Da li ćemo uskoro moći da spakujemo svoje stvari, uzmemo ženu, decu i psa i preselimo se na Mesec? Stručnjaci NASA tragaju za eventualnim tragovima leda na Mesecu. Ukoliko ovo istraživanje da rezultate, oni se nadaju da bi to moglo da obezbedi zalihe vode za buduće baze na Mesecu.

Raketa „Atlas V“ lansirana je 19. juna ove godine iz baze u Kejp Kanaveralu, na Floridi, u sklopu vizije svemirskih istraživanja koju je 2004. godine predstavio Džordž Buš. Cilj misije je povratak ljudi na Mesec do 2020. godine, izgradnja svemirske stanice na Mesecu i korišćenje Zemljinog satelita kao odskočne daske za misiju na Mars.
„Mesečev izvidnički satelit“ nosi sedam instrumenata, među kojima i set kamera koje mogu prepoznati detalje veličine od pola metra. On će meriti radijaciju, a laserom praviti preciznu topografsku sliku Meseca, snimajući teren za eventualni dolazak ljudske posade u budućnosti. Prvi put ćemo dobiti priliku da zavirimo u mračne dubine kratera na južnom i severnom polu Zemljinog satelita. Upravo na tim mestima, naučnici se nadaju da će pronaći skladišta zamrznute vode koje su visoki rubovi kratera čuvali od Sunca milijardama godina.
Drugi deo rakete, Kentaur, biće u oktobru ove godine ispaljen na Mesečevu površinu brzinom od 9.000 km/sat. Stručnjaci očekuju da će to stvoriti krater širok 20 i dubok tri metra, a da će eksplozija napraviti ogroman oblak prašine, gasa i zaleđene vodene pare, visokog najmanje 10 kilometara, koji će biti vidljiv sa Zemlje. Četiri minuta nakon eksplozije, NASA će analizirati svemirski oblak nastao posle „bombardovanja“ u potrazi za bilo kakvim dokazom o postojanju vode ili vodene pare. Analize će trajati nekoliko meseci, ali ako se ispostavi da na Mesecu zaista ima vode, misija će otvoriti vrata za druga brojna istraživanja, pa čak i kolonizaciju Zemljinog satelita.
– Mesečevi polovi su mesta neprekidnog Sunčevog svetla i stalnih senki. Svetlost će budući kolonisti moći da koriste za napajanje solarnih ćelija, dok će senke možda sakrivati velike količine leda. Led neće biti samo izvor vode. Koristeći elektrolizu, voda se može rastaviti na vodonik i kiseonik koji će moći da se koriste kao pogonsko gorivo za svemirska putovanja, ali i za disanje – objasnio je Kreg Tuli, rukovodilac projekta „Mesečev izvidnički satelit“.
– Pružićemo NASA sve što je potrebno za povratak ljudi na Mesec i njihov duži ostanak tamo – izjavio je Kreg Tuli.
Mesečevu površinu, uglavnom, čini pustinja. Međutim, proteklih godina, najmanje dve američke svemirske letilice izvestile su o prisustvu vode na Mesecu posle otkrivanja tragova vodonika i kiseonika, duboko zamrznutih u najtamnijim delovima kratera na severnom i južnom polu Meseca.
Jedino što može da ugrozi ovu misiju, prema rečima stručnjaka NASA, jeste činjenica da trenutni predsednik SAD Barak Obama ne deli Bušovu viziju.

Američka vizija

Prema svemirskom programu koji je od Bušove administracije „nasledio“ Barak Obama, NASA treba da završi izgradnju Međunarodne svemirske stanice, obustavi riskantan i skup projekat izgradnje spejs šatlova i razvije novi transportni sistem. Novo „istraživačko vozilo“ nazvano Orion, predstavljeno je javnosti aprila ove godine u Vašingtonu. Težak više od osam tona, Orion bi 2015. godine trebalo da počne da prevozi astronaute do Međunarodne svemirske stanice, a 2020. i do Meseca – 50 godina pošto je čovek prvi put stupio na njegovo tlo.


Izvor: Blic

Pa za nekih stotinjak godina mozemo da se privikavamo na pomalo zagusljiv i teskoban prostor na Marsu kad se pocne kolonizacija ili visemesecni boravak u prstenu asteroida iza Marsa u potrazi za rudom. A ja eto pomalo naivan verujem da se necemo istrebiti do tada