u proseku stari 69 godina. Među njima je 374 preživelo medicinski potvrđeni ishemički šlog, dok 464 (iz tzv. kontrolne grupe) nisu imali istoriju kardiovaskularnih bolesti i ni po kojem kriterijumu nisu bili pod povećanim rizikom od šloga.

Među ispitanicima iz kontrolne grupe konstatovano je duže redovno ispijanje čaja, nego među onima iz prve grupe.

Australijski tim je u svom istraživanju imao u vidu i sve druge faktore koji mogu biti od uticaja na nastanak šloga - pol, indeks telesne mase, nivo fizičke aktikvnosti, pušenje ili konzumiranje alkohola, eventualni povišen pritisak, holesterol ili dijabetes, kao i navike u ishrani.

Između ostalog konstanovano je i da se rizik od šloga smanjuje s upotrebom veće količine čajnih listića prilikom pripreme tog napitka.

Tim iz Perta sugeriše da bi u ovoj oblasti trebalo sprovesti dalja istraživanja na stanovnicima nekih drugih zemalja, kao i da bi bilo interesantno proveriti da li konzumiranje čaja može da poboljša stopu preživljavanja osoba koje dožive šlog.



Izvor: B92
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.64
Dijagnoza – moždani udar

Dijagnoza moždanog udara se postavlja pregledom bolesnika i prethodnim informisanjem o okolnostima i načinu nastanka tegoba. Vrlo je verovatno da je došlo do nastanka moždanog udara kada dobijemo podatak da je naglo nastala slabost jedne polovine tela ili/i drugih tipičnih simptoma kod osobe koja ima dva ili više faktora rizika za vaskularna oboljenja.



Ukoliko se i neurološkim pregledom potvrde simptomi koje bolesnik navodi najverovatnija je dijagnoza moždanog udara.

U cilju potvrde kliničke dijagnoze moždanog udara neophodno je uraditi snimanje glave tzv. skener. Skener je radiografsko snimanje glave kojim se odmah prikazuje moždano krvavljenje, njegova veličina i lokalizacija. Medjutim, u ovom ranom periodu tokom, u prvih 24 sata, skenerom se ne može prikazati moždani infarkt. Iako fizički postoji, moždani infarkt postaje vidljiv na skeneru tek posle oko 24-48 sati od trenutka njegovog nastanka. Lekarima je dovoljna informacija da skener ne pokazuje patološke promene da bi tvrdili da je došlo do moždanog infarkta. naime, isključivanjem da se radi o moždanom krvavljenju ili drugim neurološkim bolestima koje su mogle da dovedu do tih simptoma, kao što je npr. tumor mozga, sasvim je izvesno je da se radi o moždanom infarktu. U praćenju toka bolesti, kada je moguće, ponavljamo skener i onda uočavamo gde je tačno formiran i koliki je nastali moždani infarkt. Dalje ponavljanje skenera na nekoliko meseci od moždanog udara nema nikakvog značaja ni za lekara ni za bolesnika, jer oporavak bolesnika i izgledi za ponavljanje moždanog udara nisu u korelaciji sa nalazom na skeneru.

Druga važna metoda koju treba uraditi je ultrazvučni pregled vratnih krvnih sudova. Uočavanje promena na ovim krvnim sudovima, pogotovo prisustvo velikih suženja ovih krvnih sudova, mogu nas opredeliti za upućivanje bolesnika na hiruršku intervenciju. Međutim, važno je naglasiti da se kod bolesnika sa tek doživljenim moždanim udarom hirurške intervencije saniranja suženja krvnog suda ne rade u prvih 2-4 nedelje i da čak njihovo izvođenje u prvim danima od nastanka moždanog udara može imati i smrtni ishod. S druge strane, kod bolesnika sa tipičnim simptomima moždanog udara koji se potpuno povlače unutar 1 sata (tranzitorni ishemijski atak), pored skenera glave, ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata treba uraditi što pre unutar prvih 24-48 sati i ukoliko se utvrdi suženje krvnog suda koje prevazilazi 70%, takvog bolesnika treba hitno uputiti vaskularnom hirurgu.

U cilju orijentacionog utvrdjivanja protočnosti glavnih krvnih sudova unutar mozga služimo se neinvazivnom metodom transkranijalnog doplera. Ova metoda ima poseban značaj u akutnoj fazi moždanog udara i pri primeni savremene trombolitičke terapije, jer može na jednostavan način da nam pokaže da li je došlo do uspostavljanja protoka krvi u prethodno zapušenom krvnom sudu.

Kod bolesnika sa moždanim krvaljenjem, a redje i kod bolesnika sa moždanim infarktom, neophodno je uraditi preciznije snimanje krvnih sudova. Ta metoda se naziva digitalnom suptrakcionom angiografijom. Iako se radi o veoma preciznoj metodi detekcije promena na krvnim sudovima mozga, ova intervencija se ne radi rutinski zbog potrebe da se pri njenom izvodjenju ulazi kateterom kroz preponsku arteriju (slično kao kod kateterizacije srčanih arterija) što ne samo da je neprijatno, nego nosi i rizik od komplikacija. Izvodi se obično onda kada postoji sumnja da postoje anomalije krvnih sudova koje treba operisati ili kada se drugim neinvazivnim metodama snimanja krvnih sudova ne možemo sa sigurnošću izjasniti da li ima i kakve su promene na krvnim sudovima.

Kod svih bolesnika sa moždanim udarom treba utvrditi postojanje faktora rizika i uzroka koji su mogli do njega da dovedu. Uobičajeno je da se urade kompletne rutinske laboratorijske analize uključujući određivanje šećera i masti u krvi i utvrđivanjem spremnosti krvi ka ugrušavanju. Pored toga, kod svih bolesnika se radi EKG i kardiološki pregled kojim se utvrđuje istovremeno postojanje srčanog oboljenja. U zavisnosti od kardiološkog nalaza kod bolesnika sa moždanim udarom se često izvodi i ultrazvuk srca.

Izvođenje drugih dijagnostičkih metoda, uključujući i magnetnu rezonancu se ne rade rutinski već samo ako se ukaže potreba. Ovu metodu snimanja glave ćemo uraditi kada ni ponovljeni skener nije potvrdio da se radi o moždanom udaru ili kada postoji dijagnostička sumnja da li se uopšte radi o moždanom udaru. Uz pomoć ove metode možemo na neinvazivan način snimiti i krvne sudove mozga i vrata, čemu se pribegava kod većine mladih ljudi koji su doživeli moždani udar kada njegov uzrok nije jasan.



Izvor: B92
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.64
Svetski dan protiv moždanog udara

Bolesti krvnih sudova su neprijatelj broj jedan u Srbiji i svetu, a među njima je moždani udar treći najvažniji uzrok obolevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta, pokazuju epidemiološki podaci uoči Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, 29. oktobra.



Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost.

Procenjuje se da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života.

Vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalu.

Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike.

Iako muškarci imaju veću predispoziciju za moždani udar, kod nežnijeg pola ona češće ima smrtni ishod.

Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenja krvnog suda u mozgu (šloga) su poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, poremećaj osetljivosti, trnjenje strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora.

Neurolozi ističu da je od najvećeg značaja da se osobe sa tim tegobama što pre obrate lekaru, jer pacijenti koji, unutar sat do sat i po od početka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara, imaju znatno veće šanse za povoljniji ishod bolesti.

U našoj zemlji postoji mogućnost da se u specijalizovanim jedinicama za moždani udar da najadekvatnija moguća terapija moždanog udara, a to je trombolitička terapija, čiji je cilj da razloži tromb koji je akutno začepio određeni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog moždanog udara.

Kada su u pitanju faktori rizika, stručnjaci ukazuju da među te faktore spadaju mnoge bolesti, stanja, okolnosti i životne navike pri čemu na pojedine faktore rizika, kao što su uzrast, pol i genetsko nasleđe, nije moguće uticati, ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uticaj.

Uzrast je značajan faktor rizika, jer starije osobe češće obolevaju, ali čak 46 odsto moždanih udara nastaje u produktivnijoj životnoj fazi, što moždani udar čini velikim zdravstveno-ekonomskim problemom.

Pacijenti se upozoravaju da mogu da utiču na povišen krvni pritisak, pušenje, srčane bolesti, poremećaj ritma srčanog rada, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, kao i da se zdravije hrane, izbegavaju stres, vode računa o težini i upražnjavaju fizičku aktivnost.



Izvor: B92
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne Diraj Tigra Dok Se Igra!

Zodijak Cancer
Pol Žena
Poruke 23881
Zastava Izgubljena u vremenu i prostoru
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.64
Kako se moždani udar leči?

Poslednjih godina moguće je efikasno lečenje moždanog udara i zaustavljanje oštećenja moždanog tkiva, ali samo kada se u odgovarajuću ustanovu stigne unutar 2-3 sata od početka prvih simptoma.



Ukoliko se u ovoj ranoj fazi moždanog udara primeni trombolitička terapija, koja ima sposobnost da razloži tromb, moguće je otpušavanje krvnog suda i ponovno uspostavljanje cirkulacije u moždanom tkivu. Tada su posledice moždanog udara daleko manje i kod značajnog broja bolesnika neurološka oštećenja se potpuno povlače. Efekti primene trombolize su veći ukoliko se terapija da što pre u odnosu na nastanak simptoma. Primena ove terapije posle 4,5 sata od nastanka moždanog udara nema više povoljan efekat, a može biti i opasna zbog većeg rizika od komplikacija kao što je intrakranijalno krvavljenje. Bolesnik kod koga se primeni tromboliza ima za oko 30% veću šansu da posle tri meseca bude bez ili sa minimalnim neurološkim deficitom u poređenju sa bolesnikom kod koga ova terapija nije primenjena.

Trombolitičkom terapijom leči se samo oko 5-6% svih obolelih od moždanog infarkta. Jedan od razloga za tako mali broj bolesnika sa moždanim udarom koji se leče ovom terapijom je kasni dolazak u bolnicu kada se ova terapija više ne sme primeniti. Pored toga, trombolitička terapija se ne sme davati kod značajnog broja osoba sa izvesnim stanjima ili bolestima koja bi mogla da povećaju rizik od krvavljenja, a nije moguća ni njena primena kod najtežih oblika moždanog udara sa komom. Iz ovih razloga odluka o primeni trombolize nije jednostavna i mora biti doneta od strane visokospecijalizovanog neurologa osposobljenog za njenu primenu. Trombolitička terapija se može dati samo posle urađenog skenera glave kojim se isključuje postojanje moždanog krvavljenja, pa za razliku od infarkta srca ona se može primenjivati samo u odgovarajuće opremljenim bolnicama. Razlog za mali broj bolesnika koji se leče trombolizom je i nedovoljan broj centara koji su opremljeni i kadrovski obučeni za njenu primenu.

Primena ove terapije u Srbiji počela je 2006. godine u Urgentnom centru u Beogradu, a danas se sprovodi u još 7 centara (Bolnica «Sveti Sava» u Beogradu, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Užice, Kraljevo i Subotica). Preko Medicinskog fakulteta u Beogradu do sada je obučeno oko 70 neurologa

iz Srbije, ali i iz Republike Srpske i Crne Gore. U ovom procesu edukacije veoma je važno obaviti i obuku lekara SHP koji treba prvi da prepoznaju bolesnika koji je kandidat za trombolizu.

Primena ove terapije nije moguća kod svih bolesnika koji imaju moždani udar zbog rizika od komplikacija koje ova terapija nosi. Tada se daje aspirin koji može da umanji negativne efekte moždanog infarkta u toj ranoj fazi, ali se ne sme dati bolesniku koji ima moždano krvavljenje. Dakle, ne preporučuje se samoinicijativno uzimanje aspirina dok se ne uradi skener glave.

Svaki bolesnik sa moždanim udarom treba najhitnije da bude doveden u najbližu specijaliziovanu ustanovu, jer rano prepoznavanje i lečenje komplikacija koje prate moždani udar značajno smanjuju njegove posledice. Sve bolesnike sa moždanim udarom treba lečiti u jedinicama za moždani udar, slično koronarnim jedinicama u kojima se leče bolesnici sa srčanim infarktom. U tim jedinicama postoje odgovarajući aparati i radi visokospecijalizivano osoblje obučeno da blagovremeno prepozna moguće komplikacije i da spreči njihovo nastajanje. To su srčane aritmije, povišena temperatura, skokovi krvnog pritiska, zagrcnjavanje pljuvačkom ili hranom, upala pluća, mokraćne infekcije, tromboze vena, pojava rana od ležanja i slično. Ove komplikacije su zapravo i najčešći uzroci nepovoljnog ishoda ovih bolesnika. Blagovremenom prevencijom i lečenjem ovih komplikacija u jedinicama za moždani udar smanjuje se smrtnost i invaliditet bolesnika koji su doživeli moždani udar. Za razliku od 54 koronarne jedinice, u Srbiji za sada postoje samo 3 takve jedinice za moždani udar od kojih dve u Beogradu.

Šta podrazumeva rehabilitacija bolesnika sa moždanim udarom?

Cilj rehabilitacije je da se bolesnik sa moždanim udarom osposobi za vraćanje svim prethodnim radnim i socijalnim aktivnostima kada je oštećenje manje, a u slučaju većeg deficita uspostavljanje pokretjivosti i samozbrinjavanja.Rehabilitacija ovih bolesnika treba da počne od prvog dana nastanka moždanog udara. Ukoliko je bolesnik životno stabilan i bez kardioloških komplikacija, veoma rano se započinje sa vežbama oduzetih ili slabih ekstremiteta. U okviru te rane rehabilitacije sprovode se i vežbe gutanja, logopedski tretman govornog poremećaja i rade sve rehabilitacione mere kojima se sprečava pojava komplikacija kao što su upala pluća ili pojava rana od nepokretnosti.

Kasnije, ukoliko je invaliditet izraženiji fizikalna terapija se nastavlja u specijalizovanom rehabilitacionom centru čiji je cilj uspostavljanje pokretljivosti i vraćanje svih motornih i drugih oštećenih funkcija. Veoma je važna i socijalna rehabilitacija ovih bolesnika. Iz tih razloga preporučuje se da porodica bude uz samog bolesnika što više, jer je njihov oporavak značajno bolji.



Izvor: B92
IP sačuvana
social share
Ja sam andjeo sa neba i bezobrazna kad hocu, ja cutim, al` kad treba pevam danju pevam nocu, zahtevna k`o dete, a u dusi sam romantik, ja se klonim svake stete, al` za frkom sam fanatik


Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2 3  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: Juzne Vesti :: Citati :: Serbia News :: Kuvar :: Tvorac Grada :: Cam.rs

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.133 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.